Актуелно

На данашњој седници одборници су утврдили предлог одлуке о увођењу самодоприноса на територији насељеног места Кикинда, као и одлуку o  расписивању референдума за његово спровођење. Грађани са правом гласа имаће прилику да се потписом изјасне, од 10. до 28. децембра.

Уколико буде изгласан, важиће пет година, од 1. јануара 2010, до 31. децембра 2014. године. Запослени и пензионери ( ови други уз писмену сагласност) издвајали би по два процента месечно од својих примања. Власници пољопривредног земљишта плаћалили би годишње 100 динара по хектару, а они који обављају самосталну делатност, било да плаћају или не плаћају порез у паушалу, 5 одсто.
Према предложеном програму, 70 одсто прикупљених средстава на име градског самороприноса користило би се за комуналну инфраструктуру, односно за изградњу фекалне канализације и градске водоводне мреже.
Како је предложено, осталих 30 одсто трошено би на финансирање удружења грађана, за спорт и културу и верске објекте, односно за цивилни сектор.

Како је прецизирао члан Општинског већа за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок, од наведених 30, за спорт би се издвајало 14 процената, културу 4,5, удружења грађана 9 и за верске објекте 2,5 процената.
Одборници су именовали и седмочлану Комисију за спровођење референдума о увођењу самодоприноса у Кикинди, чији је председник Илија Војиновић, председник Општине Кикинда.

На данашњој седници измењена је Одлука о праву на родитељски додатак за прво дете, по којој се, уместо досадашњих 10.000 динара, од 1. јануара 2010. године из општинског буџета једнократно исплаћује 15.000 динара за прворођенче. Овај додатак исплаћивао се, иначе, за прво дете, од 1. јануара 2004. године, у износу од 10.000 динара.
Одборници су донели одлуку о поновном покретању иницијативе како би Кикинда добила статус града. У том циљу, Удружење грађана „Кикиндски форум“ сакупило је преко 7.000 потписа за ову статусну промену, имајући у виду да постоје економски, географски, култирни и други услови како би Кикинда постала град у административном смислу. Наш град, иначе, наступа заједно са Пиротом у овој акцији, будући да једини у Србији, као седишта округа,  немају поменути статус.

Измењена је и допуњена Одлука о проширеним правима и облицима социјалне заштите, будући да у општини постоји све већи број угрожених грађана, којим је неопходно хитно збрињавање и смештај. Кикиндски Геронтолошки центар предложио је оснивачу, Скупштини општине, да измени постојећу одлуку и угради одредбе које регулишу оснивање прихватне станице, што су одборници прихватили.
Донета је и Одлука о утврђивању услова за легализацију објеката, којом је остављена могућност да се без сагласности суседа, омогући легализација објеката који нису изграђени на прописном минималном растојању, као и оних преко дозвољене висине.

Одборници су именовали петочлани Савет за родну равноправност, чија је председница Гордана Перуновић-Фијат, заменик председнице Александар Аћимов, а чланице: Магдолна Комарек, Марија Срдић и Маријана Иличин.
На седници Скупштине општине усвојен је и Статут Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању.

Невладина организација „Академија женског предузетништва“ у партнерству са општинама: Бачки Петровац, Ковачица и Житиште, реализује пројекат назван „Време је за буџет по женској мери“, уз финансијску подршку Развојног фонда за жене Уједињених нација.
Његова вредност је око два милиона динара, а реализује се од маја до краја ове године.

Једна од сесија, у које је укључен и кикиндски Центар за подршку женама, одржана је данас у Кикинди.
Иначе, „родно буџетирање“ је релативно нов метод који се користи у процесу залагања за родну равноправност, транспарентност и ефикасност у јавним трошковима. Метод је најефикаснији када се користи у партнерству између чланова парламента, локалних скупштина, невладиних организација и медија.

Родно буџетирање има за циљ да осигура укључивање жена и мушкараца, као и њихове специфичне потребе и интересе, у процес одлучивања о буџету, и да омогући да алокација средстава у буџету води смањењу родне неједнакости.

Покрајинског посланика и директора Канцеларије за инклузију Рома Извршног већа Аутономне Покрајине Војводине, Душка Јовановића, примио је данас у свом кабинету предник Општине Илија Војиновић. Састанку су присуствовали и покрајински посланик Саво Добранић, помоћница председника Општине Гордана Булатовић, члан Општинског већа Бранислав Чолак и начелник Општинске управе Бранко Љубоја.
Захваливши на пријему, Јовановић је изразио задовољство оним што локална самоуправа чини за ромску националну заједницу.

- Жалимо да интензивирамо активности, како би што више ромске деце приближили школским и образовним институцијама, размотрили питања запошљавања Рома и видели шта можемо да учинимо када је у питању побољшање услова за становање ове популације - рекао је Јовановић и додао да је преко јавних радова, односно Секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова Покрајине, ове године ангажовано 269 припадника ромске националности, за чега је издвојено око 42 милиона динара.
Иначе, један такав пројекат спроводи се и у Мокрину, где 11 Рома преко јавних радова, реализује подухват заштите од подземних вода, вредан око један милион динара.

Јовановић је подсетио да је преко Канцеларије за инклузију Рома, ове године покренут студијски програм за васпитаче на ромском језику, на Високој школи струковних студија у Вршцу, што је први такав подухват, не само у Србији, него и у Европи.

Секретаријат за стамбено-комуналне послове, грађевинарство и привреду Општинске управе Општине Кикинда, упутио је јавни позив правним и физичким лицима, власницима бесправно саграђених стамбених, стамбено-пословних и пословних објеката, да до 11. матра 2010. године овом Секретаријату поднесу захтев за њихову легализацију.
Захтеви се подносе на обрасцу који се налази у Услужном центру у зграду Скупштине општине, где ће подносилац добити потребне информације о додатној документацији.

Такође, позивају се правна и физичка лица која су благовремено поднела захтев овом Секретаријату за легализацију наведених објеката, а нису приложила сву документацију, да то могу да учине на писарници Општинске управе, у року који је назначен у обавештењу Секретаријата за стамбено-комуналне послове, грађевинарство и привреду.

Обавештење ће бити послато свим лицима која су поднела захтев за легализацију, као и лицима која су поднела пријаву за легализацију.
Подробније информације могу да се добију у Услужном центру и у канцеларијама број 67. и 68. у згради Скупштине општине.
Лица која у наведеном року не поднесу захтев за легализацију наведених објеката, односно не допуне свој захтев или пријаву, сносиће законске последице предвиђене Законом о планирању и изградњи („Службени гласник Републике Србије“ број 72/09.).
Законом о планирању и изградњи регулисана је обавеза грађевинског инспектора да без одлагања донесе решење о уклањању објекта за који није поднет захтев за легализацију у назначеном законском року.

Народна банка Србије, Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа и Регионални центар за друштвено-економски развој „Банат“, уз подршку локалне самоуправе, одржали су данас у Свечаној сали СО састанак са многобројним привредницима, банкарима и представницима других институција, на тему међународних кредитних линија за финансирање малих и средњих предузећа, преко Народне банке Србије. Реч је, иначе, о кредитним линијама из Европске инвестиционе банке, Вкаде Републике Италије и из Фонда револвинг кредита, који се реализују преко више пословних банака у Србији, под повољним условима

Састанак је отворио председник Општине Илија Војиновић, а о актуелној ситуацији у Србији када су у питању финансије, девизни курс и прогнозе и очекивања за наредну годину, говорио је гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић.
Како је рекао Јелашић, Србија је у првих девет година транзиције  трошила много више него што је зарађивала.

- Чињеница је да смо дошли до више пара, али смо их трошили на, такозвана, неразменљива добра, што, дакле, не можемо да извозимо. Основни циљ Народне банке Србије је постићи и одржати стабилност цена. Следећа, 2010. година ће сигурно бити боља у односу на 2009. али је не можемо назвати добром. Очекујемо економску стабилност и раст од 1,5 одсто, али ће одрживост зависити од инвестициија. Лично, сумњам да ће наредне године доћи до значајног повећања броја запослених. То очекујемо тек од 2011. године. Са Међународним монетарним фондом имамо програм који нам обезбеђује да се задужујемо јефтиније од многих суседних земаља - рекао је Јелашић и додао да Народна банка Србије, која има рекордне девизне резерве од око 10 милијарди евра, неће дозволити велике дневе флуктуације динара, нити ће детерминисати девизни курс.