Актуелно

На данашњој седници Општинског штаба цивилне заштите,којом је председавао председник Општине Илија Војиновић, било је речи о обезбеђењу неопходних услова у случају већих снежних падавина и непогода, а разматрана је и информација о активностима Општинске комисије на припремама за пандемисјки грип.

Како је изјавио Илија Војиновић, у општини су спремни да реагују у случају поледице и снежних падавина. Члан Општинског већа за комуналну делатност и инвестиције Бранислав Чолак, рекао је да је Јавно предузеће „Дирекција за изградњу града“ расписало јавну набавку велике вредности  и да су конкурисале две фирме.

- Посао око организовања зимске службе највероватније ће, као и прошле године, бити поверен предузећу „Златна греда“, са којом би 13. новембра требало да потпишемо уговор. Зимска служба дежура од 15. новембра, до 31. марта. Соли има довољно, а спремна је и механизација и ако је потребно, одмах можемо да интервенишемо. Понуда „Златне греде“ износи нешто испод девет милиона динара, али све зависи од зиме, односно броја интервенција и ангаживања радника и механизације - рекао је Чолак.
Општински штаб цивилне заштите предузима потребне мере и активности на припремама за пандемијски грип. Урађени су неопходни акциони планови и чекају се инструкције виших надлежних органа. У случају да буде проглашена епидемија пандемијског грипа, како је изјавио Војиновић, радиће се по плану и инструкцијама Министарства здравља.
 

Месни самодопринос изгласан је у свим селима кикиндске општине. Према званичним подацима, од укупно 19.405 грађана уписаних у бирачки списак „за“ је гласало 11.562, односно 59,59 одсто.

Важи од почетка наредне године, након истека актуелног и примењиваће се пет, осим у Накову, где је расписан на четири године.
У Башаиду је 68,27 грађана са правом гласа гласало за његово увођење. Запослени месечно издвајају три, а пензионери 1,5 одсто.
У Накову је „за“ гласало 66,68 мештана. Запослени плаћају три, а пензионери два одсто.
Запослени Мокринчани плаћају два, а пензионери један одсто. У овом селу за самодопринос је било 60,84 одсто мештана.
У Сајану је 59,81 одсто било „за“, а пензионери и запослени ће од 1. јануара пет наредних година издвајати од примања два процента.
У Руском Селу је за самодопринос гласало 56,90 одсто мештана. По два и по процента од прихода плаћају запослени и пензионери.
Од укупног броја уписаног у бирачки списак, 55,70 одсто Иђошана гласало је за. Издвајају два, односно пензионери један  одсто.
У Новим Козарцима је 55,69 одсто заокружило „за“. Три одсто плаћају запослени, а два одсто пензионери.
У Банатском Великом Селу „за“ се изјаснило 53,08 одсто, док обе категорије мештана месечно издвајају по три процента од плата, односно пензија.

За увођење самодоприноса у Банатској Тополи гласало је 52,52 одсто мештана. У овом селу запослени плаћају два, а пензионери један одсто у будућих пет година.

Ових дана у Мокрину месно удружење ватрогасаца и радници Варошке управе чисте и отпушавају пропусте на кишној канализационој мрежи. У томе им помажу и радници, ангажовани у оквиру јавних радова. У току је копање канала испред кућа у којима нико не живи, као и и на угловима улица.

По речима председника Месне заједнице Горана Думитрова, Покрајина је у ту сврху издвојила 500.000 динара. Иначе, комунални и грађевински инспектори врше ових дана појачану контролу и опомињу несавесне грађане који су запустили тротоаре, канале за одвод кишнице и дрвеће испред кућа.

Ако и након опомене не ураде оно што се захтева, против несавесних биће покренут прекршајни поступак.
У оквиру јавних радова одношено је смеће из баре код старог „гређанског моста“, а чишћен је и део канала код Коњичког центра.

Данас је у згради Скупштине општине настављен округли сто који, уз подршку локалне самоуправе, организује Удружење грађана „Кикиндски форум“, чија је основна тема децентрализација власти, односно иницијатива да Кикинда добије статус града.
Ово удружење грађана је пре годину дана покренуло поменуту иницијативу и сакупило у ту сврху око 7.000 потписа.

Кикинда и Пирот су, иначе, једини градови у Србији који као седишта округа немају овај статус.
Како је рекао начелник Општинске управе Бранко Љубоја, у општини постоји политички консензус око овог питања и Кикинда испуњава готово све услове.
- Наш град је економски, здравствени, културни и спортски центар шире регије и заслужује овај статус. Сама чињеница да постане, у административном смислу град, мења слику и подиже припадност грађана заједници и омогућава и бољу егзистенцију у овој средини. Сматрамо да би тиме и већи број, пре свега младих људи, остао у Кикинди - рекао је Љубоја и изразио наду да ће Кикинда успети у томе. Он није крио задовољство што се „Кикиндски форум“  и друга удружења грађана труде како би остварили постављени циљ.
Активисткиња „Кикиндског форума“ Љиљана Мајкић истакла је да са предсдтавницима локалне самоуправе дефинишу наредне кораке у правцу ове иницијативе.

Данашњем састанку требало је да присуствују и Државни секретар за државну управу и локалну самоуправу Душко Радаковић и Републички омбудсман Саша Јанковић, али су због других обавез спречени. Међутим, дали су пуну подршку овом скупу, рекла је Мајкићева. 

У Кикинди ће, чим временски услови буду повољнији, почети уређење, односно уклањање 10 дивљих депонија. У ту сврху Министарство животне средине и одрживог развоја наменило је 2,4 милиона динара.

Према речима помоћнице председника Општине Гордане Булатовић, средства су одобрена након пројекта које је локална самоуправа упутила надлежним у поменутом министарству.

- Уређиваће се одлагалишта смећа у Семлачкој, улици Сутјеска, на депонији „Градитељ“, „старој депонији“, код сточне пијаце, на путу за Банатско Велико Село, депонији „Башаид“, „железнички нови ред“, на „водицама“ и код ЖАК-овог стадиона. Уговор је потписан и средства ће бити врло брзо пребачена „Дирекцији за изградњу града“, која је надлежна за њихово уклањање - нагласила је Булатовићева и упутила апел грађанима да воде рачуна о одлагању смећа, и то чине на у ту сврху одређеним местима.