Aktuelno

Livnica “Cimos“ u Kikindi obezbedila je radne uniforme za lekare i medicinske sestre i ostalo osoblje Ginekološkog odeljenja Zdravstvenog centra „Kosta Sredojev-Šljuka“.

U Krojačkoj radionici „Lira“, gde uglavnom invalidi rada izrađuju zaštitnu opremu, a koja posluje u okviru Livnice, sašiveno je 47 radnih uniformi za medicinsko osoblje, u cilju nastavka dobre saradnje sa lokalnom zajednicom i ustanovama koje imaju značaj za građane kikindske opštine.

U „Cimosu“ kažu da su se odlučili na ovaj potez jer su znali da Ginekološkom odeljenju nedostaje novac za nabavku novih uniformi.
Poklon je uručila direktorka „Lire“ Jasmina Milankov
Načelnik ovog odeljenja u kikindskoj bolnici Predrag Veljković zahvalio je kikindskoj Livnici „Cimos“, istakavši da je donacija došla u pravi čas.

Inače, u „Cimosu“ je zaposleno 670 žena, dok je 17 trenutno na porodiljskom odsustvu. 

U zgradi Skupštine opštine održan je radni sastanak u vezi sa dinamikom završetka radova na izgradnji i opremanju Doma učenika.

Sastanku su prisustvovali predsednik opštine Ilija Vojinović sa saradnicima, pokrajinski sekretar za obrazovanje Zoltan Jegeš, pomoćnik ministra prosvete Zoran Trninić sa saradnicima, kao i predstvnici investitora, izvođača radova i nadzornog organa.
Dogovoreno je da se radovi: priključak na gasnu mrežu, uređenje prilaza, montaža kuhinje  okončaju do kraja 2009. godine i da se Dom učenika privede nameni do početka drugog polugodišta.

Članovi delegacije su nakon završetka sastanka obišli Dom učenika kako bi se na licu mesta uverili u trenutno stanje.

Grupa od dvadesetak studenata Fakulteta likovnih i primenjenih umetnosti u Solunu, posetila je danas „Terin“ atelje i videla skulpture od terakote na prostoru stare ciglane, „pogonu dva“ Industrije građevinskog materijala „Toza Marković“.

Grčki likovnjaci nisu krili oduševljenje i zadovoljstvo što su videli brojna vajarska dela, nastala tokom 28 godina od kako je ustanovljen međunarodni vajarski simpozijum „Tera“, po kome je Kikinda postala poznata i prepoznatljiva ne samo u Srbiji i regionu, nego u celom svetu.

Studente iz Grčke, goste Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, doveo je u Kikindu Velizar Krstić, profesor slikarstva i grafike na ovom fakultetu.
- Doveo sam ih da bi videli nešto što nemaju, nešto što je jedinstveno u svetu. Istakao bih značaj „Tere“ za razvoj naše skulpture, što je doprinos i svetskoj umetnosti - rekao je Krstić, inače koordinator naših fakulteta umetnosti i fakulteta u Solunu.
Mr Slobodan Kojić, vajar i osnivač Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti „Tera“, rekao je kako ga raduju sve češće posete ovakve vrste Kikindi.
- Sa druge strane, plašim se da smo u sve većem raskoraku prepoznavanja „Tere“ u svetu, kao jednog sjajnog centra gde profesori i studenti likovnih umetnosti mogu nešto da vide i nauče, i naše spremnosti da prihvatimo i ponudimo ono što imamo - rekao je Kojić i dodao da je krajnje vreme da se „Terin“ vajarski i izložbeni prostor bolje uredi.

Profesor na Fakultetu likovnih i primenjenih umetnosti u Solunu, vajar Jorgos Caras,rekao je kako je veoma uzbuđen onim što je video na „Teri“ i izrazio nadu da će saradnja biti nastavljena i da će sigurno ponovo sa svojim studentima doći u Kikindu jer je ono što naš grad ima, jedinstveno u svetu. 

Juče, između 15 i 18 sati, zasad nepoznata lica ukrala su tek  postavljenu tablu sa imenom ustanove sa fasade Kulturnog centra u Kikindi. Tim povodom oglasio se saopštenjem za javnost v.d. direktora Srđan Tešin, u kojem je navedeno da je pričinjena materijalna šteta od 10.650 dinara.

Tabla je načinjena od rezbarenog pleksiglasa i metalne ploče od prohroma, na kojoj je bilo ispisano ime ove ustanove ćiriličnim i latiničnim pismom na srpskom, kao i na mađarskom jeziku, i postavljena je pre nedelju dana. Slučaj je odmah prijavljen policiji koja je načinila zapisnik.

„Činjenica je da tabla sa natpisom imena ustanove nema nikakvu upitrebnu vrednost za onoga ko ju je ukrao. Kulturni centar najoštrije osuđuje ovaj nerazumni vandalski čin i očekuje od nadležnih organa da otkriju i kazne počinioce - navodi se, između, ostalog, u saopštenju.

Prema predlogu Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj administraciji, do Nove godine će broj onih koji primaju platu iz opštinskog budžeta (315) biti manji za 23 radnika. Racionalizacija se ne odnosi samo na zaposlene u Opštinskoj upravi, nego na sve koji primaju platu direktno iz opštinske kase, izuzimajući one u Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“ i zdravstvu.

Prema rečima načelnika Opštinske uprave Branka LJuboje, u Kikindi nije kritično kao u nekim drugim sedištima opština u Srbiji.
- Zaposleni koji podležu slovu ovog Zakona, a ima ih 315, su oni koji dobijaju zaradu direktno iz opštinskog budžeta, isključujući Predškolsku ustanovu i zdravstvo. Prema kriterijumima iz predloga Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, 23 radnika su višak. Organizacije i ustanove, uključijući i Opštinsku upravu, moraju do kraja ove godine da donesu akta o sistematizaciji i njima predvide broj zaposlenih u skladu sa ovim pravnim aktom koji je u proceduri donošenja. Kada Zakon stupi na snagu, održaćemo sastanke sa rukovodiocima u ustanovama koje su na budžetu Opštine, kako bismo zajednički utvrdili dalje korake. Zmamo da je otpuštanje bolno pitanje, ali ćemo voditi računa da budu ukinuta ona radna mesta koja u ovom trenutku nisu neophodna, kako Opštinskoj upravi, tako i u drugim ustanovama i institucijama kojima je Skupština opštine osnivač - rekao je LJuboja i dodao ima i manjih opština od Kikinde koje moraju da se reše većeg broja radnika nego što je naš slučaj.

Ukoliko šefovi lokalnih administracija ne postupe po slovu ovog Zakona i ne urade racionalizaciju, država može da smanji ili ukine transfere novca ka tim opštinama. U lokalnoj samoupravi ubuduće mogu da se zaposle novi radnici, samo uz pristanak države, ili da za njih bude obezbeđen drugi izvor za zarade.