Aktuelno

Pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, u subotu je u Galeriji „Tera“ na Trgu srpskih dobrovoljaca otvorena izložba pod nazivom “Vizuelni simboli - Žombolj 2009.“ ( „Visual insignias at Jimbolia 2009."). Postavku čini 26 slika, nastalih na likovnoj koloniji tokom avgusta u Žombolju, na kojoj su stvarali akademski umetnici iz Rumunije.

Izložbu je otvorio zamenik predsednika Opštine Miloš Latinović, koji je u Opštinskom veću zadužen za kulturu i medije. Otvaranju su prisustvovali i predsednici opština Kikinda i Žombolj, Ilija Vojinović i Gabor Kaba. Osim Kabe, Kikinda je ugostila i predsednika Udruženja umetnika Rumunije za temišvarski okrug Janoša Sekerneša i nekoliko slikara i slikarki koji su stvarali na koloniji u našem bratskom gradu u susednoj državi.

- Važno je istaći da je Gabor Kaba, koji je, na našu sreću, čest gost u Kikindi i sve čini da fizička barijera između Kikinde i Žombolja bude manja, okupio tokom avgusta u Žombolju vrsne mlade umetnike iz Rumunije, kako bi stvarali u predivnom ambijentu. Dogovorili smo se da bi bilo dobro načiniti izložbenu postavku ovih dela i u Kikindi . Na tragu ovih izložbi, tražićemo u budućnosti nove mogućnosti za stvaralaštvo naših, i umetnika iz Rumunije. Nadam se da će ovakvih projekata ubuduće biti više - rekao je Latinović.

Inače, po završetku slikarske kolonije u Žombolju, predsednik Opštine Ilija Vojinović bio je gost na otvaranju izložbe dela nastalih na njoj, i tom prilikom odneo na šestomesečnu pozajmicu četiri slike rumunskog umetnika Stefana Jegera, koje poseduje kikindske Narodna biblioteka. Ovaj slikar klasicističke epohe (1877-1964.),  rođen je u Žombolju i stvarao je na ovim prostorima u prvoj polovini 20. veka.
Izložba slika umetnika iz Rumunije biće otvorena do 2. novembra, a na svečanosti u subotu uveče nastupilo je i Kikindsko pevačko društvo „Kornelije Stanković“, pod upravom LJubice Munćan. 

Zamenik predsednika Opštine Miloš Latinović obišao je u subotu gradilište na izlazu iz Kikinde, gde radnici „Vojvodinaputa“ sa podizvođačima rekonstruišu deo magistralnog puta M-24, od „Auto-kuće“ do pružnog prelaza,  dužine 2,4 kilometra.
Inače, novac za ovu investiciju vrednu 65 miliona dinara, obezbedilo je Javno preduzeće „Putevi Srbije“.
Latinović je izjavio da je ovo za Kikindu važna investicija.

- Ovo je nagoveštaj rešavanja najvažnijih problema u kikindskoj opštini, rekonstrukcije puta Kikinda-Bašaid. Uskoro  bi trebalo da bude okončana izrada projektne dokumentacije i nadam se da će dogodine početi radovi na ovoj deonici. Rekonstrukcijom ovog, kao i izgradnjom puta od Iđoša do Ade, odnosno do novog mosta na Tisi, Kikinda dobija novu transferzalu, što značajno povećava njene infrastrukturne kapacitete - rekao je Latinović.

Božidar Tintar, direktor „Graditelja“  koji je jedan od podizvođača radova, rekao je da će prvi sloj asfalta biti postavljen do ponedeljka.
- Od vremenskih prilika, odnosno investitora, zavisi da li ćemo odmah postaviti habajući sloj asfaltne podloge, ili ćemo to uraditi nešto kasnije - rekao je Tintar.
Doskorašnji zamenik predsednika Opštine i odbornik u Skupštini opštine Stevan Grbić rekao je da je ovo značajna investicija i da  vertikala vlasti od Republike, odnosno Pokrajine do opštine, funkcioniše. Posebno mu je drago, kako je istakao, što u poslu učestvuje i lokalna operativa.

Radnici „Telekoma“ danas, kako je predviđeno planom, izvode zahvat kojim će biti modernizovan deo telekomunikacione mreže u okviru mrežne grupe 0230 u Kikindi.

Korisnicima u Ruskom Selu i Novim Kozarcima će ispred sadašnje numeracije biti dodata cifra 4, te će umesto petocifrenih, imati šestocifrana telefonske brojeve.

Takođe, i u Kikindi će biti zamenjeni telefonski brojevi koji počinju brojem 3.
31 prelazi u 436
32 u 437
33 u 438
34 u 439
Iz „Telekoma“ obaveštavaju da prebacivanje korisničkih brojeva može prouzrokovati minimalni prekid u telefonskom saobraćaju.

Nakon četiri neuspešna pokušaja prodaje Fabrike za proizvodnju kućne hemije, šampona i farbi „Hemik“ u stečaju, nije uspeo ni prvi pokušaj unovčavanja nepokretnosti ove firme neposrednom pogodbom, uz prikupljanje pismenih ponuda.

Do 20. oktobra, što je bio rok, nije bilo kovertiranih pismenih ponuda i o daljoj sudbini imovine ovog preduzeća odlučiće Odbor poverilaca.

Proizvodni pogoni i upravna zgrada, koji zauzimaju ukupno 11.587 kvadratnih metara procenjeni su na oko 212 miliona dinara. Ova cifra, međutim, nije obavezujuća za potencijalne kupce, prilikom eventualnog određivanja visine njihove ponude.    

Na poslednjem, četvrtom po redu neuspešnom javnom nadmetanju koje je trebalo da bude održano sredinom septembra, nije bilo zainteresovanih kupaca, iako je početna cena bila mnogo niža - 74,4 miliona dinara.
Inače, ukupni dugovi kikindske hemijske industrije iznose preko 300 miliona dinara.

U selima kikindske opštine u toku je akcija produžetka samodoprinosa tokom narednih pet godina, pošto aktuelni ističe krajem ove godine. Preduzete su zakonom propisane aktivnosti, a meštani se izjašnjavaju na referendumu.

U Ruskom Selu, Sajanu, Bašaidu, Mokrinu i u Banatskom Velikom Selu, više od polovine meštana koji si upisani u birački spisak izjasnilo se za samodoprinos. U ostalim selima akcija je u toku i do kraja oktobra znaće se konačni rezultati.
Član Opštinskog veća za mesne zajednice i udruženja građana i predsednik Opštinske komisije za samodoprinos Imre kabok zadovoljan je što su meštani navedenih sela izglasali samodoprinos i nada se da će tako odlučiti i stanovnici četiri ostala sela. U toku su pripreme za produžetak gradskog samodoprinosa u Kikindi.

- Razgovaraćemo sa stanovnicima Kikinde, kako bismo odredili njegovu namenu. Nadamo se da ćemo posao odraditi do kraja godine i da će stanovnici Kikinde biti za produžetak - rekao je Kabok.
Sredstva tekućeg gradskog samodoprinosa trošena su, inače, isključivo za izgradnju gradske kanalizacione mreže, koja je dosad obuhvatila oko 80 odsto površine Kikinde.