Aktuelno

Predsednik Opštine Ilija Vojinović priredio je  prijem u svom kabinetu za mlade kikindske boksere: Borisa Škapika (17), Aleksandra Kiša (18) i Petra Milovanova (15), koji su osvojili značajna priznanja na prvenstvu Srbije, odnosno nedavno održanonom Internacionalnom šampionatu za juniore, „Zlatnoj rukavici Vojvodine“.

Boris Škapik je ,upravo na ovom takmičenju, održanom 28. septembra, osvojio „Zlatnu rukavicu“. Na ovom turniru, koji se nalazi na bokserskom kalendaru Evrope, učestvovali su takmičari iz više od 10 zemalja.

Inače, ekipa Omladinskog bokserskog kluba „Kikinda“ osvojila je ove godine prvo mesto na pojedinačnim prvenstvima Vojvodine i Srbije.
Vojinović je mladim kikindskim bokserima uručio prigodne poklone i rekao da zbog ekonomske situacije lokalna samouprava ne može u meri u kojoj bi trebalo da pomogne sportistima, ali se nada da će ovo vreme brzo proći.

Prijemu u kabinetu predsednika prisustvovali su i članovi Opštinskog veća Dragan Kolarović i Gordana Trnić, kao i predsednik i trener Omladinskog bokserskog kluba „Kikinda“ Milan Škapik i Slobodan Vujanić.

U Kikindi će u petak, subotu i nedelju, pod pokroviteljstvom lokalne sdamouprave, biti održana najstarija i najveća turistička manifestacija – „Dani ludaje“. Po 24. put organizuje se u čast „kraljice banatske trpeze“ ili „vojvođanske banane“, kako je neki zovu, festival zabave, kulturno-turističke i privredne ponude i još mnogo čega. Zahvaljujući „Danima ludaje“, Kikinda je postala poznata, ne samo u Srbiji, nego i šire.

Posetioci će moći da vide slike Save Stojkova u GalSeriji „Tera“, Janoša Mesaroša u Galeriji „S“, da probaju razne gastronomske specijalitete, naravno, pre svih, one od ludaje. Tu su i drugi sadržaji: koncerti horske muzike, pozorišne predstave, rok koncerti, nastup pevača i orkestara narodne muzike, kulturno-umetničkih društava, sportska nadmetanja, prezentacija turističkog informatora, naučna predavanja o tikvama,  izložbe maski od ludaja i likovnih radova, karnevalske žurke, pečenje najveće pite od ovog blagorodnog ploda...
Naravno, centralna manifestacija biće održana u subotu, sa početkom u 16 sati, na Trgu srpskih dobrovoljaca, merenjem najteže ludaje i najduže tikve.

Inače, najteži plod odgajili su 2004. godine učenici Srednje poljoprivredne škole u Futogu. Grdosija je bila teška čak 253 kilograma. Najduža tikva od 250 centimetara izmerena je na prošlogodišnjoj manifestaciji. Proizveli su je studenti Fakulteta za bioferming u Bačkoj Topoli.

Ovogodišnji „Dani ludaje“, kako kaže jedan od utemeljivača ove turističke, privredne i kulturne manifestacije Dragan Strajnić, biće upotpunjeni i karnevalom. U Svetosavskoj ulici, u subotu od 14 sati, nastupaju u karnevalskoj povorci mališani iz Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, osnovci, jahači sa Kelebije uz smotru paradnih kočija, mažoretkinje ađanskog Plesnog kluba „Vero“, članovi orkestra kikindskog Dobrovoljnog vatrogasnog društva.
Pomenimo na kraju da u petak, 9. i u subotu, 10. oktobra, neće biti naplaćivano korišćenje parkinga u centru Kikinde. Naš grad će biti za vikend domaćin mnogobrojnim posetiocima. Kako domaćim, tako i onim iz drugih mesta.

Na neobičan  način označen je juče početak izgradnje budućeg Vizitorskog centra, usred nedođije, u pustari „Jaroš“, potesu koji se nalazi desetak kilometara od Mokrina, u rezervatu površine skoro 6.000 hektara, u kojem obitava zakonom strogo zaštićena velika droplja, „Otis tarda“. To je, kažu stručnjaci što se ornitolozima zovu, najveća evropska ptica koja može da leti. Prosečna težina mužjaka je oko 15 kilograma, dok su ženke nešto sitnije. U ovom rezervatu, ustanovljenom odlukom Vlade Republike Srbije, 1990. godine i datom na upravljanje mokrinskom Lovačkom društvu „Perjanica“, u tri jata obitava oko 30 primeraka ove ptičje vrste, jedine u Srbiji. Kažu da u susednoj Mađarskoj ima oko 500 primeraka velike droplje, u Španiji oko 180 i - u mokrinskom ataru.
Najrasprostranjenija je bila u 18. veku, u stepskim ravnicama istočne Evrope. Kako su stepe postepeno pretvarane u poljoprivredno zemljište, tako se smanjivao i razbijao areal velike droplje. Bila je lovna ptica sve do polovine prošlog veka. Sada je na korak do istrebljenja. Liči na gusku, mužjak se u vreme parenja šepuri kao ćuran. Ima prelepo perje mrke, žute, crvenkaste i bele boje. Ženka u leglu ima svega dva do tri jaja. Najveći prirodni neprijatelji su joj lisice.
Onda su Mokrinčani rešili da je zaštite. Uz pomoć države, lokalne samouprave i stručnjaka, osnovali su rezervat, a agilni mokrinski „knez“ Goran Dumitrov tražio je sredstva u cilju očuvanja ove ptičje vrste i, našao ih. Ministarstvo za zaštitu životne sredine obezbedilo je 2,2 miliona dinara za izgradnju, takozvanog, Vizitorskog centra, koji će služiti za posmatranje velike droplje, njenu zaštitu i izučavanje. Naravno, Mokrinčani planiraju da novce zarađuju i turiste dovode u Vizitorski centar, koji bi dvogledima posmatrali, a fotoaparatima i kamerama pravili snimke ove velike ptice, što je najlepša za posmatranje, u martu, aprilu i maju, tokom parenja, kada se mužjaci šepure i polude od ljubavi.
Centar je zamišljen kao jedan pravougaoni spratni objekat, sa kulom osmatračnicom. Košta, reče Goran Dumitrov, 2,7 miliona i nada se da će obezbediti još oko 500.000 dinara Radovi bi trebalo da počnu još tokom ove građevinske sezone. Povereni su kikindskom „Pemiru“.
A da bi sve bilo čisto i ekološki, pobrinula su se deca mokrinske Osnovne škole „Vasa Stajić“. NJih 30-ak je na biciklima krenulo juče na izlet, velikoj droplji u pohode, na 6. oktobar, Svetski dan staništa. U rezervat su stigli i predstavnici lokalne sampuprave. Zamenik predsednika Opštine Miloš Latinović, pomoćnica predsednika Opštine Gordana Bulatović, član Opštinskog veća Imre Kabok, predsednik Mesne zajednice Goran Dumitrov i lovočuvar Stevan Ladičorbić juče su na simboličan način označili početak izgradnje budućeg Vizirorskog centra. U pesak su pokopali dva pera velike droplje. Prisutni novinari, snimatelji i fotoreporteri kažu da nisu prisustvovali čudnijem postavljanju kamena temeljca - pero u pesak. Međutim, kada je reč o Mokrinu, čuda nikad dosta!

Nizom prigodnih manifestacija danas je obeležen 6. oktobar, dan kada je Kikinda 1944. godine oslobođena u Drugom svetskom ratu. Na Spomenik žtrvana fašizma vence su položile delegacije:  Opštine Kikinda, Opštinskog odbora SUBNOR-a, Socijalističke partije Srbije, Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida i Saveza potomaka ratnika 1912.-1920. godine. U ime lokalne samouprave venac su položili: zamenik predsednika Opštine Miloš Latinović, pomoćnica predsednika Opštine Gordana Bulatović i član Opštinskog veća Imre Kabok.

O značaju ovog datuma za Kikindu govorio je profesor istorije Lazar Demić. On je naglasio da je u Drugom svetskom ratu poginulo oko 600 Kikinđana.
Učenici Osnovne škole „Đura Jakšić“ izveli su prigodan kulturno-umetnički program, a na Trgu srpskih dobrovoljaca muzicirao je duvački orkestar kikindskog Dobrovoljnog vatrogasnog društva.

Potom su delegacije Opštine Kikinda i Opštinskog odbora SUBNOR-a položile vence na spomenik podignut u slavu i čast 13. Vojvođanske udarne brigade. O istorijskom putu ove partizanske jedinice govorio je predsednik Sekcije ratnih brigada Nikola Krunić.
U Svečanoj sali Skupštine opštine priređen prijem na kojem je predsednik Opštinskog odbora SUBNOR-a Đura Dotlić uručio zahvalnice Pokrajinskog odbora SUBNOR-a predstavnicima Opštine Kikinda, Socijalističke partije Srbije, Javnog komunalnog preduzeća „6. oktobar“, Livnice „Cimos“ i Osnovne škole „Đura Jakšić“. Zahvalnicu je u ime lokalne samouprave primio predsednik Opštine Ilija Vojinović.

Polaganjem venca na Spomenik žrtvama fašizma, Ruskoselci su danas obeležili 5. oktobar, u znak sećanja kada je ovo selo na današnji dan, 1944. godine, oslobođeno u Drugom svetskom ratu.

Svečanosti su u ime lokalne samouprave prisustvovali: predsednik Skupštine opštine Šandor Talpai, zamenik predsednika Opštine Miloš Latinović i pomoćnica predsednika Opštine Gordana Bulatović.

Nakon odavanja pošte žrtvama fašizma minutom ćutanja, predsednik Mesne zajednice Imre Kabok rekao je kako nasilje potpomognuto fašističkim idejama i sada uzima danak i ljudi na našim ulicama bivaju pretučeni do smrti samo zato što navijaju za druge klubove, što nisu iste nacije i vere.

- Našu decu treba da vaspitavamo i učimo ih toleranciji, poštovanju različitosti i da budu protiv nasilja - rekao je Kabok.

On je potom uručio plaketu Mesne zajednice učeniku 8. razreda Osnovne škole „Gligorije Popov“ Borislavu Savanoviću, kao izuzetnom sportisti, karatisti, jer je doprineo da se za Rusko Selo čuje i van granica države, osvojivši priznanja na mnogobrojnim takmičenjima.

Ovo priznanje Kabok je uručio i Aniti Bunjevački, komandirki odrasle ženske ekipe Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Rusko Selo“, za uspehe koja je ova ekipa osvojila na prvenstvima i takmičenjima.

Plaketa je ustanovljena ove godine i dodeljivaće se ubuduće na ovaj dan, pojedincima, organizacijama, ustanovama, društvima i udruženjima koja doprinesu razvoju sela.