Aktuelno

Zamenik generalnog direktora Gaspromnjefta za istraživanje i proizvodnju Boris Ziljberminc danas je pustio u rad sistem za proizvodnju nafte „Šabačka“ na naftnom ležištu „Kikinda Varoš“ koji će omogućiti povećanje proizvodnje i iskorišćenje nafte na području opštine. Svečanom otvarnju prisustvovali su i predsednik opštine Kikinda Ilija Vojinović, izvršni direktor NIS Naftagasa Predrag Radanović, direktor za geologiju i razvoj  Gaspromnjefta Viktor Saveljov i šef Odeljenja za naftu i gas Dmitrij Filimonov.

Naftna industrija Srbije poslednjih dve godine je, zahvaljujući dobroj saradnji sa loklanom samoupravom, otvorila šest razradnih bušotina na ovom prostoru.U sistem za proizvodnju nafte „Šabačka“ uloženo je četiri miliona evra i za narednih 15 godina očekuje se proizvodnja oko 300.000 tona nafte i 40 milion kubnih matara gasa.

 Karakteristika ovog sistema jeste to što je po prvi put u Srbiji primenjena nova tehnologija, postavljanjem automatskog mernog uređaja pod imenom „Ozna“, kojim se periodično meri količina nafte i gasa, a služi i za kontrolu rada priključnih bušotina u automatskom ili ručnom režimu.

Prema rečima zamenika generalnog direktora Gaspromnjefta za istraživanje i proizvodnju Borisa Ziljberminca „Gaspromnjeft“ očekuje da će ovakvih bušotina biti sve više:
„ Zadovovoljstvo je prisustvovati ovako bitnom događaju. Ovde će se primenjivati, za Srbiju,  nova tehnologija i verujem da će ovakvih grmova biti još više, jer u plan akcionara ulazi kako povećanje zaliha nafte i gasa u Srbiji, tako i povećanje proizvodnje. Gasprom njeft se razvija tako da će stručnjaci iz Srbije biti potrebni kako u zemlji, tako i u inostranstvu i nadam se da će nam se ostvariti želja za proizvodnjom od milion tona godišnje. „

Predsednik opštine Ilija Vojinović je naglasio da su partnerski odnosi sa NISom na izuzetno visokom nivou i zahvalio se ovoj kompaniji, posebno generalnom direktoru Naftne industrije Srbije Kirilu Kravčenku, izvršnom direktoru NIS Naftagasa Predragu Radanoviću i Branku Radakoviću na uspešnoj saradnji i uzajamnoj podršci.

Na poziv gradonačelnika Žiline Ivana Harmana, delegacija iz kikindske opštine predvođena zamenikom predsednika opštine Milošem Latinovićem i pomoćnicom predsednika Gordanom Bulatović otputovala je danas na 2. međunarodni festival pod nazivom „Dani evropske kulture“ koji će od 19. do 20. avgusta biti održan u ovom, nama bratskom gradu u Slovačkoj.
Prvi dan festivala rezervisan je za ulične svirače, prezentacije zanata i hrane sa prostora Češke, Poljske, Nemačke, Slovačke i Srbije, a drugog dana, na bini u centru Žiline, nastupiće izvođači iz pomenutih zemalja. Kikindu će u sklopu zvaničnog programa predstavljati sastav „Drvo truo“ i ženska pevačka grupa „Melizmi“.
Kikindska turistička organizacija takođe učestvuje na festivalu, predstavljajući turističke potencijale, manifestacije, kao i mesta od posebnog značaja za naš grad.
Predviđen je i prijem kod gradonačelnika Žiline.

Bračni par Stevan (50) i Željka Jakonić (50), do sada nisu tražili nikakvu pomoć, iako žive veoma oskudno, sa dvoje teško bolesne dece. Sin Jovan (23) je oboleo od cerebralne paralize. Do pre četiri godine mogao je da se kreće, a sada je vezan za postelju. Potpuno je nepokretan. Uz njega neko stalno mora da bude. Kćerka Jelena (26) gotovo je slepa. Odumire joj očni nerv i čeka je potpuni mrak. Štićenica je „Naše kuće“, ustanove za osobe ometene u razvoju. Stevan je do pre godinu dana radio u livnici. Potom je dobio otkaz. Željka nikada nije bila zaposlena. Morala je da se stara o deci. Žive od 36.000 dinara, koliko mesečno dobiju za bolesnu decu na ime tuđe nege i pomoći.
Majske i junske poplave gotovo su im potpuno uništile kuću u Kikindi, u ulici Laze Kostića 64. Voda je prodrla čak i u prostoriju u kojoj leži Jovan. Zidovi su natopljeni vodom i svuda oseća se miris vlage. U kući su počele da rastu samonikle gljive.
Tada su se Željka i Stevan prvi put obratili za pomoć. Najpre je reagovala lokalna samouprava, omogućivši da kuća u prvi mah bude zaštićena. Drugi poplavni talas sredinom juna nije mogao da bude zaustavljen.
S obzirom da su imali u dvorištu izgrađene temelje dovoljne za manju kuću, počeli su da je podižu. Javili su se donatori-privatna preduzeća i ljudi dobre volje. Neko je obezbedio šljunak i pesak, neko prozor, vrata... Reagovala je i lokalna samouprava iz Fonda solidarnisti. Još malo, i kućica će biti stavljena pod krov. Nedostaje, međutim, nešto cigala, a objekat bi trebalo da se i omalteriše, za čega Jakonići nemaju sredstava.
Kažu, trebalo bi im i nešto pločica za kupatilo, novca za sanitarije, a i majstore-zidare trebalo bi isplatiti, iako su veoma strpljivi, znajući u kakvoj su teškoj situaciji Jakonići. Želeli bi da se do zime presele jer sa bolesnom decom ne mogu da dočekaju mrazeve u vlagom natopljenoj nabijači. Kažu, dobro bi im došao svaki vid pomoći. 

U holu Kulturnog centra sinoć je otvorena prva samostalna izložba skulptura u terakoti malog formata, autokre Jasmine Zarić. Radovi su nastali u poslednjih pet godina, uz pomoć i podršku „Tere“, na čelu sa njenim osnivačem mr Slobodanom Kojićem.

Radi se o 24 skulpture, koje predstavljaju aktove. Izložba će biti otvorena do 10. septembra.
Jasmina Zarić je rođena u Kikindi 1973. godine. Završila je Ekonomsko-trgovinsku školu. Bavila se novinarstvom, poezijom i skulpturom u terakoti.

Nedavno je prvi put izlagala svoje radove u „Blok galeriji 45“ u Beogradu, u okviru zajedničke izložbe grupe autorki iz Srbije. Živi u Kikindi.

U Centru za podršku ženama danas su predstavljena dva projekta: „Istraživanje o položaju žena u sportu na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine“, o čemu je govorila i članica Opštinskog veća za sport Gordana Trnić i „Funkcionisanje Savetovališta za pravnu i psihosocijalnu pomoć ženama koje su pretrpele nasilje“.

Kada je reč o prvom poduhvatu, kako je rekla direktorka ove nevladine organizacije Marija Srdić, nakon istraživanja u osam opština i gradova, biće prikupljeni kredibilni podaci u ovoj oblasti koji će biti važan dokument o položaju žena u sportu i mogućnostima za njegovo unapređenje.

Gordana Trnić je istakla da će ovo istraživanje biti dobro kako bi se u opštini prikupile iformacije o ovom, i kao polazna osnova za dalje poduhvate u cilju unapređenja i razvoja.
Ovaj projekat podržava Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, a partnerstvo u realizaciji aktivnosti pružila je i lokalna samouprava, uz čiju pomoć će u oktobru biti organizovan okrugli sto kako bi rezultati prilikom ovog zanimljivog istraživanja bili predstavljeni.

O položaju žena u sportu govorila je i Svetlana Mirčić-Vukobrat.
Savetovalište za pravnu i psihosocijalnu pomoć ženama koje su pretrpele nasilje funkcioniše od septembra 2009. godine i, kako je rekla Srdićeva, dosad imaju oko 40 dosijea osoba koje su im se javile zbog nasilja u porodici.
Realizaciju ovog projekta omogućila je Kooperativa holandskih fondacija za centralnu i istočnu Evropu. Ima za cilj besplatnu pravnu i psihosocijalnu pomoć ženama koje trpe nasilje u porodici ili na poslu, a u planu su i edukativne i promotivne aktivnosti koje doprinose prevenciji nasilja.
O projektu je govorila i stručna saradnica u ovom savetovalištu Milena Ćuk.