Aktuelno

Pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila Čengeri posetio je Kikindu i sa opštinskom rukovodstvom, na čelu sa predsednikom Opštine Ilijom Vojinovićem, razgovarao o okončanju transformacije Zdravstvenog centra „Kosta Sredojev-Šljuka“ u Opštu bolnicu i Dom zdravlja.

Čengere je potom obišao bolnicu i sa direktorima ovih zdravstvenih ustanova, Dušanom Kolarovićem i Jelicom Kalabom, kao i sa Ilijom Vojinovićem, održao konferenciju za medije gde je potvrdio da će proces razdvajanja biti ubrzan i transformacija okončana, shodno Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, kako bi se znali osnivači i definisao jasniji put ulaganja u kikindsko zdravstvo.

- Potrudićemo se, takođe, da prevaziđemo finansijske probleme, odnosno ubrza fakturisanje. Mi želimo da se situacija u kikindskom zdravstvu poboljša i gledaćemo da na najbolji način to rešimo. U komunikaciji sa Ministarstvom zdravlja rešićemo problem nedostajućih kadrova. Inače, kikindski Zdravstveni centar je jedan od dva u Vojvodini gde transformacija nije okončana i nećemo čekati zakonski rok, nego ćemo proces ubrzati. Mi smo, kao osnivač, u komunikaciji sa rukovodstvom bolnice konstatovali da je nejneophodnija nabavka jednog aparata za dijagnostikovanje tumora i već smo preduzeli korake keko bi obezbedili ovaj kriostat. Takođe, tokom naredne godine obezbedićemo za kikindsku bolnicu i moderan CT aparat za kompjuterizovanu tomografiju sa vaskularnim programom. Kikindska bolnica ima perspektivu i kao takva, prepoznata je od Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo koji će joj, kao i Domu zdravlja, pomoći - rekao je Čengeri.

V.d. direktora Bolnice u osnivanju dr Dušan Kolarović takoće je potvrdio da će transformacija uskoro biti okončana.
- U sadarnji sa Ministarstvom za zdravstvo, Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo i fondom za zrdravstvo gledaćemo da rešimo naše probleme, bilo da su u pitanju materijalni troškovi, neophodni aparati, ili kadrovi - rekao je Kolarović.
Ilija Vojinović je rekao da procedura transformacije kreće intenzivnije već od ponedeljka i da će za dve do tri sedmice biti okončana.

Sinoćnom izložbom dela eksponata nastalih prošle godine, svečano je najavljen početak 29. po redu Internacionalnog simpozijuma skulptura u terakoti „Tera 2010.“.
Izložbu je otvorio ministar za kulturu u Vladi Republike Srbije Nebojša Bradić.
- „Tera“ je poznata manifestacija, koja sa svetom uspostavlja dijalog između sredine u kojoj se dešava. Ministarstvo kulture već godinama prepoznaje ovaj simpozijum kao jedan od najznačajnijih među brojnim kolonijama i događajima ove vrste i tako će biti i ubuduće. Putujući Srbijom, primećujem da postoji veliki kulturni kapacitet i izvan centara. Kikinda je sredina velike kulturne tradicije i otvoren grad. Verujem da ćemo kroz dijalog sa lokalnom samoupravom, umenticima i kulturnim poslenicima, učiniti da simpozijum, ali i neke druge manifestacije, budu još jače i izraženije, kako bi ono što se ovde stvara bilo prepoznatljivo izvan granica naše zemlje - rekao je Bradić.
O eksponatima nastalim prošle godine, koji su bili izloženi na Trgu srpskih dobrovoljaca ispred, i u samoj Galeriji „Tera“, govorila je istoričarka umetnosti Olga Šram, naglasivši da je ovaj simpozijum jedinstveni stvaralački punkt, gde se okupljaju najbolji svetski vajari.

Predsednik opštine Ilija Vojinović rekao je da je „Tera“ razvojna šansa Kikinde, koja je u oblasti kulture odavno obezbedila mesto u svetskim razmerama.
Sinoć su nastupili i članovi Duvačkog orkestra Dobrovoljnog vatrogasnog društva u Kikindi, kao i Kikindsko pevačko društvo „Kornelije Stanković“.

Ministar Bradić je tokom popodneva obišao rekonstruisani „Terin“ atelje, kao i manjež u kasarni, koji bi trebalo da bude pretvoren u „Terin“ muzej kako bi se sačuvalo preko 1.000 skulptura, uglavnom velikog formata, koliko se nalazi u njenom fundusu. Bradić je sa domaćinima posetio i Narodni muzej i Narodno pozorište.
Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti „Tera“, jedinstven u svetu, utemenjen je 1982. godine. Osnovao ga je mr Slobodan Kojić, vajar. Od tada se održava svake godine tokom jula, u objektu stare industrijske arhitekture u okviru Industrije građevinskog materijala „Toza Marković“, na „pogonu dva“.
Na „Teri“ je učestvovala svetska vajarska elita. Kroz umetnički atelje prodefilovalo je oko 380 vajara, od kojih su dve trećine profesori na umetničkim akademijama širom sveta.
Ove godine tokom jula u ateljeu će stvarati: Čander Parkaš iz Indije, Čin Čeng iz Tajvana, Nemica Hela Horstmajer, Rumun Eugen Barzu i Stevan Kojić iz Srbije.

Kancelarija za mlade opštine Kikinda proslavila je godinu dana rada. Ono što je obeležilo prethodnu godinu jesu putovanja mladih po Evropi, ali i razmena studenata.

Prošlo je tačno godinu dana od kako je Opštinsko veće donelo rešenje o osnivanju kikindske Kancelarije za mlade. Kancelarija je svečano otvorena devetog septembra. Tada su bili prisutni predstavnici lokalne samouprave, Ministarstva omladine i sporta, ali i sekretarijata za sport, podsetila je koordinatorka Kancelarije za mlade Biljana Stojanović.

“ Proteklu godinu u Kancelariji za mlade pamtimo i po četiri međunarodna projekta o putovanju mladih po gradovima Evrope. Pored toga ostvarene su i razmene studenata sa Sjedinjenim Američkim Državama “– dodala je Stojanovićeva.
U planu kikindske Kancelarije za mlade jeste da se do kraja godine završi proces izrade Akcionog plana za mlade u opštini. Pored toga, trebalo bi da i u svim selima naše opštine budu otvorene mesne kancelarija za mlade.

Pomoćnica predsednika opštine Gordana Bulatović danas je u Beogradu u ime lokalne samouprave potpisala ugovor sa Javnim preduzećem PTT Srbije o preuzimanju putničkog vozila – kombi vozilu sa devet sedišta.  Vozilo će služiti za potrebe Dnevnog centra za osobe sa posebnim potrebama „Naše kuće“.

-Opština Kikinda je  uputila zahtev Javnom preduzeću PTT Srbije sa molbom da nam ustupe jedno od svojih kombi vozila, kako bismo imali mogućnost da organizujemo prevoz za sve osobe sa posebnim potrebama, iz grada i sela naše opštine do Dnevnog centra, koji se nalazi u objektu nekadašnje Gradske vile – objasnila je Gordana Bulatović – Prema informacijama koje imamo, iz sela kikindske opštine ima dosta zainteresovanih koji bi boravili u Dnevnom centru, ali do sada nisu imali mogućnosti da dođu. Ono što smo obećali, to smo i ispunili, pronašli smo adekvatno vozilo koje će danas i stići u Kikindu.

Narednih dana vozilo će biti registrovano i obeleženo oznakama Dnevnog centra „Naša kuća“ i već od septembra biće omogućen prevoz za one koji su zainteresovani da tokom dana borave u ovoj ustanovi. Prema ugovoru, vrednost vozila je nešto više 375 hiljada dinara. Troškove poreza plaća Javno preduzeće PTT Srbije, a samo registracija će biti obaveza lokalne samouprave.

-Trenutno u Dnevnom centru „Naša kuća“ ima 15 korisnika – istakla je Gordana Bulatović i dodala da se nada da će sada, kada postoji prevoz do objekta, štićenika biti puno više.

Na poziv Norveško-jugoslovenskog društva u Narviku, u organizaciji Srpsko-norveškog društva-ogranak u Kikindi, delegacija Opštine Kikinda posetila je ovaj grad na severu Norveške.
Predsednik opštine Ilija Vojinović, njegov zamenik Miloš Latinović, kao i predstavnici Srpsko-norveškog društva u Kikindi Savo Dobranić i Zoran Kosić, sastali su se sa šefom za administraciju i finansije Komune Narvik Vigom Lauritzenom i razgovarali o obnovi odnosa dva prijateljska i bratska grada, koje je narušilo 2004. godine tadašnje rukovodstvo Kikinde.

Delegacija iz Kikinde posetila je Univerzitet u Narviku, gde ih je primio rektor Anre Erih Holdo. U razgovoru je izražena zainteresovanost, pre svega sa Srednjom tehničkom školom u Kikindi, koja obrazuje kadar čija je osnova neophodna za upis na ovu visokoškolsku ustanovu u Narviku, gde se postižu najbolji rezultati u obrazovanju kadra u oblastima gradnje u ekstremnim uslovima i u naftnoj industriji. Dogovoreno je da predstavnici Univerziteta iz Narvika održe u martu naredne godine prezentaciju svog školskog programa u Kikindi.

Dogovoremo je da se aktuelizuje i saradnja srednjih i osnovnih škola u oba grada, u vidu razmene grupa, koje bi kroz osmišljen program boravile u Kikindi, odnosno Narviku. Sa velikim respektom i željom, razgovarano je o razmeni dece na duži period, uz obavezu pohađanja škole i učenja jezika, kako je bilo 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Upravo ti ljudi su i danas trajno vezani za dva grada i dve zemlje i predstavljaju sponu u prijateljskim odnosima.
Kikinđani su potom obišli „Vinterfestuku“, odnosno direkciju Zimskog festivala u Narviku, gde je sa producentkinjom Vigdis Ostersen dogovoren nastup kikindskih umetnika na ovoj desetodnevnoj manifestaciji koja se održava u martu svake godine.
Prilikom posete Ratnom muzeju u Narviku, postignut je dogovor da kikindski Narodni muzej i Istorijski arhiv razmene materijale sa ovom ustanovom koji se odnose na boravak kikindskih interniraca u logoru Beisfjord za vreme Drugog svetskog rata. Utvrđen je predlog da pomenute ustanove prirede zajedničku izložbu o odnosima dva grada u periodu od 1940. godine do današnjih dana.
U oblasti sporta posebno je apostrofirana saradnja fudbalskih klubova, jer je tim iz Narvika „Mjolder“ zainteresovan za sportske pripreme u Kikindi.

Na nivou udruženja koje sa njihove strane predstavlja dugogodišnji predsednik i veliki prijatelj Kikinde Hale Falk, inicirano je prikupljanje informacija i svih relevantnih podataka kako bi se organizovao susret svih ranijih stipendista koji su po jednu godinu boravili u Kikindi, odnosno u Narviku.