Актуелно

Општина Кикинда учествује у акцији "Евопска недеља одрживе енергије" која ће се одвијати од 11. до 15. априла са циљем подизања свести грађана о могућностима одрживих облика енергије. Локална самоуправа је, према речима члана Општинског већа задуженог за енергетски менаџмент и енергетску ефикасност Кароља Дамјанова, решила да први пут, у нашем граду организује ову европску манифестацију. Партнери манифестације, како је рекао Дамјанов, су "Creativia", Удружење потрошача Општине Кикинда, Банатска ленија, Центра за стручно усавршавање, Гимназија "Душан Васиљев" и Предшколска установа "Драгољуб Удицки".

- Жеља нам је да кроз разне активности грађанима и свим субјектима у граду приближимо проблем енергетске ефикасности. Надамо се да ће ова манифестација бити традиционална. Грађани ће имати прилике да виде хибридни Тојотин ауто, отворени сајам на којем ће своју опрему презентовати страни али и домаћи произвођачи уређаја и опреме, а делићемо и Сиеменсове штедљиве сијалице. У току сваког поподнева биће организована занимљива предавања о примени топлотних пумпи, биомаси, соларној енергији, савременој енергетској технологији. Приредићемо и изложбу фотографија које до сада нису могле да буду виђене у нашем граду, део ће бити фотографије о енергетској ефикасности и то како је млади Кикинде виде, а други део термографски снимци објеката у граду настали у току ове грејне сезоне. Дешавања ће бити махом на отвореном, на Тргу - навео је Дамјанов додајући да је промотивна вожња бициклова у којој ће моћи да учествују сви Кикинђани почетак Европске недеља одрживе енергије у Кикинди.

- Мислимо да на овај начин грађани имају прилику да се упознају са практичним решењима, да сазнају шта је доступно сваком кориснику енергије, укључујући привредне субјекте и пољопривредне произвођаче, шта то може да се произведе у Војводини, какве сервисе имамо - рекао је Дамјанов.

У Кикинди је одржан други састанак радне групе са темом Регионалног система управљања комуналним отпадом. Члан Општинског већа Бранислав Чолак подсетио је да је у првој фази био потписан уговор о одлагању отпада између општина Бечеј, Ада и Кикинда.

- Сада се ради на томе да се потпише Анекс уговора. Прикључиле би нам се општине Нови Бечеј, Нова Црња и Житиште. Законодавац је предвидео да једна депонија има статус регионалне уколико 200 хиљада становника одлаже отпад на њој. Тако је и економски оправдана. Наша је једна од првих, кажу, сада их има три, а ми смо најдаље одмакли. Пет општина је потврдило пристанак, остало је још да Нова Црња прихвати. Дали смо оквирни рок, наредних 60 дана, да сви донесу своје одлуке о потписивању споразума. Сви морају да одрже своје скупштине и донесу одлуку да приступају регионалној депонији - рекао је Чолак додајући да је општина Чока потписала споразум са Суботицом, као и да ће то ускоро учинити и општина Нови Кнежевац.

Директор Водопривредног предузећа „Горњи Банат“ Драган Фелбаб је на састанку у  Скупштини општине Кикинда истакао да је почето са уређењем одводних канала. Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду издвојио је 30 милиона динара, Општина Кикинда и „Горњи Банат“ издвојиће по 25 милиона динара за ову намену. Средства су, како је навео, намењена ревитализацији система за одводњавање, радовима на каналској мрежи и црпним станицама. Највише проблема, према речима Фелбаба, има у Руском Селу, Башаиду, Банатској Тополи и Новим Козарцима. У кикиндској општини под водом је око 20 хиљада хектара ораница и потребна је брза и ефикасна интервенција како би сетва била завршена на време.

Састанку су присуствовали председник општине Кикинда Илија Војиновић, представници фирми „Горњи Банат“, „Воде Војводине“, „Матијевић аграр“ и Удружења пољопривредника „Кикиндски фармер“.

На уређење каналске мреже троши се новац који се уплаћује на име накнаде за одводњавање, а како је навео технички директор Јавног водопривредног предузећа Воде Војводине Александар Николић, наплата на подручју наше општине је само 17 одсто.
Због хитности и обимности посла , поред водорпивредних предузећа у Кикинди и Зрењанину, која одржавају каналску мрежу, биће ангажована и предузећа у Ковину, Панчеву и Сомбору.

У циљу превазилажења проблема са подземним водама у Руском Селу, у току су радови на копању канала, такозваних "шлицева" где постоји могућност да се вода која стоји на појединим местима одведе у први, најближи канал. Месна заједница ангажовала је механизацију и неколико стотина хектара обрадивих површине биће поново у функцији.

Према речима председника Месне заједнице Имрета Кабока средства су обезбеђена преко Јавног предузећа "Дирекција за изградњу града".

"Копамо канале у делу новог села, у којем су куће и пољопривредни објекти угрожени од стајаће воде која полако формира мала језера. Похвалио бих све мештане који су пристали да уступе земљиште за трасу канала" -рекао је Имре Кабок.

Иако је киша углавном нанела штету, ипак такви временски услови погодовали су развоју стабала тополе која су посађена током прошле године на око 2, 5 хектара из средстава Еколошког фонда општине Кикинда.

У акцији сађења помогли су чланови ловачког и других удружења из овог села. Кабок је најавио да се очекује спровођење јавне набавке, како би се посадило десет хектара шуме у пограничном појасу, што ће бити реализовано у склопу пројекта под називом "Зелени Банат" који заједнички спроводе Кикинда и Жомбољ кроз Програм прекограничне сарадње Румунија – Србија.

Председник Владе Аутономне Покрајине Војводине др Бојан Пајтић посетио је данас породицу Мире Милићев у Башаиду која је 2. децембра 2010. године родила близнакиње Александру и Анђелу.

Након поднетог захтева Покрајинском секретаријату за социјалну политику и демографију, ова породица остварила је право на новчану помоћ породици у којој се роде близанци у износу од 400.000,00 динара. Ова породица је хиљадита која је остварила право на овај вид помоћи Владе АП Војводине од увођења ове мере јула 2006. године.

Мира Милићев има и старијег дечака од 2,5 године и корисница је материјалног обезбеђења породице од 2008. године. С обзиром на незавидну материјалну ситуацију и подстанарски статус који су имали у Кикинди, од новчане помоћи која им је уследила овај млади пар купио је кућу са окућницом у Башаиду. Док је отац привремено одcутан (добио је посао у Русији), мајка планира да док бебе не ојачају искористи двориште и башту, како би својој деци пружила боље услове живота.
Председник општине Илија Војиновић уручио је колица- поклон локалне самоуправе:
-Проблем збрињавања деце у вртићима решен је још прошле године и Кикинда је једна од ретких општина која нема листе чекања. Прва новорођена беба добије новчану помоћ од Општине, а све мајке  које се породе добијају поклон беби -опрему. Близу смо договора да све мајке,  које немају запослење, од општине добију  одређену новчану помоћ.

Др Бојан Пајтић истакао је да је покрајинска Влада једина администрација у региону која има програм подршке за рођење близанаца:
-Колико је значјана та подршка говори и чињеница да је породица Милићев купила кућу захваљујући  помоћ и на тај начин решила своје стамбено питање. Ми ћемо  и даље наставити да помажемо породице у којима се рађају деца.

Мира Милићев, мајка близнакиња и двогодишњег Јована, захвалила је на помоћи:
Од новчане помоћи купили смо кућу. Да није  тог новца својој деци не бих могла да створим кров над главом. Пре доласка у Башаид живели смо у изнајмљеној соби у Кикинди.
Иначе, покрајиска Влада има четири пронаталитетне мере јер је становништво у Војводини међу најстаријама на свету.