Актуелно

У први разред школске 2011/12. године уписују се деца која до почетка школске године (1. септембар 2011. године) имају најмање шест и по, а највише седам и по година. Обавезу уписа за полазак у први разред имају родитељи (старатељи) деце рођене од 1. марта 2004. до 28. фебруара 2005. године.

У први разред уписују се и деца са шест до шест и по година, након провере спремности за полазак у школу. Уколико дете старије од седам  и по година због болести или других оправданих разлога није уписано у први разред може се, на основу претходне провере знања, уписати у одговарајући разред. 
Пријављивање за упис у први разред у селима организоваће се у просторијама основних школа, а у Кикинди у Услужном центру Општинске управе и то у периоду од 21. марта до 8. априла  сваког радног дана од 8  до 15:30 часова. Родитељи (старатељи) приликом пријављивања треба да понесу са собом фотокопију извода из матичне књиге рођених за дете (уколико немају извод он се може добити, за ову намену,  бесплатно у Услужном центру), доказ (уверење) о здравственом прегледу детета, личну карту са тачном адресом становања особе код које дете станује.

Након истека предвиђеног рока, од 11. априла, пријављивање деце са подручја обављаће се у Секретаријату за друштвене делатности, у канцеларији број 17. За сва додатна обавештења може се обратити Секретаријату непосредно или телефоном на број 410-109 или 410-102.

У Народном музеју у Кикинди одржан је концерт дуа “Рошер” којем су, поред бројних гостију, присуствовале делегације из Бихаћа, Решица и Жилина са којима је Општина Кикинда потписала повеље о братимљењу. Дуо Рошер који је основан 2008. године у Београду чине Радмила Вардалић на виолини и Дејан Роквић на виоли. Овај дуо од самог оснивања стиче симпатије публике на концертима широм земље. Бележе неколико гостовања и на РТС-у, а у припреми је и материјал за први ЦД.

Репертоар овог младог и перспективног дуа су дела свих музичких епоха од барока и класике до популарних евергрин и џез стандарда.
Радмила Вардалић дипломирала је и магистрирала у класи профора Дејана Михаиловића на Факултету музичких уметности. Поред више првих награда добила је и специјалну  награду на Интернационалном конкурсу виолиниста у шпанском граду Торесу за најбоље изведено шпанско дело. Као солисткиња наступала је у земљи и иностранству од којих би, како  је рекла, издвојила турнеје по Русији, Словачкој и Шпанији. Поред солистичке каријере тренутно је ангажована и као концертмајстор „Краљевских гудача Светог Ђорђа“, а бави се и педагошким радом.

Дејан Роквић је дипломирао је на ФМУ, у класи проф. Петра Ивановића. Усавршавао се на семинару за виолисте у Мађарској као и на семинару за гудачке квартете „Барток“. Оснивач је Београдског гудачког квартета са којим је остварио бројне концерте у земљи и иностранству, и објавио три ЦД-а. Тренутно је, наводи, ангажован као соло виолиста Симфонијског оркестра РТС-а и први виолиста камерног оркестра „Краљевски Гудачи Светог Ђорђа“.

У контексту европских интеграција, развоја регионалне сарадње и неопходности успостављања привредно-социјално-културних партнерстава између локалних самоуправа,Општина Кикинда је на свечаној седници потписала повељу о братимљењу са Бихаћем из Босне и Херцеговине, Решицом из Румуније и Жилином из Словачке Републике. Седници су поред представника кикиндске локалне самоуправе и друштвеног живота присуствовале и делегације из Бихаћа, Решица и Жилина, амбасадори Румуније и Словачке, премијер Унско-санског кантона и секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу Републике Србије.

Председник кикиндске општине Илија Војиновић истакао је да је ово значајан датум за наш град. На братимљењу се, према речима Војиновића, радило у последњих годину и по дана.
- Све шо смо радили у последње време сада је добило свој епилог. Многи се, посебно старији, са носталгијом сећају сарадње са Бихаћем која је у лошем периоду дошла на ниске гране. Радујемо се што су нас ови градови разумели. Договорили смо сарадњу за коју сам убеђен да ће уродити плодом и то пре свега у областима спорта и културе. Задатак нам је да успоставимо такве сарадње које ће да развијају и привреду, да свима буде боље. Са свим овим општинама већ имамо одређену врсту сарадњуи- рекао је Војиновић.
Градоначелник Бихаћа Албин Муслић подсетио је да је још 1972. године  успостављена сарадња између Кикинде и Бихаћа.
- Тада смо били градови побратими. Данас, након несретног рата, многи људи из Бихаћа долазе у Кикинду и обрнуто, али нема институцијалне сарадње. Овим чином смо отворили ново поглавље у заједничкој сарадњи. Стало ми је да наши пољопривредници дођу у Војводину, да наши индустријалци дођу у Кикинду, али и ви да доћете код нас да видите наше природне лепоте и могућности. Сретан сам што имам прилику да сарађујем са људима који гледају прогресивно, у будућност, који се превише не оптерећују прошлошћу и гледају како да створе амбијент за бољи живот обичног човека. Морамо радити на међусобној сарадњи, уважавању, размени младих људи - навео је Муслић.

Градоначелник Жилина Игор Хомa истакао је да ће Кикинда и Жилине најлакше и најбрже остварити сарадњу на пољу културе.
- Ту пре свега мислим на гостовања омладине, али и посете делегација како би се једни другима приближили. Мислим да бисмо могли нашу браћу у Србији да посаветујемо како да што пре буду део Европске уније. И да, када будете у ЕУ,  и даље будемо браћа, односно, да ми будемо старији брат који има мало више искуства - рекао је Хомa.

Градоначелник Решица Михаил Степанеску истакао је да већ постоји културна и спортска размена са Кикиндом.
- Жеља нам је да конкуришемо за пројекте који нам се сада отварају, а најинтересантнији су ИПА фондови. Већ имамо заједничку идеју везану за туризам. То је прича о инфо центрима, дисплејима и тач скринови који ће се постављати на одређеним местима у оба града. Оформићемо и центар за информације. Други пројекат говори о ургентним ситуацијама, о ватри, води. Планирамо да купимо опрему за ванредне ситуација, а то су  специјализоване ватрогасне машине и интервентна возила. Желимо да помогнемо нашим црквама које су у врло лошем стању - навео је Степанеску. 
Амбасадор Румуније Јон Маковеј сматра да млади морају бити ти који ће радити на овом пројекту.
-Свима ће користити предности овог споразума. Решица је један од главних градова у Румунији који се бави прекограничном сарадњом. Румунија и Србија су пријатељи те сам сигуран да ће успети у овом пројекту - нагласио  је Макавеј.

Амбасадор Словачке Републике Јан Варша изразио је наду да све неће остати само на пуком потписивању повеље.
-Очекујем конкретне потезе. Очекујем да се мисли из повеље реализују тако да нам желим пуно конкретних успеха - рекао је Варша. 
Премијер Унско-санског кантона Хамдија Липовача рекао је да је 2004. Године када је освојио мандат градоначелника Бихаћа тражио сам да се обнове све повеље о братимљењу.
-Видео сам да постоје отпори помирењу, али то ми је давало додатну снагу да у томе истрајем. Драго ми је што и овде и тамо код нас постоје људи који мисле и верују да је време да различитости јединства у ком смо живели некада претворимо у јединство различитости. Желимо од вас да учимо о сточарству, производњи хране, о много чему – навео је Липовача.
Делегације гостију су пре потписивања повеље о братимљењу обишле комплекс Тере, а након свечане седнице и ужи центар града и Старо језеро. 

Општински Фонд солидарности је на конференцији за медије поднео годишњи извештај. Према речима заменика председника Фонда солидарности Шандора Талпаиа Фонд се једино у току летњег периода није састајао јер су скупљана средства за огрев који је дељен у зимском периоду када је помоћ граћанима најпотребнија. Фонд се, како је рекао, добро пунио  с обзиром на чињеницу да се један одсто бруто личног дохотка грађана издваја.
- У прошлој години приход у Фонд је био 10, 1 милион динара, из 2009. године смо пренели 1,3 милиона динара те смо на располагању имали укупно 11,4 милиона динара. Народној кухињи смо упутили 4,4 милиона динара за 500 корисника, за једнократне помоћи смо издвојили 1,4 милиона динара, за лекове и лечење 739,8 хиљада динара. За огрев смо издвојили 3,3 милиона динара. У јанурау прошле године огрев је добило 100 породица, а у току новембра и децембра 304 породице. Ситуација у нашој општини када су у питању поплаве је изузетно тешка те смо око 320 хиљада динара издвојили за трећу категорију угрожених и то у виду хигијенских пакета у вредности од 1200 динара. Приливом смо задовољни, фирме уплаћују од 200 динара до преко милион динара. Јавно предузеће Србијагас нам је прошле године уплатило преко милион динара. Постоје фирме које не уплаћују у фонд те их позивамо да се солидаришу са граћанима који су у лошој финансијској ситуацији - рекао је Талпаи додајући да понедељком примају грађане и да су у прва два месеца ове године поделили помоћ у огреву за више од 160 породица, а за лекове и лечење око 320 хиљада динара.
Секретарка кикиндског Црвеног крста Аранка Фелбаб истакла је да су у прошлој години  биле израженије потребе за социјалним ангажовањем те да је то био приоритет. Социјалне активности су се, као је рекла, одвијале кроз програме народне кухиње, бриге о старима, психосоцијану подршку и летовање и опоравак деце.
- У општини је 900 корисника Народне кухиње, од чега 500 користи куване оброке које финансира локална самоуправа из буџета и Фонда солидарности са око 8,5 милиона динара. Имамо и 400 корисника ланч пакета у сеоским срединама које обезбеђујемо путем донација. Помоћ добијамо од републичке и покрајинске Владе, Министарства здравља и анонимних донартора. Вредност донација у прошлој години је била око 10 милиона динара. Програм психосоцијалне подршке се односи на децу, посете и поклоне њима. Помагали смо дечије и порођајно одељење кикиндске болнице, Нашу кућу и школу 6. октобар. Кад је реч о бризи о старијим суграђанима у прошлој години смо реализовали 187 посета, 276 је добило здравствену контролу, 46 је имало психосоцијалну подршку, а 9 свакодневну доставу куваних оброка. Организовали смо низ едукација за волонтере. Кад је у питању одмор и опоравак у 2010. години смо 16 деце послали на Вршачки брег и четворо у Баошић. Поводом нове године и божићних празника прикупили смо преко 512 пакетића -навела је Фелбаб. 
Мирјана Барошевић, директорка Центра за социјални рад нагласила је повећан број корисника у току прошле године. 
- Са 6239 корисника у 2009. години тај број је у 2010. повећан на 7708. Највише је повећан број у категорији материјано угрожених. Укупан број корисника социјалне помоћи у децембру је био 1974 породице са 4661 чланом. Одобрено је 300 једнократних помоћи, тај износ на годишњем нивоу је милион динара. Из Фонда за децу  је одобрено 26 једнократних помоћи. На име трошкова за сахране за најугроженије категорије становника издвојено је 567,2 хиљаде динара за 41 сахрану - рекла је Барошевић.

Општина Кикинда наставља да помаже најстарије суграђане.  Председник општине Илија Војиновић уручио је пензионерима са најнижим примањима помоћ у износу од 5 хиљада динара. Двадесеторо пензионера Општинског удружења инвалида рада из Кикинде, Руског Села, Банатског Великог Села, Накова, Иђоша и Нових Козараца примило је помоћ општине.

Војиновић је истакао да је ово трећи пут да општина излази у сусрет најугроженијим пензионерима.
- Први пут смо делили помоћ за десет особа. Они су добили по 10 хиљада динара. После тога њихов предлог је био да се тај број повећа те смо одлучили да двадесеторо пензионера добије по 5 хиљада динара. Трудићемо се да у току године буде још оваквих акција. Чињеница је да сви ови људи тешко живе, пензије су мале, а обавезе велике. На несрећу некима ни деца не могу да помогну. Мислим да је овај динар стигао у праве руке- рекао је Војиновић.
Председник Општинског удружења инвалида рада Свето Станишић каже да удружење настоји на све могуће начине да помогне члановима иако нема новца.

- Надамо се да ће бити још оваквих помоћи у току године. Разне активности смо планирали за ову годину, излет на Фрушку гору, одлазак у Врњачку бању и Соко бању - навео је Станишић.