Актуелно

Покрајински секретар за здравство др Атила Ченгери пустио је у рад ЦТ скенер (апарат за компјутеризовану томографију), у Општој болници у Кикинди. Догађају су присуствовали председник општине Кикинда Илија Војиновић и в.д директор Опште болнице, др Душан Н. Коларoвић.

Овај скенер је претходно био у болници у Панчеву. Покрајински секретаријат за здравство уложио је 10 милиона динара за потпуну репарацију и обнову апарата, што подразумева сервис и гаранцију од две године. Како је др Атила Ченгери најавио, треба очекивати да апарат новије генерације стигне у Кикинду, тако да овај апарат служи само за премошћавање периода до стизања новог.
 

- Скенер који ће убудуће бити коришћен у кикиндској Општој болници новије је генерације од претходног, који је до сада коришћен, има много веће могућности, као и способност да обави много већи број прегледа - више од 600 годишње. Такође, моћи ће да пружи много већи број снимака и да изврши бољу дијагностику болести пацијента, рекао је др Коларoвић. Он је додао да ће овим скенером здравствена заштита пацијената бити знатно већа на нивоу округа, јер пацијенти неће морати да иду на преглед у Нови Сад, Зрењанин или Суботицу

Председник општине Кикинда Илија Војиновић, генерални менаџер компаније за управљање отпадом А.С.А. Групе Петр Вокрал и менаџер А.С.А. за Србију Александер Налепка, потписали су Анекс Уговора о поверавању комуналних делатности стратешком партнеру на период од 25 година закљученог 2007. године.  Свечаном потписивању присуствовао је и министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић.
Анексом уговора Кикинда је, према речима начелника Општинске управе Бранка Љубоје, добила гаранцију да ће АСА у релативно кратком року изградити инвестициони план везан за даља улагања у пројекат регионалне депоније.
- Успели смо да се договоримо око начина формирања цена за депоновање и одношење смећа. Евентуална повећања цена за одношење смећа биће праћена увођењем нових услуга као што су рециклажа, примарна селекција и скупљање кабастог отпада. Договорили смо и учешће компаније АСА у друштвено -спортском и хуманитарном животу општине Кикинда. Договорили смо да Кикинда евентуално повећање капитала у заједничкој фирми може да уплати и у стварима и некретнинама и договорили смо редовно месечно састајање везано за отворена питања - објаснио је Љубоја.
Вокрал је подсетио да је након неколико година дугих разговора постигнут договор о правцу даљег развијања нашег регион кад је у питању управљање отпадом.
- Надам се да ћемо потписивањем споразума и новим договорима успети да изградимо још ефикаснији систем за управљање отпадом. Ово је само корак више ка стварању регионалног система за управљање отпадом. Могу да потврдим, да смо спремни да снизимо цену депоновања уколико све планиране општине отпочну са одлагањем отпада на депонији у Кикинди - рекао је Вокрал.
Налепка је истакао да ће се почетком априла почети са примарном селекцијом отпада на територији целе општине. У току априла биће, како је рекао, прва акција сакупљања кабастог отпада.
Кикинди је, према речима Дулића, 2008. године, била прва и вероватно једина која је испуњавала услове и стандарде у складу са Европским прописима. Дулић сматра да ће још неке општине, као што су Бечеј, Нови Бечеј, Ада, Нова Црња, након друге рунде преговора бити део модерног европског процеса управљања отпадом.
- Често заборавимо шта се дешава са отпадом и сматрамо да се наша одговорност завршила бацањем кесе за смеће у неки контејнер. Врло често тај отпад уколико се не збрине на прави начин као бумеранг се враћа нама и нашој деци кроз много лошији квалитет живота, болести, загађење животне средине. Зато је потребно да отпад сепаришемо и поново га користимо. Потребно је да стотине сметлишта у Србији затворимо, прекријемо травом и засадимо дрвеће, и да формирамо систем регионалних депонија на којима ће се отпад третирати на прави начин. Сваки град ће ускоро, попут Кикинде, имати контејнере за сепарацију отпада. Све ће одлазити на рециклажу. Свако мора да буде свестан да ће убудућности комуналне услуге, посебно управљање отпадом морати да поскупе - навео је Дулић.

Дулић је навео да ће ове године бити завршена два велика пројекта, а то је адаптација Атељеа Тера и опремање Дома ученика.
- Укупна вредност ових радова је око 80 милиона динара.  Очекујем да ће у првој половини ове године у Кикинди почети да се граде социјални станови. Размотрићемо наставак изградње неколико стамбених комплекса у Кикинди за које постоје сви предуслови. Општина Кикинда је завршила свој део посла - рекао је Дулић.

Прихватилиште за псе и мачке луталице отворио је у министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин. Прихватилиште, које је део кикиндске Зоохигијенске службе, отворено је захваљујући сарадњи општина Кикинда и  Макоó из Мађарске. Оно представља реализацију пројекта под називом "Одговорност за здравље животиња"  који је финансиран  у оквиру Програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија. Влада Аутономне Покрајине Војводине покрила је већи део учешћа општине Кикинда у вредности од око милион динара. Општина Мако учествовала је у пројекту са 75 хиљада евра.
Драгин се приликом отварања захвалио челницима ове мађарске општине на учешћу у пројекту чијом реализацијом је, како је истакао, и Кикинда и цео Севернобанатски округ добио важно место.

“На такав начин ми испуњавамо највредније европске стандарде које смо усвојили Законом о добробити животиња који унапређујемо свакога дана разним изменама. Знамо да се у многим градовима дешава да пси нападану становнике. Побринули смо се да се на један хуман начин односи према тим животињама, а то показује и ниво грађанске свести нашег друштва. Најбитније је да смо заштитили здравље и животиња и људи. Желео бих да се захвалим и градским оцима Кикинде на доброј сарадњи, као и  покрајинској Влади што нам је помогла да ово обезбедимо. И убудуће ћемо показивати колико је прекогранична сарадња битна. Министарство са нестрпљењем чека онај дан када ћемо постати земља кандидат за улазак у Европску унију. Када ћемо бити ослоњени на далеко веће фондове, који ће посебно значити пољопривреди “ рекао је Драгин.  
Председник кикиндске општине Илија Војиновић подсетио је да су према закону из 2005. године све локалне заједнице имале обавезу да реше проблем паса и мачака луталица, али да он до сада није био решаван.
- Након преузимања власти обећали смо да ћемо и овај проблем решити. Прионули смо на посао и заједно са пријатељима из Мађарске аплицирали за ИПА програме. Тако смо обезбедили преко 70 хиљада евра. Локална заједница је овде уложила око 10 милиона динара. Сада имамо најсавременије прихватилиште у Србији - рекао је Војиновић и навео да је  кикиндска општина издвојила око 2 милиона динара за тужбе на име уједа паса луталица. Кикинда је, како је рекао, једна од општина у Војводини која је за ову намену најмање издвојила. 
Небојша Лакета, директор Агенције за привреду ималу привреду рекао је да ово прихватилиште може да прими педесет паса и десет мачака и да ће се радити у складу са Законом о добробити животиња.
- Отварањем Зоохигијенске службе, која испуњава највише европске стандарде, решава се проблем не само Кикинде него и региона, а услуге које Зоохигијена пружа могу користити и други градови који имају овакве проблеме - рекао је Лакета додајући да је у Прихватилишту запослено шест радника. 

Отварању прихватилишта претходили су грађевински радови на реконструкцији потпуно руинираног објекта,  куповина неопходне опреме: два теренска возила, два прикључна возила (приколице) за уклањање паса  луталица и транспорт животињског отпада ,опреме за ветеринарски преглед, заштитне одеће и обуће за запослене и неопходне рачунарске опреме. Пројекат “ "Одговорност за здравље животиња“" имао је четири специфична циља: успостављање дугорочне прекограничне сарадње међу надлежним институцијама у области мониторинга и заштите здравља домаћих и дивљих животиња, подизање техничких капацитета Зоохигијенских служби у Кикинди и Макóоу, подизање степена информисаности и образовања пољопривредних произвођача и других заинтересованих субјеката у области заштите здравља животиња, развијање информатичко-логистичке подршке институцијма и службама које се баве мониторингом и заштитом здравља животиња

За хитну санацију поплављеног терена у пет општина у средњем и северном Банату Јавно водопривредно предузеће "Воде Војводине" обезбедило је 130 милиона динара.  Ова средства биће искоришћена за санацију терена у општинама Кикинда, Нова Црња, Сечањ и Житиште и граду Зрењанину.

Представници пет најугроженијих банатских општина  и  Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине на састанку са  председником Владе Аутономне покрајине Војводине Бојаном Пајтићем разговарали су о  све већем проблему са унутрашњим водама. Енормне количине падавина у општинама Кикинда, Нова Црња, Зрењанин, Сечањ и Житиште током прошле године и све неповољније хидролошке прилике, житељима Баната праве велике проблеме.

“На иницијативу председника Владе Бојана Пајтића договорено је да механизација Јавног предузећа „Воде Војводине“ која се налази у Бачкој и Срему буде ангажована у банатским општинама које су угрожене. Договорено је и да се председници пет најугроженијих општина састану наредне недеље у Зрењанину како би заузели јединствен став и прецизирали критеријуме за помоћ у грађевинском материјалу које ће Влада Војводине обезбедити за најугроженије породичне куће.Општина Кикинда је 25 милиона динара, од средстава остварених издавањем државне земље у закуп, наменила за ископавање и уређење канала за одвођење вишка воде и у селима и у атару.Исто толико новца издвојиће и Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“. - објаснио је председник Oпштине Илија Војиновић

На тренутно наjкритичнијим местима радови су већ почели или ће почети у најскорије време, а ургентних  130 милиона динара  обезбедиће ЈВП  „Воде Војводине и угрожене општине. Кроз програм радова ЈВП Воде Војводине биће обезбеђено 65 милиона динара, а исто толико уплатиће општине из средстава  од  закупа пољопривредног земљишта. На састанку је договорено и да општине сачине прецизне критеријуме коришћења помоћи у виду грађевинског материјала коју би, Влада АП Војводине обезбедила за породичне куће које су најугроженије.

Заменик председника општине Милош Латиновић,његова председника Јулијана Јованић и начелник Општинске управе Бранко Љубоја разговарали су данас у кабинету са Дејаном Шошкићем, гувернером  Народне банке Србије о мерама монетарне политике  према привреди и о буџету.
Гувернер је потпом  у просторијама Регионалне привредне коморе разговарао и са привредницима из северног Баната. Према речима Шошкића циљ доласка, не само у Кикинду већ и друге регионалне центре, јесте комуникација о мерама монетарне политике према привреди. Циљ је, рекао је, да се привредној јавности пружи јасна слика где се Србија налази у овом тренутку по питању макроекономске и финансијске стабилности и какве су перспективе у привредном смислу.
- Истакао бих да није тачно да динар није стабилан. Динар јесте изгубио нешто мање од десет одсто прошле године. У првих десет месеци тај депресијацијски притисак је израженији. Крајем године имали смо раст динара у односу на евро. Укупно гледајући динар јесет једна стабилна валута посебно имајући у виду девизни режим у којем функционишемо а који је флуктуирајући, где Централна банка има могућност интервенције. Све земље које имају ту врсту девизног режима по правилу имају фиксни курс и одговарајућа померања - рекао је Шошкић.
Надлежности Народне банке Србије, како је рекао Шошкић, и могућности помоћи привреди дефинисане су законом. 
- Пре свега наш циљ је да обезбедимо макроекономску стабилност у смислу нижих стопа инфлације. Да се инфлација креће у границама моје су договорене са Владом Србије, а то је ове године 4 одсто плус или минус 1,5 одсто. Желимо да комуницирамо о изазовима за остварење тог циља, о томе какви су инструменти монетарне политике на располагању и каква су њихова дејства. Људи често имају нереална очекивања од монетарне политике и мисле да је могуће утицајем на снабдевеност економског система новцем утицати на цену одређене групе производа. Није то случај и није могуће. Наша комуникација са привредом је усмерена ка томе да се успоставе остварива очекивања од одговајућих носиоца те политике. Не одустајемо од основног циља а то је постизање стабилности цена. Водимо рачуна о стабилности финансијског система у целини, то значи да све финансијске институције послују солидно и не изазивају ризик по питању трошка за пореске обвезнике - навео је Шошкић.
Оно што је карактерисало привреду од 2000. до 2008. године јесте, према мишљењу Шошкића, релативно стабилан девизни курс и инфлација.
- Инфлацију меримо индексом потрошачких цена и то на начин да се тај индекс упоређује у једном месецу текуће године са нивоом цена у истом месецу претходне године. Оно што је карактерисало првих неколико месеци претходне године биле су релативно ниске цене. Подсетићу вас да смо тада имали инфлацију која је била испод доње границе инфлаторног циља. У првих неколико месеци ове године због те ниске базе ми имамо статистички гледано висок ниво инфлације. Поскупљења у домену  хране, енергије, регулисаних цена доприносе нивоу инфлације. Верујемо да ћемо у месецима пред нама регистровати пад инфлације - истакао је Шошкић.