Актуелно

Италијанска фабрика „Стиле Италиано“ отвориће два погона за производњу  обуће од којих ће се један налазити у Руском Селу а други у Кикинди- најавио је данас власник ове фирме Еуђенио Деполи, прецизиравши да ће рускоселски погон запошљавати педесетак радника, док ће у кикиндском посао добити око 300 људи:

-Фабрика „Stile Italiano“ има погоне у Румунији, а моја пословна жеља била је да део производних капацитета пребацим у Србију. Одлучио сам се за кикиндску општину. Погон у Руском Селу потпуно је спреман, док су у Кикинди преговори у вези са закупом објекта некадашње Ауто-куће у коме би  се одвијала производња обуће.  Једини разлог због којег производња још није започела је  тај што још нисам добио атест за контролу квалитета машине које се тренутно налазе у Нишу. Иако су машине произведене у Италији, по стандардима Европске уније, оне су морале да буду подргнуте провери, али тај процес несхватљиво дуго траје. Чим буду враћене из Ниша, погон у Руском Селу биће пуштен у рад- рекао је Деполи и захвалио представницима СО Кикинда на ажурности  у вези с прибављањем свих дозвола и документација које су му биле неопходне за покретање производње обуће у нашој општини.

Које подстицајне мере Војводина нуди инвеститорима била је тема данас одржаног семинара „Знањем до инвестиција“ одржаног у Регионалном центру за стручно усавршавање. Представницима локалних самоуправа о томе су, поред осталих, говорили Бранислав Бугарски, директор ВИП фонда и Мирослав Васин, покрајински секретар за рад запошљавање и равноправност полова.

 Циљ семинара јестед а предочи све мере које влада АП Војводина кроз своје институције спроводи како би амбијент за реализацију пословних активности учинила атрактивнијим и тиме смањила стопу незапослености у свим локалним самоуправама у Покрајини.Изражавајући задовољство што је Кикинда домаћин великог стручног семинара, председник општине Илија Војиновић навео је да ће након њега потенцијални инвеститори добити релевантне информације о могућностима добијања подстицајних средстава које нуди покрајинска влада:

-Општина Кикинда труди се да максимално поједностави и олакша инвеститорима све процедуре и формалности у вези са прикупљањем неопходне документације јер је отварање нових радних места приоритет актуелне власти- рекао је Војиновић.
Директор ВИП фонда Бранислав Бугарски указао је да сви домаћи и инострани инвеститори могу да аплицирају за средства која су на расплагању. Он је додао да је покрајинској администрацији циљ да у свим општинама и градовима створи конкурентније окружење, али и да су њихови представници у прилици потенцијалним улагачима пруже адекватну и правовремену информацију:
-У моменту када у нашој земљи много тога зависи од нивоа инвестирања у наше општине, чинимо напоре да кроз оваква окупљања упознамо представнике локалних самоуправа о томе шта покрајинска влада и њене институције омогућавају као подршку иностраним и домаћим инвеститорима. У том смислу, у и име Владе АП Воводина и секретаријата на чијем сам челу, износим програме субвенција за отварање нових радних места, програме обука и још неке активности  које води овај секретаријат, а тичу се стицања цертификата за општине са повољним условима за страна улагања. Око 45 одсто инвестиција које су стигле у Србију, завршиле су у Војводини што сматрамо добрим резултатом. У изгледу је да само ове године око 6,5 милиона евра буде уложено у Покрајину- саопштио је покрајински секретар за рад запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин.

Све присутнија деменција међу људима, али и штићеницима Геронтолошког центра у Кикинди, определила је пословоство те установе да пре нешто мање од годину дана формира Дневни центар за оболеле од Алцхамајерове болести и  деменције.

 Дневни центар отворен је захваљујући разумевању Покрајинског секретаријата за  демографију и социјалну политику који је за адаптацију објекта, у коме је смештен, издвојио 1,1 милион динара- саопштила је данас директорка Геронтолошког центра Милена Раданов, и додала да је лицима која бораве у Дневном центру за оболеле од Алцхмајерове болести и  деменције, обезбеђена радна терапија коју са њима сваодневно изводе стручњаци ове установе. Алцхајмарова болест је дегератни мождани поремећај који доводи до значајног губитка мождане масе. Сматра се главним узроком сенилне деменције. Ова болест узрокује постепено и неповратно губљење памћења, способности говора, свести о времену и простору, и способности да оболели брине сам о себи:

-Људи се овде друже и осећају да нису запостављени. Код њих се на овакав начин развијају радне и хигијенске навике, а истовремено обезбеђује социјална интеграција. Предстојећом прекатегоризацијом, и ми ћемо морати да овај, смештен у старој згради Геронтолошког центра,  прекатегоришемо јер се води само за здраве, психички очуване, покретне и непокретне особе. Све установе социјалне заштите у Републици Србији биће обухваћене прекатегоризацијом. Цене наших услуга остале су на нивоу од октобра прошле године. Смештајна цена у апартману за корисника којем је на располагању купатило кошта 29.700 динара- појаснила је Раданова.
Помоћница председника општине Гордана Булатовић истакла је да је однос локалне самоуправе и Геронтолошког центра из године у годину све бољи:
-Трудимо се да испратимо све новине из области Закона о социјалној заштити и све могућности које нам законске одредбе и новине дозвољавају. Захваљући томе што руководство Ггеронтолошког центра реагује брзо и на време, можемо да се похвалимо да у последњих неколико година та установа изгледа потпуно другачије од „убогог дома“  како су га  својевремено звали људи. У нашем,менталитету некада с сматрало срамотом да старији људи заврше у Дому. Данас су услови житота и смештаја потпуно другачији, и у складу са светским стандардима. Наша наредна идеја односи се на отварање Дневни центар за старије особе, или како се популарно назива „Забавиште за пензионере“, али и Дневни центар за особе с посебним потребама-рекла је Булатовићева
 

Отварањем изложбе радова насталих на прошлогодишњме Интернационом симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера“, званично је отворен јубиларни 30. сазив у свету јединствене вајарске колоније. Част да у галерији „Тера“ отвори изложбу, припала је покрајинском секретару за културу и јавно информисање Милораду Ђурићу који је рекао да су ретки пројекти који ,иако настали пре три деценије, на један савршен начин одговарају имагинарном престу савремености:

-Дела настала пре тридесет година изгледају као да су створена јуче. С једне стране „Тера“ омогућава мобилност уметника који долазе из читавог света. Након једномесечног боравка у Кикинди остављају своја вајарска дела, а са собом носе искуство.  С друге стране симпозијум „Тера“ постаје једна од светлећих тачака пројектованог развоја Кикинде. Један стари запуштен  индустријски објекат „Тера“ је наџивела и претворила у нешто ново. Она на савршен начин одсликава амбијент у коме настаје.У „Тери“ се уметност бави од онога што се налази овде- од земље, воде,ватре  и  ваздуха. Зато та уметност мора да буде савршена  као што и јесте. Ова четиори основна елемента гарантују да ће „Тера“ трајати дуго и ја јој честитамц првих тридесет година - рекао је у поздравној беседи Ђурић.

Тридесети рођендан јединственој вајарској колнији честитао је и председник општине Илија Војиновић :
У протекле две године откако сам постао прдседник општине,пуно сам причао о „Тери“ , о њеном значају за Кикинду и целу Србију. А , како не причати, како и вечерас не казати када  по тридсети пут отварамо интернационални симпозију који нема нико на свету. Како не казати да у свом фундусу „Тера“ има више од 1.000монументалних скулптура. Идеја о  „Тери“подразумева и израду музеја , који би такође био јединствен у светау, али и отварање отварање колеџа. Ми смо сви заједно поносно на „Теру“.  Радостан сам што су нашу „Теру“ препознали Министарство  културе и Покрајински секретаријат за културу. То значи да сви  заједно да радимо на истом задатку, развијању и релализацији ових идеја. Ми смо већ на том путу. Надам се да ћемо ускоро то и реализовати, јер  је „Тера“ развоја шанса Кикинде-
Означају „Тере“ говорила је и историчар уметности и ликовни критичар Лиљана Ћинкул, истакавши да је од 1982. Године око 400 вајара из четрдесетак земаља са свих континента, свортило више од 1.000 скултура:
-Пројекат „Тера“ , њен архитектонски комплекс, уметници међународне репутације, као и будући музеј одавно је превазишао своје географске оквире на атрактивној локацији, и прерастао  у значајан уметнички топоним на географској карти света. Ово је време када се посебно акцентује реализација дуго помињаног музеја „Тера“, који ће бити средиште за историјско критичарске елаборације токова скулпуре дела  20. века, целог 21. века и  наредних столећа. Иза убедљивих аргумента где је музеј „Тера“ питање цивилизацијског односа према културном благу, стоји јединствен фундус од преко 1.000 скулптура насталих од 1982. године до данас. Култура је стратешко добро. Свака права инвестиција у култури се вишеструко враћа. То је животна пракса показала. О значај Тере“ писали су историчари уметности, критичари и новинари. Нико није остао равнодушан према креативној атмосфери, ентузијазму и амбијенту „Тере“ -навела је она.  
На овогодишњем сазиву до краја јула ствараће шесторо уметника из Русије, Мађарске, Румуније и Србије.

У дворишту Курије синоћ су заједнички концерт одржали професионални румунски ансамбл „Банатул“ из Темишвара, и њихови домаћини АДЗНМ „Гусле“. Целовечерњи концерт плод је усепшне десетогодишње сарадње два друштва- навео је уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов, и  подсетио да је сарадња започела кроз Етно-камп, чији су се полазници бавили истраживањем вокалне, инструменталне и играчке традиције и обичаја Срба у Румунији:

-Заједнички концерт реализован је у склопу „Кикиндског културног лета“. Гости су се публици представили играма из Румуније, док су чланови „Гусала“, између осталих, извели и „Игре са банатских салаша“. Овог лета „Гусле“ ће бити веома активне. Данас наступамо на „Фестивалу ивањског цвећа“ у Сивцу. Реч је о манифестацији која окупља културно- уметничка друштва
која негују војвођанску фолклорну традицију. Представићемо се „Српским играма из околине Кикинде“ ,  „Играма са банатских салаша“, женском певачком групом и тамбурашким оркестром- река је Попов.