Актуелно

Хостел у Омладинском насељу  овог лета биће пун, а у њему ће боравити млади пливачи, ватерполисти и тенисери који ће се у нашем граду припремати или учествовати на такмчењима. Некадашњи руинирани објекти  Омладинског насеља комплетно су реновинари и претворени у модерно опремљена здања са укупно 70 лежајева:

- Овај хостел послужио нам је да се интензивно укључимо у све популарнији спортски туризам. За који дан угостићемо репрезентацију Србије у синхроном пливању, чије су чланице већ три пута боравиле у Кикинди и овом објекту. У нашем граду брусиће форму за Европско првенство. Након њих угостићемо младе пливаче, учеснике првенства Србије, а потом  и Војводине у пливању. У  хостелу и на нашем базену, боравиће млади ватерполисти “Црвене звезде”. Од 25. јула до 2. августа на тениским теренима који се налази тик поред хостела, одржаће се велики тениски турнир за младе тенисере. Организатори најављују да ће се на њему као гост појавити и најбољи српски тенисер свих времена Новак Ђоковић- каже директор СЦ “Језеро” Милован Ранђић.

Када је својевремено покренуто питање даље судбине некадашњем Омладинског насеља, Ранђић је одлучио да се постојећи руинирани објекти адаптирају, како би у њима могли да бораве спортисти. Сопственим средствима СЦ “Језеро”, најпре је пре две године реновиран павиљон који располаже са 30 кревета, а зимус и други павиљон. Оба објекта имају чајне кухиње, клима уређај, телевизоре и туш кабине. Захваљујући прилазним рампама  могу да их користе и инвалиди.  Хостел поседује  ресторан капацитета до 150 особа. Дневни пансион по особи, у коју је укључена и боравишна такса, износи 1.650 динара.

Први откоси хлебног жита  у Војводини пашће крајем месеца, док ће се најважнији пољопривредни посао лета интензивирати почетком јула- речено је на данас одржаној традиционалној аграрној приредби Дану поља стрних жита у Кикинди. Стручњак новосадског Института за ратарство и повртарство проф. др Новица Младенов, истакао да ће пшеница ове сезоне боље родити у Војводини него у централној Србији:

- Пољопривредници ће, у просеку, на војвођанским њивама пожњети око 5,5 тона по хектару. На житородним пољима у централној Србији, просечан род износиће око 3,7 тона по јединици површине. Укупан овогодишњи род пшенице у Србији кретаће  се око 1,8 милиона тона. То ће бити довољно само за подмирење домаћег тржишта- оценио је др Младенов.
Он је позвао пољопривреднике да се снађу и лагерују пшеницу јер ће, како је навео, цена хлебног жита у септембру и октобру бити знатно виша и кретати се око 25 динара.

Зоран Симић из Пољопривредне стручне службе Кикинда подсетио је да је у нашој општини јесенас пшеницом зајејано око 10.000 хектара, десетак одсто мање него ранијих производних година.
- Пшеница се налази у доброј кондицији, али принос од око 5,5 тона по хектару могу да очекују само они произвођачи на чијим њивама ова житарица није била угрожена подземним водама. На парцелама на којима је било воде, принос ће се кретати око 3,5 тоне по хектару- рекао је Симић.

Председник локалног Савета за запошљавање Карољ Дамјанов данас је саопштио да ће за програме чији је циљ смањење незапослености општина Кикинда и Национална служба  издвојити 9,8 милиона динара. На основу пре две недеље потписаног споразума између локалне самоуправе и Националне службе за запошљавање из општинског буџета пет милиона динара биће опредељено за смањење броја незапослених:

- На основу износа који је издвојен  у буџету, Национална служба за запошљавање доделила је 4,8  милиона динара. Дакле, у овој години локална самоуправа имаће право да 9,8 милиона динара утроши на креирање политике запошљавање. Протекле године основан Савет за запошљавање донео је одлуку да приступимо  пројекту под називом “ Европска димензија - креирање локалних политика”.У наредном периоду урадиће се и анкета у којој ће бити укључен невладин сектор. Идеја је да средства за запошљавање буду усмерена на особе које нису обухваћене програмима Националне службе за запошљавање. Локалним програмима запошљавања биће обухваћени предузетници у нашој општини, невладин сектор, удружења жена и занатлије-  навео је Дамјанов.
Он је најавио да ће у јулу бити објављени конкурси, када ће започети и конкретна реализација потписаног споразума. Сем званичника локалне самоуправе сталне чланове Савета за запошљавање чине представници Регионалне привредне коморе, филијале Националне службе за запошљавање у Кикинди, предузећа “Лира”,  Удружења предузетника и Савеза самосталних синдиката.

Друга фаза рекострукције зграде Скупштине општине Кикинда завршиће се на јесен, а радовима ће бити обухваћено уређење унутрашњег дела, фасаде и замена столарије. Рок за завршетак радова на једном од најрепрезентативињих објеката у Кикинди, износи 85 календарских дана. Гарантни рок за обављене радове је пет година:

- Током прве фазе, замењени су кровна конструкција и цреп и реконструисана кула за шта је утрошено 17 милиона динара. Извођач радова, пројектанти, али и запослени, нису знали да је зграда толико девастирана и утолико је била исправна одлука да се започне темљена реконструкција, па је због тога било и непредвиђених радова- саопштио је начелник Општинске управе Бранко Љубоја.

На јавном тендеру који је био објављен у „Службеном гласнику “ и на сајту Општине Кикинда најбољу понуду дала је суботичка фирма „Нимол“, са којом је потписан уговор за наставак радова. Понуда одабраног извођача је 26 милиона динара. Средства за комплетну санацију зграде  СО Кикинда предвиђена су у буџету. Део новца биће обезбеђен и из других фондова, а ових дана очекује се  и одлука Министарства за државну управу и локалну самоуправу о додели средстава од игара на срећу, где је општина Кикинда конкурисала за реконструкцију зграде. Гласине о томе како се градска кућа рекоструише дуже од три године, Љубоја је назвао злурадим и нетачним, указујући да је санација започела октобра прошле године:

- Тачно је да скела стоји три године, али ћу још једном поновити да је постављена због безбедности грађана, јер су са фасаде отпадали велики комади малтера-  рекао је Љубоја.

Националној еколошкој акцији „ Велико спремање Србије“ у кикиндској општини одазвало се две хиљаде и тридесет волонтера на петнаест локација у граду и 55 локација у селима  који су  прикупии је 1113 кеса са отпадом, а 76 кубних метара смећа однела је механизација.
Члан Општинског већа задужен за привреду и екологију Ненад Грбић изразио је задовољство што се велики број грађана, а нарочито најмлађих, одазвао акцији у којој су учествовала сва јавна предузећа и многе фирме:

- Драго нам је и због чињенице да се „Великом спремању Србије“ у нашој општини одазвало убедљиво више волонтера у односу на лане кад је учествовало око 1.600.  Обавеза локалне самоуправе била је да потпомогнемо велику еколошку акцију и обезбедимо вреће, рукавице и механизацију. Наша је, такође, обавеза да ресорном министарству предочимо ефекте  акције у кикиндској општини- саопштио је Грбић и подсетио да је лане у Србији очишћемо око 3.800 локација и  сакупљено око 100.000 кубика отпада.
Поред осталих, акцији „Велико спремање Србије“ одазвали су се и општински и покрајински функционери  који су очистили локацију код Мелиног гробља:
- У том послу помогли су нам корисницима социјалне помоћи и Народне кухиње. Радује ме што се велик број наших социјално угожених суграђана одазвао овој акцији. Својим радом и залагањем допринели су да ову локацију очистимо од разног смећа- казао је
покрајински посланик Саво Добранић
И у Руском Селу велик број мештана одазвао се акцији „Велико спремање Србије“, што је посведочио члан Већа задужен за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок:
- У суботњој акцији учествовало је више од сто Рускоселаца, међу којима је било и 35- оро деце школског узраста. Са нама су радили пензионери, чланови месних и еколошких удружења и примаоци социјалне помоћи. Уредили смо и очистили центар Руског Села, гробље и школско двориште. Обезбедићемо и по селу поставити још корпи за отпадке, како би мештани у још већој мери могли да се придржавају комуналног реда. Можемо да се похвалимо да су раније сеоске дивље депомије уклоњене и очишћене- предочио је Кабок.
У Банатском Великом Селу око 80 мештана учествовало је у великој националној еколошкој акцији:
- Одазвали су се чланови свих удружења, Актива жена и примаоци социјалне помоћи. Локацију код Ватрогасног дома очистили су ватрогасци и ловци. Радило се и чистило у центу села, код Етно куће и на нашем отвореном базену. Уређени су околина Дома пензионера и магацина који ћемо адаприрати у галерију. Велик број чланица Актива жена и риболоваца очистио је околну језера „Лагуна“. Покошена је и трава око фудбалског стадиона.
Акцији се у Мокрину одазвало 207 волонтера, дупло више него лане па су уређене и локације које првобитно нису планиране. Сакупљена су 82 џака смећа.