Актуелно

Министарство културе Републике Србије одобрило је часопису за књижевност „Северни бункер“ чији је издавач Културни центар Кикинда суму од 200.000 динара. Та средства биће довољна за припрему и штампање два броја „Северног бункера“.

 Главни и одговорни уредник реномираног књижевног часописа и директор Културног центра Кикинда Срђан Тешин, саопштио је да су, сем ове суме, такође на основу конкурса,  од Покрајинског секретаријата за културу добили 70.000 динара
- Најновији број, који ће из штампе изаћи током јуна, посвећен је теми "Књижевност и велико платно".Часопис „Северни бункер“ излази од 1999. године, а основан је уоквиру недељника „Кикиндске“ као специјано издање за књижевност. „Северни бункер“ окупља писце из Србије, али и из региона и Европе- каже Тешин.

Кооуредник часописа и један од оснивача „Северног бункера“ је Јован Гверо. За изузетан визуелни идентитет побринула се Мила Меланк, у уредништву су Срђан Срдић и Тања Бркљач. Стални сарадници су Мића Вујичић, Маријана Кукић, Миша Драгин, Славиша Старчев и Александар Шомођи.

Радници предузећа “Војводинапут”  асфалтирали су двориште службе Хитне медицинске помоћи. Захваљујући радовима који су подразумевали уклањање дотрајалог и постављање 50 квадратних метара новог асфалтног слоја, приступ санитетских возила али и путничких аутомобила згради Хитне помоћи биће далеко лакши:
 
- Радови који су се изводили радници фирми “Миникоп” и “Војводинапут”у дворишту службе Хитне медицинске помоћи нису коштале буџет нити ЈП “Дирекција за изградну града” ни динара. Реч је о гратис пословима грађевинских фирми које преко тендера добијају послове у нашој општини. Ово је њихов допринос кикиндском здравству. Након санирања дворишта Хитне медицинске помоћи, слични радови обавиће се и у кругу Опште болнице. Надам се да ће оваквим акцијама у току летњег  распуста бити обухваћена и поједина школска дворишта, како бисмо поправили све оно што није у реду- саопштио је председник општине Илија Војиновић.

Утврђивање, наплату и контролу пореза на имовину, до 2009. године обављала је Пореска управа, а сада то ради Локална пореска администрација Општине Кикинда. То је веома значајно за све грађане јер ћемо бољом наплатом пореза на имовину имати боље улице, путеве, водоводну и канализациону мрежу, уређеније школе и вртиће.

Ефикасно, и пре свега праведно прикупљање јавних прихода, омогућиће да се терет функционицања заједнице једнако распоређује  на све грађане.

Последњи попис непокретности у Кикинди обављен је 1992. године, па је било неопходно са се изврши ревизија стања, како би се евидентирали новосаграђени објекти, али и унеле евентуалне промене података садржаних у већ постојећим пореским пријавама.

Локална пореска администрација Општине Кикинда, од 1. јуна до 1. септембра, проводи попис свих непокретности на целој територији општине. Значајно је нагласити, да  се овај важан посао не финансира из општинског буџета, па самим тим не пада на терет наших грађана. Пописивачи су ангажовани путам  Националне службе за запошљавање у оквиру  јавних радова.

Законом је утврђена обавеза пореских обвезника да пријаве непокретности на којима су носиоци права својине, права коришћења или становања (земљиште, стамбене зграде, станови, пословне просторије, гараже, зграде за одмор и други грађевински објекти).Законодавац је прописао обавезу подношења пореских пријава најкасније до 31. децембра 2011. године, како за имовину за коју пријаву нису поднели, иако су по Закону били дужни, тако и за имовину за коју су раније подносили пријаву. 
 
Пописивачи ће пореске пријаве доставити на кућну адресу, а потом ће приликом прикупљања пријава, грађанима којима буду потребна додатна објашњења, помоћи да исправно попуне пријаве. На овај начин додатно помажемо обвезницима, јер ће се све потребне радње моћи обавити на кућној адреси, па се нико неће морати излагати никаквим трошковима.

Порески обвезник дужан је да поднесе пореску пријаву за сваку непокретност на којој је носилац права својине, коришћења или закупа, без обзира да ли је уписана у земљишне или друге јавне књиге, и да ли је легализована или не.

Одговорним односом према овој обавези сви грађани даће свој допринос да се Кикинда развија као место пожељно за живот.

Директор Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду Небојша Лакета оценио је данас да је за врло кратко време, прихватилиште за напуштене псе и мачке оправдало сврху свог постојања. На кикиндским улицама, али и у околним селима сада врло ретко могу да се сретну напуштени кућни љубимци:

- Ми смо досадашњим ефектима рада задовољни. Верујем да и суграђани деле наше мишљење. Нећу претерати ако кажем да је у овом погледу Кикинда један од најбезбеднијих градова. За два месеца удомили смо 51 пса, који су након краћег боравка код нас нашли нове власнике. Са једне стране то је показатељ нашег рада, а са друге племенитости коју су показали наши грађани. Склопили смо уговор са општинама Нови Бечеј и Нова Црња са чијих улица уклањамо псе и мачке луталице. Све општине које немају зоохигијеничарску службу наши су потенцијални клијенти, јер имају законску обавезу да са неком установом као што је наша склопе уговор о уклањању паса луталица. У том смислу реално је очекивати да ће за наше услуге сем ове две бити заинтересоване још неке општине. У изградњу и опремање прихватилишта општина Кикинда уложила је око 10 милиона динара, док је мађарски град Мако у ту сврху  издвојио 75.000 евра. Располажемо  кавезима за смештај животиња, савременом опремом за ветеринарски преглед, возилима и приколицама-саопштио је Лакета

Током јучерашњег дана дистрибуирано је 560 сетвених јединица кукуруза коју је Јавној агенцији за пољопривреду и малу привреду донирала новосадска фирма “АгроВојводина”. Вредност семенке робе коју су добили ратари Башаида, Банатске Тополе и Руског Села износи нешто више од милиона динара.

У Регионалном центру за стручно усавршавање данас је почела информатичка обука коју ће у наредних 20 часова похађати секретари Месних заједница. Члан Општинског већа задужен за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок објаснио је да је курс уведен као радна обавеза како би  секретари Месних заједница стекли основно информатичко знање:

- У данашње време брзих комуникација готово је незамислив рад без употребе рачунара. Они који нису били вични употреби компјутера били су принуђени да аутобусом долазе до Кикинде како би донели одређену документацију. Употребом електронске поште убудуће ће све бити брже, ефикасније и јефтиније.  Већина сеоских месних заједница поседује компјутерску опрему, али се она није користила у довољној мери јер нам је недостајало знање.Убеђен сам да ћемо захваљујући отвореношћу Регионалног центра за стручно усавршавање ову могућност искористити на прави начин. Курсу могу да се прикључе и председници Месних заједница који осећају потребу да продубе ИТ знања- рекао је Кабок.