Aktuelno

Opština Kikinda učestvuje u akciji "Evopska nedelja održive energije" koja će se odvijati od 11. do 15. aprila sa ciljem podizanja svesti građana o mogućnostima održivih oblika energije. Lokalna samouprava je, prema rečima člana Opštinskog veća zaduženog za energetski menadžment i energetsku efikasnost Karolja Damjanova, rešila da prvi put, u našem gradu organizuje ovu evropsku manifestaciju. Partneri manifestacije, kako je rekao Damjanov, su "Creativia", Udruženje potrošača Opštine Kikinda, Banatska lenija, Centra za stručno usavršavanje, Gimnazija "Dušan Vasiljev" i Predškolska ustanova "Dragoljub Udicki".

- Želja nam je da kroz razne aktivnosti građanima i svim subjektima u gradu približimo problem energetske efikasnosti. Nadamo se da će ova manifestacija biti tradicionalna. Građani će imati prilike da vide hibridni Tojotin auto, otvoreni sajam na kojem će svoju opremu prezentovati strani ali i domaći proizvođači uređaja i opreme, a delićemo i Siemensove štedljive sijalice. U toku svakog popodneva biće organizovana zanimljiva predavanja o primeni toplotnih pumpi, biomasi, solarnoj energiji, savremenoj energetskoj tehnologiji. Priredićemo i izložbu fotografija koje do sada nisu mogle da budu viđene u našem gradu, deo će biti fotografije o energetskoj efikasnosti i to kako je mladi Kikinde vide, a drugi deo termografski snimci objekata u gradu nastali u toku ove grejne sezone. Dešavanja će biti mahom na otvorenom, na Trgu - naveo je Damjanov dodajući da je promotivna vožnja biciklova u kojoj će moći da učestvuju svi Kikinđani početak Evropske nedelja održive energije u Kikindi.

- Mislimo da na ovaj način građani imaju priliku da se upoznaju sa praktičnim rešenjima, da saznaju šta je dostupno svakom korisniku energije, uključujući privredne subjekte i poljoprivredne proizvođače, šta to može da se proizvede u Vojvodini, kakve servise imamo - rekao je Damjanov.

U Kikindi je održan drugi sastanak radne grupe sa temom Regionalnog sistema upravljanja komunalnim otpadom. Član Opštinskog veća Branislav Čolak podsetio je da je u prvoj fazi bio potpisan ugovor o odlaganju otpada između opština Bečej, Ada i Kikinda.

- Sada se radi na tome da se potpiše Aneks ugovora. Priključile bi nam se opštine Novi Bečej, Nova Crnja i Žitište. Zakonodavac je predvideo da jedna deponija ima status regionalne ukoliko 200 hiljada stanovnika odlaže otpad na njoj. Tako je i ekonomski opravdana. Naša je jedna od prvih, kažu, sada ih ima tri, a mi smo najdalje odmakli. Pet opština je potvrdilo pristanak, ostalo je još da Nova Crnja prihvati. Dali smo okvirni rok, narednih 60 dana, da svi donesu svoje odluke o potpisivanju sporazuma. Svi moraju da održe svoje skupštine i donesu odluku da pristupaju regionalnoj deponiji - rekao je Čolak dodajući da je opština Čoka potpisala sporazum sa Suboticom, kao i da će to uskoro učiniti i opština Novi Kneževac.

Direktor Vodoprivrednog preduzeća „Gornji Banat“ Dragan Felbab je na sastanku u  Skupštini opštine Kikinda istakao da je početo sa uređenjem odvodnih kanala. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu izdvojio je 30 miliona dinara, Opština Kikinda i „Gornji Banat“ izdvojiće po 25 miliona dinara za ovu namenu. Sredstva su, kako je naveo, namenjena revitalizaciji sistema za odvodnjavanje, radovima na kanalskoj mreži i crpnim stanicama. Najviše problema, prema rečima Felbaba, ima u Ruskom Selu, Bašaidu, Banatskoj Topoli i Novim Kozarcima. U kikindskoj opštini pod vodom je oko 20 hiljada hektara oranica i potrebna je brza i efikasna intervencija kako bi setva bila završena na vreme.

Sastanku su prisustvovali predsednik opštine Kikinda Ilija Vojinović, predstavnici firmi „Gornji Banat“, „Vode Vojvodine“, „Matijević agrar“ i Udruženja poljoprivrednika „Kikindski farmer“.

Na uređenje kanalske mreže troši se novac koji se uplaćuje na ime naknade za odvodnjavanje, a kako je naveo tehnički direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine Aleksandar Nikolić, naplata na području naše opštine je samo 17 odsto.
Zbog hitnosti i obimnosti posla , pored vodorpivrednih preduzeća u Kikindi i Zrenjaninu, koja održavaju kanalsku mrežu, biće angažovana i preduzeća u Kovinu, Pančevu i Somboru.

U cilju prevazilaženja problema sa podzemnim vodama u Ruskom Selu, u toku su radovi na kopanju kanala, takozvanih "šliceva" gde postoji mogućnost da se voda koja stoji na pojedinim mestima odvede u prvi, najbliži kanal. Mesna zajednica angažovala je mehanizaciju i nekoliko stotina hektara obradivih površine biće ponovo u funkciji.

Prema rečima predsednika Mesne zajednice Imreta Kaboka sredstva su obezbeđena preko Javnog preduzeća "Direkcija za izgradnju grada".

"Kopamo kanale u delu novog sela, u kojem su kuće i poljoprivredni objekti ugroženi od stajaće vode koja polako formira mala jezera. Pohvalio bih sve meštane koji su pristali da ustupe zemljište za trasu kanala" -rekao je Imre Kabok.

Iako je kiša uglavnom nanela štetu, ipak takvi vremenski uslovi pogodovali su razvoju stabala topole koja su posađena tokom prošle godine na oko 2, 5 hektara iz sredstava Ekološkog fonda opštine Kikinda.

U akciji sađenja pomogli su članovi lovačkog i drugih udruženja iz ovog sela. Kabok je najavio da se očekuje sprovođenje javne nabavke, kako bi se posadilo deset hektara šume u pograničnom pojasu, što će biti realizovano u sklopu projekta pod nazivom "Zeleni Banat" koji zajednički sprovode Kikinda i Žombolj kroz Program prekogranične saradnje Rumunija – Srbija.

Predsednik Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine dr Bojan Pajtić posetio je danas porodicu Mire Milićev u Bašaidu koja je 2. decembra 2010. godine rodila bliznakinje Aleksandru i Anđelu.

Nakon podnetog zahteva Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku i demografiju, ova porodica ostvarila je pravo na novčanu pomoć porodici u kojoj se rode blizanci u iznosu od 400.000,00 dinara. Ova porodica je hiljadita koja je ostvarila pravo na ovaj vid pomoći Vlade AP Vojvodine od uvođenja ove mere jula 2006. godine.

Mira Milićev ima i starijeg dečaka od 2,5 godine i korisnica je materijalnog obezbeđenja porodice od 2008. godine. S obzirom na nezavidnu materijalnu situaciju i podstanarski status koji su imali u Kikindi, od novčane pomoći koja im je usledila ovaj mladi par kupio je kuću sa okućnicom u Bašaidu. Dok je otac privremeno odcutan (dobio je posao u Rusiji), majka planira da dok bebe ne ojačaju iskoristi dvorište i baštu, kako bi svojoj deci pružila bolje uslove života.
Predsednik opštine Ilija Vojinović uručio je kolica- poklon lokalne samouprave:
-Problem zbrinjavanja dece u vrtićima rešen je još prošle godine i Kikinda je jedna od retkih opština koja nema liste čekanja. Prva novorođena beba dobije novčanu pomoć od Opštine, a sve majke  koje se porode dobijaju poklon bebi -opremu. Blizu smo dogovora da sve majke,  koje nemaju zaposlenje, od opštine dobiju  određenu novčanu pomoć.

Dr Bojan Pajtić istakao je da je pokrajinska Vlada jedina administracija u regionu koja ima program podrške za rođenje blizanaca:
-Koliko je značjana ta podrška govori i činjenica da je porodica Milićev kupila kuću zahvaljujući  pomoć i na taj način rešila svoje stambeno pitanje. Mi ćemo  i dalje nastaviti da pomažemo porodice u kojima se rađaju deca.

Mira Milićev, majka bliznakinja i dvogodišnjeg Jovana, zahvalila je na pomoći:
Od novčane pomoći kupili smo kuću. Da nije  tog novca svojoj deci ne bih mogla da stvorim krov nad glavom. Pre dolaska u Bašaid živeli smo u iznajmljenoj sobi u Kikindi.
Inače, pokrajiska Vlada ima četiri pronatalitetne mere jer je stanovništvo u Vojvodini među najstarijama na svetu.