Aktuelno

U svečanoj sali SO Kikinda održana je tribina pod nazivom "Obrazovanje za sve" posvećena promociji svima dostupnog kvalitetnog obrazovanja i obezbeđivanju pozitivne klime za inkluzivno obrazovanje u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Tribina je organizovana u okviru kampanje "Svi u školu, budućnost za sve“ koju je pokrenuo Savez učitelja Republike Srbije, Centar za interaktivnu pedagogiju, Centar za obrazovne politike i Fond za otvoreno društvo, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, a u sklopu projekta "Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou - DILS".         

                                                                       
Na tribini je bilo reči o regulativi kojom se unapređuje pravednost obrazovanja, karakteristike inkluzivnog vrtića i škole i obezbeđivanju podrške. Razgovaralo se o tome kako podučavati svako dete na način koji mu najviše odgovara, o ulogama interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene  ili socijalne podrške detetu. Navedeni su primeri obrazovne prakse prilagođene potrebama deteta u vrtiću i školi. O ovim temama govorila je prosvetna savetnica školske uprave Zrenjanin Svetlana Kočiš, predsednica Društva učitelja Novi Sad Zdenka Rajković, članica interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne orazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu Miljana Kitanović, učiteljica Svetlana Subotički, inkluzivni vaspitač Olga Lalić Rauški, učitelj Predrag Nedin i pedagoški asistent Aleksandar Stojkov.
Tribina je, kako su istakli, od velikog značaja za lokalnu i širu društvenu zajednicu.

Informativna tabla koja ukazuje na značaj i zaštitu zimovališta sova utina a koja je postavljena kod Kurije otkrivena je u prisustvu predstavnika lokalne samouprave, Centra za zaštitu sova Srbije i Turističke organizacije Kikinda. Projekat pod nazivom "Podsticanje održivog razvoja poljoprivrede u Vojvodine kroz zaštitu sova utina" realizuje Centar za zaštitu sova, a partneri na projektu su opštine Kikinda, Zrenjanin i Sombor. Projekat finansira Pokrajinski sekreatrijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. 

Milan Ružić iz Centra za zaštitu sova Srbije podsetio je da već godinama dolaze u Kikindu i istražuju ove sove.
- Ovo je prva tabla koju smo postavili, a biće ih još devet, odnosno, postojace u svim naseljenim mestima vaše opštine. Table ćemo postaviti i u opštinama Zrenjanin, Bela Crkva i Vršac i to do kraja marta ili u toku aprila. Cilj je da se u skorije vreme ova vrsta sova zaštiti i na mestima gde zimi boravi. Male ušare samo u toku jedne zime pojedu oko 500 tona štetnih glodara u Vojvodini. U Kikindi je trenutno jedva pedesetak komada, a ove zime ih je bilo najviše oko 350. U decembru 2009. godine ih je bilo 743 što je bio apsolutni svetski rekord, dva puta više sova nego što je u Slovačkoj zabeleženo pre dvadeset godina - rekao je Ružić.
Član opštinskog veća Nenad Grbić zahvalio se RTS-u i novinaru Jovanu Memedoviću koji je došao da snima prilog o sovama utinama za svoju emisiju "Sasvim prirodno", na  iskazanom interesu za ovu neobičnu pojavu.

-Sove utine najveće stanište na planeti imaju baš u Kikindi. Podaci kažu da ih ima 743. One su neobični i dragi stanovnici ovog našeg grada. Vrlo su korisne životinje, ptice grabljivice koje uništavaju svake noći po tri glodara. Efikasno i neškodljivo eliminišu izvore raznih zaraza, a poljoprivrednicima omogućavaju bolje prinose -objasnio je Grbić.
Jovan Memedović smatra Kikindu lepim i interesantnim mestom.
-Lepe fasade, trg, otkrivam mnogo toga što nisam znao i oduševljen sam onim što sam za kratko vreme video. Oduševljen sam Terom, skeletom mamuta, trg je fantastičan i lep, a sada imate i sove. Postajete jako zanimljivi, treba stalno da napadate ostatak Srbije i da im kažete šta to ovde ima i nigde drugde - rekao je Memedović i dodao da će emisija o Kikindi i sovama biti emitovana 27. marta u emisiji Sasvim prirodno na RTS-u.

Izložba „Dugmad iz zbirke Franca Pajtlera“ pokrajinskog muzeja Celje otvorena je u četvrtak u Galeriji Narodnog muzeja a posetioci će moći da je pogledaju u narednih mesec dana.

Autor izložbe i teksta je kustos Jože Rataj, za postavku su zaduženi Vera Zorko, Alenka Zorenč i Jože Rataj, dizajn Ksenija Baraga, a grafička oprema Urša Krašovic. Izložba je predstavljena u obučenim vitrinama koje pričaju istorijat raznolikih i zanimljivih dugmadi od svih vrsta materijala, boja i oblika.

Duga istorija dugmeta od dekorativnog elementa i predmeta koje se vezivalo za upotrebu u bogatijem društvu, kao stvar prestiža, do predmeta koji pravljen za opštu upotrebu od raznih vrsta materijala kako prirodnih (školjka, kost, drvo, koža, rog, minerali, drago kamenje, metali) i veštačkih (bakelit, celuloid, porcelan, veštačka koža i tkanine) predstavljena je na izložbi u okviru celina. Dugmad su predstavljena u svojoj raznovrsnosti kako po obliku i materijalu, tako i sa istorijatom i zanimljivim pričama koje ih prate.

U nameri da pomogne roditeljima u prvim mesecima života njihovog deteta, za čiju negu su potrebna značajan sredstva, svakoj bebi rođenoj ove godine lokalna samouprava i Crveni krst Kikinda obezbedili su bebi - opremu kao simboličan poklon. Predsednik opštine Kikinda Ilija Vojinović podelio je 65 paketa bebi opreme, za bebe  rođene u prva dva meseca ove godine,  koji sadrže univerzalnu vreću za bebe, nekoliko pelena, flašicu, benkicu i kapu.

Na ovaj način kikindska opština, prema rečima pomoćnice predsednika Gordane Bulatović, želi da podrži kampanju povećanja nataliteta.
-Imamo podatak da se rađa sve manje i manje dece i želimo da zajednički sa roditeljima pronađemo način da inspirišemo mlade bračne parove da u ovoj krizi i problemima odluče da imaju prvo dete ali i da nađu snage za drugo, treće i svako naredno. Uvek su bila teška vremena i da se razmišlja o tome da se prvo steknu svi mogući uslovi za porodicu retko ko od nas bi imao decu. Zato je važno da svi shvate koje je bogatstvo i vrednost stvarati porodicu. Gledate kako deca rastu, imate puno problema, ali i beskrajno puno lepih trenutaka. Sve što je u našoj mogućnosti trenutno je da za rođenje deteta izdvojimo 15 hiljada dinara kao pomoć u prvih nekoliko meseci nakon izlaska iz porodilišta - rekla je Bulatović.

Lokalna samouprava će, prema rečima Gordane Bulatović, ovu akciju sprovoditi svaka dva meseca.
- Rešili smo da ovako bude cele godine, da se okupljamo svaka dva meseca i vidimo koliko imamo novih sugrađana. Drago mi je što ima dosta očeva i bilo bi lepo da i oni znaju da imaju pravo na porodiljsko odsustvo i da počnu da ga koriste - navela je Bulatović.
Patronažna sestra Slavica Bajić istakla je da roditelji imaju nesebičnu podršku polivalentne patronažne službe u prvom mesecu života njihove bebe, da su im na raspolaganju pet patronažnih poseta, a prema posebnim potrebama deteta može ih biti i više.
U želji da podrži porodicu i podstakne rađanje, u proteklom periodu lokalna samouprava je organizovala niz aktivnosti koje su bile upućene roditeljima i njihovoj deci, porodicama sa četvoro i više dece, hraniteljskim porodicama, samohranim majkama, trudnicama. Ukinuta je taksa na sklapanje braka, kao i liste čekanja u Predškolskoj ustanovi.

Izgradnja 1.633 stana za građane sa srednjim i nižim primanjima počeće ove godine u 12 gradova. Prema prvim procenama, cena kvadrata biće između 550 i 700 evra, u zavisnosti od grada i lokacije na kojoj će se nalaziti.

Stanovi će biti građeni u Kikindi,  Kragujevcu, Nišu, Pančevu, Zrenjaninu, Smederevu, Čačku, Užicu, Kraljevu, Pirotu, Kruševcu i Zaječaru. U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja najavljuju da će krediti za kupovinu ovih stanova biti znatno povoljniji. Procenjuje se da će se rata za otkup prosečnog stana od 50 metara kvadratnih kretati od 120 do 190 evra mesečno, na kredit od 24 godine. Cena zakupa za isti takav stan iznosiće od 70 do 90 evra, za manje stanove 50 evra, a za veće do 120.
Predviđeno je da će 70% stanova biti prodato po beneficiranim cenama, dok je ostalih 626 namenjeno za davanje u zakup socijano ugroženim porodicama. Kandidate će birati gradske stambene agencije od marta 2012. do marta 2013, a njihovo useljenje očekuje se od januara 2013. Vrednost projekta je 60 miliona eura, a Skupština bi  u martu trebalo da usvoji zakon o ratifikaciji ugovora o kreditu između Republike Srbije i Razvojne banke Saveta Evrope, koja je obezbedila 32 miliona eura.

Kvalitet izgradnje stanova će biti strogo kontrolisan, ispunjavaće najnovije standarde i objekti će biti na dobrim lokacijama. Stanove će dodeljivati lokalne samouprave, a izgradnja je poverena opštinskim i gradskim stambenim agencijama.