Aktuelno

U prvi razred školske 2011/12. godine upisuju se deca koja do početka školske godine (1. septembar 2011. godine) imaju najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina. Obavezu upisa za polazak u prvi razred imaju roditelji (staratelji) dece rođene od 1. marta 2004. do 28. februara 2005. godine.

U prvi razred upisuju se i deca sa šest do šest i po godina, nakon provere spremnosti za polazak u školu. Ukoliko dete starije od sedam  i po godina zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga nije upisano u prvi razred može se, na osnovu prethodne provere znanja, upisati u odgovarajući razred. 
Prijavljivanje za upis u prvi razred u selima organizovaće se u prostorijama osnovnih škola, a u Kikindi u Uslužnom centru Opštinske uprave i to u periodu od 21. marta do 8. aprila  svakog radnog dana od 8  do 15:30 časova. Roditelji (staratelji) prilikom prijavljivanja treba da ponesu sa sobom fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih za dete (ukoliko nemaju izvod on se može dobiti, za ovu namenu,  besplatno u Uslužnom centru), dokaz (uverenje) o zdravstvenom pregledu deteta, ličnu kartu sa tačnom adresom stanovanja osobe kod koje dete stanuje.

Nakon isteka predviđenog roka, od 11. aprila, prijavljivanje dece sa područja obavljaće se u Sekretarijatu za društvene delatnosti, u kancelariji broj 17. Za sva dodatna obaveštenja može se obratiti Sekretarijatu neposredno ili telefonom na broj 410-109 ili 410-102.

U Narodnom muzeju u Kikindi održan je koncert dua “Rošer” kojem su, pored brojnih gostiju, prisustvovale delegacije iz Bihaća, Rešica i Žilina sa kojima je Opština Kikinda potpisala povelje o bratimljenju. Duo Rošer koji je osnovan 2008. godine u Beogradu čine Radmila Vardalić na violini i Dejan Rokvić na violi. Ovaj duo od samog osnivanja stiče simpatije publike na koncertima širom zemlje. Beleže nekoliko gostovanja i na RTS-u, a u pripremi je i materijal za prvi CD.

Repertoar ovog mladog i perspektivnog dua su dela svih muzičkih epoha od baroka i klasike do popularnih evergrin i džez standarda.
Radmila Vardalić diplomirala je i magistrirala u klasi profora Dejana Mihailovića na Fakultetu muzičkih umetnosti. Pored više prvih nagrada dobila je i specijalnu  nagradu na Internacionalnom konkursu violinista u španskom gradu Toresu za najbolje izvedeno špansko delo. Kao solistkinja nastupala je u zemlji i inostranstvu od kojih bi, kako  je rekla, izdvojila turneje po Rusiji, Slovačkoj i Španiji. Pored solističke karijere trenutno je angažovana i kao koncertmajstor „Kraljevskih gudača Svetog Đorđa“, a bavi se i pedagoškim radom.

Dejan Rokvić je diplomirao je na FMU, u klasi prof. Petra Ivanovića. Usavršavao se na seminaru za violiste u Mađarskoj kao i na seminaru za gudačke kvartete „Bartok“. Osnivač je Beogradskog gudačkog kvarteta sa kojim je ostvario brojne koncerte u zemlji i inostranstvu, i objavio tri CD-a. Trenutno je, navodi, angažovan kao solo violista Simfonijskog orkestra RTS-a i prvi violista kamernog orkestra „Kraljevski Gudači Svetog Đorđa“.

U kontekstu evropskih integracija, razvoja regionalne saradnje i neophodnosti uspostavljanja privredno-socijalno-kulturnih partnerstava između lokalnih samouprava,Opština Kikinda je na svečanoj sednici potpisala povelju o bratimljenju sa Bihaćem iz Bosne i Hercegovine, Rešicom iz Rumunije i Žilinom iz Slovačke Republike. Sednici su pored predstavnika kikindske lokalne samouprave i društvenog života prisustvovale i delegacije iz Bihaća, Rešica i Žilina, ambasadori Rumunije i Slovačke, premijer Unsko-sanskog kantona i sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije.

Predsednik kikindske opštine Ilija Vojinović istakao je da je ovo značajan datum za naš grad. Na bratimljenju se, prema rečima Vojinovića, radilo u poslednjih godinu i po dana.
- Sve šo smo radili u poslednje vreme sada je dobilo svoj epilog. Mnogi se, posebno stariji, sa nostalgijom sećaju saradnje sa Bihaćem koja je u lošem periodu došla na niske grane. Radujemo se što su nas ovi gradovi razumeli. Dogovorili smo saradnju za koju sam ubeđen da će uroditi plodom i to pre svega u oblastima sporta i kulture. Zadatak nam je da uspostavimo takve saradnje koje će da razvijaju i privredu, da svima bude bolje. Sa svim ovim opštinama već imamo određenu vrstu saradnjui- rekao je Vojinović.
Gradonačelnik Bihaća Albin Muslić podsetio je da je još 1972. godine  uspostavljena saradnja između Kikinde i Bihaća.
- Tada smo bili gradovi pobratimi. Danas, nakon nesretnog rata, mnogi ljudi iz Bihaća dolaze u Kikindu i obrnuto, ali nema institucijalne saradnje. Ovim činom smo otvorili novo poglavlje u zajedničkoj saradnji. Stalo mi je da naši poljoprivrednici dođu u Vojvodinu, da naši industrijalci dođu u Kikindu, ali i vi da doćete kod nas da vidite naše prirodne lepote i mogućnosti. Sretan sam što imam priliku da sarađujem sa ljudima koji gledaju progresivno, u budućnost, koji se previše ne opterećuju prošlošću i gledaju kako da stvore ambijent za bolji život običnog čoveka. Moramo raditi na međusobnoj saradnji, uvažavanju, razmeni mladih ljudi - naveo je Muslić.

Gradonačelnik Žilina Igor Homa istakao je da će Kikinda i Žiline najlakše i najbrže ostvariti saradnju na polju kulture.
- Tu pre svega mislim na gostovanja omladine, ali i posete delegacija kako bi se jedni drugima približili. Mislim da bismo mogli našu braću u Srbiji da posavetujemo kako da što pre budu deo Evropske unije. I da, kada budete u EU,  i dalje budemo braća, odnosno, da mi budemo stariji brat koji ima malo više iskustva - rekao je Homa.

Gradonačelnik Rešica Mihail Stepanesku istakao je da već postoji kulturna i sportska razmena sa Kikindom.
- Želja nam je da konkurišemo za projekte koji nam se sada otvaraju, a najinteresantniji su IPA fondovi. Već imamo zajedničku ideju vezanu za turizam. To je priča o info centrima, displejima i tač skrinovi koji će se postavljati na određenim mestima u oba grada. Oformićemo i centar za informacije. Drugi projekat govori o urgentnim situacijama, o vatri, vodi. Planiramo da kupimo opremu za vanredne situacija, a to su  specijalizovane vatrogasne mašine i interventna vozila. Želimo da pomognemo našim crkvama koje su u vrlo lošem stanju - naveo je Stepanesku. 
Ambasador Rumunije Jon Makovej smatra da mladi moraju biti ti koji će raditi na ovom projektu.
-Svima će koristiti prednosti ovog sporazuma. Rešica je jedan od glavnih gradova u Rumuniji koji se bavi prekograničnom saradnjom. Rumunija i Srbija su prijatelji te sam siguran da će uspeti u ovom projektu - naglasio  je Makavej.

Ambasador Slovačke Republike Jan Varša izrazio je nadu da sve neće ostati samo na pukom potpisivanju povelje.
-Očekujem konkretne poteze. Očekujem da se misli iz povelje realizuju tako da nam želim puno konkretnih uspeha - rekao je Varša. 
Premijer Unsko-sanskog kantona Hamdija Lipovača rekao je da je 2004. Godine kada je osvojio mandat gradonačelnika Bihaća tražio sam da se obnove sve povelje o bratimljenju.
-Video sam da postoje otpori pomirenju, ali to mi je davalo dodatnu snagu da u tome istrajem. Drago mi je što i ovde i tamo kod nas postoje ljudi koji misle i veruju da je vreme da različitosti jedinstva u kom smo živeli nekada pretvorimo u jedinstvo različitosti. Želimo od vas da učimo o stočarstvu, proizvodnji hrane, o mnogo čemu – naveo je Lipovača.
Delegacije gostiju su pre potpisivanja povelje o bratimljenju obišle kompleks Tere, a nakon svečane sednice i uži centar grada i Staro jezero. 

Opštinski Fond solidarnosti je na konferenciji za medije podneo godišnji izveštaj. Prema rečima zamenika predsednika Fonda solidarnosti Šandora Talpaia Fond se jedino u toku letnjeg perioda nije sastajao jer su skupljana sredstva za ogrev koji je deljen u zimskom periodu kada je pomoć graćanima najpotrebnija. Fond se, kako je rekao, dobro punio  s obzirom na činjenicu da se jedan odsto bruto ličnog dohotka građana izdvaja.
- U prošloj godini prihod u Fond je bio 10, 1 milion dinara, iz 2009. godine smo preneli 1,3 miliona dinara te smo na raspolaganju imali ukupno 11,4 miliona dinara. Narodnoj kuhinji smo uputili 4,4 miliona dinara za 500 korisnika, za jednokratne pomoći smo izdvojili 1,4 miliona dinara, za lekove i lečenje 739,8 hiljada dinara. Za ogrev smo izdvojili 3,3 miliona dinara. U janurau prošle godine ogrev je dobilo 100 porodica, a u toku novembra i decembra 304 porodice. Situacija u našoj opštini kada su u pitanju poplave je izuzetno teška te smo oko 320 hiljada dinara izdvojili za treću kategoriju ugroženih i to u vidu higijenskih paketa u vrednosti od 1200 dinara. Prilivom smo zadovoljni, firme uplaćuju od 200 dinara do preko milion dinara. Javno preduzeće Srbijagas nam je prošle godine uplatilo preko milion dinara. Postoje firme koje ne uplaćuju u fond te ih pozivamo da se solidarišu sa graćanima koji su u lošoj finansijskoj situaciji - rekao je Talpai dodajući da ponedeljkom primaju građane i da su u prva dva meseca ove godine podelili pomoć u ogrevu za više od 160 porodica, a za lekove i lečenje oko 320 hiljada dinara.
Sekretarka kikindskog Crvenog krsta Aranka Felbab istakla je da su u prošloj godini  bile izraženije potrebe za socijalnim angažovanjem te da je to bio prioritet. Socijalne aktivnosti su se, kao je rekla, odvijale kroz programe narodne kuhinje, brige o starima, psihosocijanu podršku i letovanje i oporavak dece.
- U opštini je 900 korisnika Narodne kuhinje, od čega 500 koristi kuvane obroke koje finansira lokalna samouprava iz budžeta i Fonda solidarnosti sa oko 8,5 miliona dinara. Imamo i 400 korisnika lanč paketa u seoskim sredinama koje obezbeđujemo putem donacija. Pomoć dobijamo od republičke i pokrajinske Vlade, Ministarstva zdravlja i anonimnih donartora. Vrednost donacija u prošloj godini je bila oko 10 miliona dinara. Program psihosocijalne podrške se odnosi na decu, posete i poklone njima. Pomagali smo dečije i porođajno odeljenje kikindske bolnice, Našu kuću i školu 6. oktobar. Kad je reč o brizi o starijim sugrađanima u prošloj godini smo realizovali 187 poseta, 276 je dobilo zdravstvenu kontrolu, 46 je imalo psihosocijalnu podršku, a 9 svakodnevnu dostavu kuvanih obroka. Organizovali smo niz edukacija za volontere. Kad je u pitanju odmor i oporavak u 2010. godini smo 16 dece poslali na Vršački breg i četvoro u Baošić. Povodom nove godine i božićnih praznika prikupili smo preko 512 paketića -navela je Felbab. 
Mirjana Barošević, direktorka Centra za socijalni rad naglasila je povećan broj korisnika u toku prošle godine. 
- Sa 6239 korisnika u 2009. godini taj broj je u 2010. povećan na 7708. Najviše je povećan broj u kategoriji materijano ugroženih. Ukupan broj korisnika socijalne pomoći u decembru je bio 1974 porodice sa 4661 članom. Odobreno je 300 jednokratnih pomoći, taj iznos na godišnjem nivou je milion dinara. Iz Fonda za decu  je odobreno 26 jednokratnih pomoći. Na ime troškova za sahrane za najugroženije kategorije stanovnika izdvojeno je 567,2 hiljade dinara za 41 sahranu - rekla je Barošević.

Opština Kikinda nastavlja da pomaže najstarije sugrađane.  Predsednik opštine Ilija Vojinović uručio je penzionerima sa najnižim primanjima pomoć u iznosu od 5 hiljada dinara. Dvadesetoro penzionera Opštinskog udruženja invalida rada iz Kikinde, Ruskog Sela, Banatskog Velikog Sela, Nakova, Iđoša i Novih Kozaraca primilo je pomoć opštine.

Vojinović je istakao da je ovo treći put da opština izlazi u susret najugroženijim penzionerima.
- Prvi put smo delili pomoć za deset osoba. Oni su dobili po 10 hiljada dinara. Posle toga njihov predlog je bio da se taj broj poveća te smo odlučili da dvadesetoro penzionera dobije po 5 hiljada dinara. Trudićemo se da u toku godine bude još ovakvih akcija. Činjenica je da svi ovi ljudi teško žive, penzije su male, a obaveze velike. Na nesreću nekima ni deca ne mogu da pomognu. Mislim da je ovaj dinar stigao u prave ruke- rekao je Vojinović.
Predsednik Opštinskog udruženja invalida rada Sveto Stanišić kaže da udruženje nastoji na sve moguće načine da pomogne članovima iako nema novca.

- Nadamo se da će biti još ovakvih pomoći u toku godine. Razne aktivnosti smo planirali za ovu godinu, izlet na Frušku goru, odlazak u Vrnjačku banju i Soko banju - naveo je Stanišić.