Aktuelno

Pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila Čengeri pustio je u rad CT skener (aparat za kompjuterizovanu tomografiju), u Opštoj bolnici u Kikindi. Događaju su prisustvovali predsednik opštine Kikinda Ilija Vojinović i v.d direktor Opšte bolnice, dr Dušan N. Kolarović.

Ovaj skener je prethodno bio u bolnici u Pančevu. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo uložio je 10 miliona dinara za potpunu reparaciju i obnovu aparata, što podrazumeva servis i garanciju od dve godine. Kako je dr Atila Čengeri najavio, treba očekivati da aparat novije generacije stigne u Kikindu, tako da ovaj aparat služi samo za premošćavanje perioda do stizanja novog.
 

- Skener koji će ubuduće biti korišćen u kikindskoj Opštoj bolnici novije je generacije od prethodnog, koji je do sada korišćen, ima mnogo veće mogućnosti, kao i sposobnost da obavi mnogo veći broj pregleda - više od 600 godišnje. Takođe, moći će da pruži mnogo veći broj snimaka i da izvrši bolju dijagnostiku bolesti pacijenta, rekao je dr Kolarović. On je dodao da će ovim skenerom zdravstvena zaštita pacijenata biti znatno veća na nivou okruga, jer pacijenti neće morati da idu na pregled u Novi Sad, Zrenjanin ili Suboticu

Predsednik opštine Kikinda Ilija Vojinović, generalni menadžer kompanije za upravljanje otpadom A.S.A. Grupe Petr Vokral i menadžer A.S.A. za Srbiju Aleksander Nalepka, potpisali su Aneks Ugovora o poveravanju komunalnih delatnosti strateškom partneru na period od 25 godina zaključenog 2007. godine.  Svečanom potpisivanju prisustvovao je i ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić.
Aneksom ugovora Kikinda je, prema rečima načelnika Opštinske uprave Branka LJuboje, dobila garanciju da će ASA u relativno kratkom roku izgraditi investicioni plan vezan za dalja ulaganja u projekat regionalne deponije.
- Uspeli smo da se dogovorimo oko načina formiranja cena za deponovanje i odnošenje smeća. Eventualna povećanja cena za odnošenje smeća biće praćena uvođenjem novih usluga kao što su reciklaža, primarna selekcija i skupljanje kabastog otpada. Dogovorili smo i učešće kompanije ASA u društveno -sportskom i humanitarnom životu opštine Kikinda. Dogovorili smo da Kikinda eventualno povećanje kapitala u zajedničkoj firmi može da uplati i u stvarima i nekretninama i dogovorili smo redovno mesečno sastajanje vezano za otvorena pitanja - objasnio je LJuboja.
Vokral je podsetio da je nakon nekoliko godina dugih razgovora postignut dogovor o pravcu daljeg razvijanja našeg region kad je u pitanju upravljanje otpadom.
- Nadam se da ćemo potpisivanjem sporazuma i novim dogovorima uspeti da izgradimo još efikasniji sistem za upravljanje otpadom. Ovo je samo korak više ka stvaranju regionalnog sistema za upravljanje otpadom. Mogu da potvrdim, da smo spremni da snizimo cenu deponovanja ukoliko sve planirane opštine otpočnu sa odlaganjem otpada na deponiji u Kikindi - rekao je Vokral.
Nalepka je istakao da će se početkom aprila početi sa primarnom selekcijom otpada na teritoriji cele opštine. U toku aprila biće, kako je rekao, prva akcija sakupljanja kabastog otpada.
Kikindi je, prema rečima Dulića, 2008. godine, bila prva i verovatno jedina koja je ispunjavala uslove i standarde u skladu sa Evropskim propisima. Dulić smatra da će još neke opštine, kao što su Bečej, Novi Bečej, Ada, Nova Crnja, nakon druge runde pregovora biti deo modernog evropskog procesa upravljanja otpadom.
- Često zaboravimo šta se dešava sa otpadom i smatramo da se naša odgovornost završila bacanjem kese za smeće u neki kontejner. Vrlo često taj otpad ukoliko se ne zbrine na pravi način kao bumerang se vraća nama i našoj deci kroz mnogo lošiji kvalitet života, bolesti, zagađenje životne sredine. Zato je potrebno da otpad separišemo i ponovo ga koristimo. Potrebno je da stotine smetlišta u Srbiji zatvorimo, prekrijemo travom i zasadimo drveće, i da formiramo sistem regionalnih deponija na kojima će se otpad tretirati na pravi način. Svaki grad će uskoro, poput Kikinde, imati kontejnere za separaciju otpada. Sve će odlaziti na reciklažu. Svako mora da bude svestan da će ubudućnosti komunalne usluge, posebno upravljanje otpadom morati da poskupe - naveo je Dulić.

Dulić je naveo da će ove godine biti završena dva velika projekta, a to je adaptacija Ateljea Tera i opremanje Doma učenika.
- Ukupna vrednost ovih radova je oko 80 miliona dinara.  Očekujem da će u prvoj polovini ove godine u Kikindi početi da se grade socijalni stanovi. Razmotrićemo nastavak izgradnje nekoliko stambenih kompleksa u Kikindi za koje postoje svi preduslovi. Opština Kikinda je završila svoj deo posla - rekao je Dulić.

Prihvatilište za pse i mačke lutalice otvorio je u ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin. Prihvatilište, koje je deo kikindske Zoohigijenske službe, otvoreno je zahvaljujući saradnji opština Kikinda i  Makoó iz Mađarske. Ono predstavlja realizaciju projekta pod nazivom "Odgovornost za zdravlje životinja"  koji je finansiran  u okviru Programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija. Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine pokrila je veći deo učešća opštine Kikinda u vrednosti od oko milion dinara. Opština Mako učestvovala je u projektu sa 75 hiljada evra.
Dragin se prilikom otvaranja zahvalio čelnicima ove mađarske opštine na učešću u projektu čijom realizacijom je, kako je istakao, i Kikinda i ceo Severnobanatski okrug dobio važno mesto.

“Na takav način mi ispunjavamo najvrednije evropske standarde koje smo usvojili Zakonom o dobrobiti životinja koji unapređujemo svakoga dana raznim izmenama. Znamo da se u mnogim gradovima dešava da psi napadanu stanovnike. Pobrinuli smo se da se na jedan human način odnosi prema tim životinjama, a to pokazuje i nivo građanske svesti našeg društva. Najbitnije je da smo zaštitili zdravlje i životinja i ljudi. Želeo bih da se zahvalim i gradskim ocima Kikinde na dobroj saradnji, kao i  pokrajinskoj Vladi što nam je pomogla da ovo obezbedimo. I ubuduće ćemo pokazivati koliko je prekogranična saradnja bitna. Ministarstvo sa nestrpljenjem čeka onaj dan kada ćemo postati zemlja kandidat za ulazak u Evropsku uniju. Kada ćemo biti oslonjeni na daleko veće fondove, koji će posebno značiti poljoprivredi “ rekao je Dragin.  
Predsednik kikindske opštine Ilija Vojinović podsetio je da su prema zakonu iz 2005. godine sve lokalne zajednice imale obavezu da reše problem pasa i mačaka lutalica, ali da on do sada nije bio rešavan.
- Nakon preuzimanja vlasti obećali smo da ćemo i ovaj problem rešiti. Prionuli smo na posao i zajedno sa prijateljima iz Mađarske aplicirali za IPA programe. Tako smo obezbedili preko 70 hiljada evra. Lokalna zajednica je ovde uložila oko 10 miliona dinara. Sada imamo najsavremenije prihvatilište u Srbiji - rekao je Vojinović i naveo da je  kikindska opština izdvojila oko 2 miliona dinara za tužbe na ime ujeda pasa lutalica. Kikinda je, kako je rekao, jedna od opština u Vojvodini koja je za ovu namenu najmanje izdvojila. 
Nebojša Laketa, direktor Agencije za privredu imalu privredu rekao je da ovo prihvatilište može da primi pedeset pasa i deset mačaka i da će se raditi u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja.
- Otvaranjem Zoohigijenske službe, koja ispunjava najviše evropske standarde, rešava se problem ne samo Kikinde nego i regiona, a usluge koje Zoohigijena pruža mogu koristiti i drugi gradovi koji imaju ovakve probleme - rekao je Laketa dodajući da je u Prihvatilištu zaposleno šest radnika. 

Otvaranju prihvatilišta prethodili su građevinski radovi na rekonstrukciji potpuno ruiniranog objekta,  kupovina neophodne opreme: dva terenska vozila, dva priključna vozila (prikolice) za uklanjanje pasa  lutalica i transport životinjskog otpada ,opreme za veterinarski pregled, zaštitne odeće i obuće za zaposlene i neophodne računarske opreme. Projekat “ "Odgovornost za zdravlje životinja“" imao je četiri specifična cilja: uspostavljanje dugoročne prekogranične saradnje među nadležnim institucijama u oblasti monitoringa i zaštite zdravlja domaćih i divljih životinja, podizanje tehničkih kapaciteta Zoohigijenskih službi u Kikindi i Makóou, podizanje stepena informisanosti i obrazovanja poljoprivrednih proizvođača i drugih zainteresovanih subjekata u oblasti zaštite zdravlja životinja, razvijanje informatičko-logističke podrške institucijma i službama koje se bave monitoringom i zaštitom zdravlja životinja

Za hitnu sanaciju poplavljenog terena u pet opština u srednjem i severnom Banatu Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" obezbedilo je 130 miliona dinara.  Ova sredstva biće iskorišćena za sanaciju terena u opštinama Kikinda, Nova Crnja, Sečanj i Žitište i gradu Zrenjaninu.

Predstavnici pet najugroženijih banatskih opština  i  Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine na sastanku sa  predsednikom Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine Bojanom Pajtićem razgovarali su o  sve većem problemu sa unutrašnjim vodama. Enormne količine padavina u opštinama Kikinda, Nova Crnja, Zrenjanin, Sečanj i Žitište tokom prošle godine i sve nepovoljnije hidrološke prilike, žiteljima Banata prave velike probleme.

“Na inicijativu predsednika Vlade Bojana Pajtića dogovoreno je da mehanizacija Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“ koja se nalazi u Bačkoj i Sremu bude angažovana u banatskim opštinama koje su ugrožene. Dogovoreno je i da se predsednici pet najugroženijih opština sastanu naredne nedelje u Zrenjaninu kako bi zauzeli jedinstven stav i precizirali kriterijume za pomoć u građevinskom materijalu koje će Vlada Vojvodine obezbediti za najugroženije porodične kuće.Opština Kikinda je 25 miliona dinara, od sredstava ostvarenih izdavanjem državne zemlje u zakup, namenila za iskopavanje i uređenje kanala za odvođenje viška vode i u selima i u ataru.Isto toliko novca izdvojiće i Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“. - objasnio je predsednik Opštine Ilija Vojinović

Na trenutno najkritičnijim mestima radovi su već počeli ili će početi u najskorije vreme, a urgentnih  130 miliona dinara  obezbediće JVP  „Vode Vojvodine i ugrožene opštine. Kroz program radova JVP Vode Vojvodine biće obezbeđeno 65 miliona dinara, a isto toliko uplatiće opštine iz sredstava  od  zakupa poljoprivrednog zemljišta. Na sastanku je dogovoreno i da opštine sačine precizne kriterijume korišćenja pomoći u vidu građevinskog materijala koju bi, Vlada AP Vojvodine obezbedila za porodične kuće koje su najugroženije.

Zamenik predsednika opštine Miloš Latinović,njegova predsednika Julijana Jovanić i načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja razgovarali su danas u kabinetu sa Dejanom Šoškićem, guvernerom  Narodne banke Srbije o merama monetarne politike  prema privredi i o budžetu.
Guverner je potpom  u prostorijama Regionalne privredne komore razgovarao i sa privrednicima iz severnog Banata. Prema rečima Šoškića cilj dolaska, ne samo u Kikindu već i druge regionalne centre, jeste komunikacija o merama monetarne politike prema privredi. Cilj je, rekao je, da se privrednoj javnosti pruži jasna slika gde se Srbija nalazi u ovom trenutku po pitanju makroekonomske i finansijske stabilnosti i kakve su perspektive u privrednom smislu.
- Istakao bih da nije tačno da dinar nije stabilan. Dinar jeste izgubio nešto manje od deset odsto prošle godine. U prvih deset meseci taj depresijacijski pritisak je izraženiji. Krajem godine imali smo rast dinara u odnosu na evro. Ukupno gledajući dinar jeset jedna stabilna valuta posebno imajući u vidu devizni režim u kojem funkcionišemo a koji je fluktuirajući, gde Centralna banka ima mogućnost intervencije. Sve zemlje koje imaju tu vrstu deviznog režima po pravilu imaju fiksni kurs i odgovarajuća pomeranja - rekao je Šoškić.
Nadležnosti Narodne banke Srbije, kako je rekao Šoškić, i mogućnosti pomoći privredi definisane su zakonom. 
- Pre svega naš cilj je da obezbedimo makroekonomsku stabilnost u smislu nižih stopa inflacije. Da se inflacija kreće u granicama moje su dogovorene sa Vladom Srbije, a to je ove godine 4 odsto plus ili minus 1,5 odsto. Želimo da komuniciramo o izazovima za ostvarenje tog cilja, o tome kakvi su instrumenti monetarne politike na raspolaganju i kakva su njihova dejstva. LJudi često imaju nerealna očekivanja od monetarne politike i misle da je moguće uticajem na snabdevenost ekonomskog sistema novcem uticati na cenu određene grupe proizvoda. Nije to slučaj i nije moguće. Naša komunikacija sa privredom je usmerena ka tome da se uspostave ostvariva očekivanja od odgovajućih nosioca te politike. Ne odustajemo od osnovnog cilja a to je postizanje stabilnosti cena. Vodimo računa o stabilnosti finansijskog sistema u celini, to znači da sve finansijske institucije posluju solidno i ne izazivaju rizik po pitanju troška za poreske obveznike - naveo je Šoškić.
Ono što je karakterisalo privredu od 2000. do 2008. godine jeste, prema mišljenju Šoškića, relativno stabilan devizni kurs i inflacija.
- Inflaciju merimo indeksom potrošačkih cena i to na način da se taj indeks upoređuje u jednom mesecu tekuće godine sa nivoom cena u istom mesecu prethodne godine. Ono što je karakterisalo prvih nekoliko meseci prethodne godine bile su relativno niske cene. Podsetiću vas da smo tada imali inflaciju koja je bila ispod donje granice inflatornog cilja. U prvih nekoliko meseci ove godine zbog te niske baze mi imamo statistički gledano visok nivo inflacije. Poskupljenja u domenu  hrane, energije, regulisanih cena doprinose nivou inflacije. Verujemo da ćemo u mesecima pred nama registrovati pad inflacije - istakao je Šoškić.