Aktuelno

Italijanska fabrika „Stile Italiano“ otvoriće dva pogona za proizvodnju  obuće od kojih će se jedan nalaziti u Ruskom Selu a drugi u Kikindi- najavio je danas vlasnik ove firme Euđenio Depoli, preciziravši da će ruskoselski pogon zapošljavati pedesetak radnika, dok će u kikindskom posao dobiti oko 300 ljudi:

-Fabrika „Stile Italiano“ ima pogone u Rumuniji, a moja poslovna želja bila je da deo proizvodnih kapaciteta prebacim u Srbiju. Odlučio sam se za kikindsku opštinu. Pogon u Ruskom Selu potpuno je spreman, dok su u Kikindi pregovori u vezi sa zakupom objekta nekadašnje Auto-kuće u kome bi  se odvijala proizvodnja obuće.  Jedini razlog zbog kojeg proizvodnja još nije započela je  taj što još nisam dobio atest za kontrolu kvaliteta mašine koje se trenutno nalaze u Nišu. Iako su mašine proizvedene u Italiji, po standardima Evropske unije, one su morale da budu podrgnute proveri, ali taj proces neshvatljivo dugo traje. Čim budu vraćene iz Niša, pogon u Ruskom Selu biće pušten u rad- rekao je Depoli i zahvalio predstavnicima SO Kikinda na ažurnosti  u vezi s pribavljanjem svih dozvola i dokumentacija koje su mu bile neophodne za pokretanje proizvodnje obuće u našoj opštini.

Koje podsticajne mere Vojvodina nudi investitorima bila je tema danas održanog seminara „Znanjem do investicija“ održanog u Regionalnom centru za stručno usavršavanje. Predstavnicima lokalnih samouprava o tome su, pored ostalih, govorili Branislav Bugarski, direktor VIP fonda i Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad zapošljavanje i ravnopravnost polova.

 Cilj seminara jested a predoči sve mere koje vlada AP Vojvodina kroz svoje institucije sprovodi kako bi ambijent za realizaciju poslovnih aktivnosti učinila atraktivnijim i time smanjila stopu nezaposlenosti u svim lokalnim samoupravama u Pokrajini.Izražavajući zadovoljstvo što je Kikinda domaćin velikog stručnog seminara, predsednik opštine Ilija Vojinović naveo je da će nakon njega potencijalni investitori dobiti relevantne informacije o mogućnostima dobijanja podsticajnih sredstava koje nudi pokrajinska vlada:

-Opština Kikinda trudi se da maksimalno pojednostavi i olakša investitorima sve procedure i formalnosti u vezi sa prikupljanjem neophodne dokumentacije jer je otvaranje novih radnih mesta prioritet aktuelne vlasti- rekao je Vojinović.
Direktor VIP fonda Branislav Bugarski ukazao je da svi domaći i inostrani investitori mogu da apliciraju za sredstva koja su na rasplaganju. On je dodao da je pokrajinskoj administraciji cilj da u svim opštinama i gradovima stvori konkurentnije okruženje, ali i da su njihovi predstavnici u prilici potencijalnim ulagačima pruže adekvatnu i pravovremenu informaciju:
-U momentu kada u našoj zemlji mnogo toga zavisi od nivoa investiranja u naše opštine, činimo napore da kroz ovakva okupljanja upoznamo predstavnike lokalnih samouprava o tome šta pokrajinska vlada i njene institucije omogućavaju kao podršku inostranim i domaćim investitorima. U tom smislu, u i ime Vlade AP Vovodina i sekretarijata na čijem sam čelu, iznosim programe subvencija za otvaranje novih radnih mesta, programe obuka i još neke aktivnosti  koje vodi ovaj sekretarijat, a tiču se sticanja certifikata za opštine sa povoljnim uslovima za strana ulaganja. Oko 45 odsto investicija koje su stigle u Srbiju, završile su u Vojvodini što smatramo dobrim rezultatom. U izgledu je da samo ove godine oko 6,5 miliona evra bude uloženo u Pokrajinu- saopštio je pokrajinski sekretar za rad zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin.

Sve prisutnija demencija među ljudima, ali i štićenicima Gerontološkog centra u Kikindi, opredelila je poslovostvo te ustanove da pre nešto manje od godinu dana formira Dnevni centar za obolele od Alchamajerove bolesti i  demencije.

 Dnevni centar otvoren je zahvaljujući razumevanju Pokrajinskog sekretarijata za  demografiju i socijalnu politiku koji je za adaptaciju objekta, u kome je smešten, izdvojio 1,1 milion dinara- saopštila je danas direktorka Gerontološkog centra Milena Radanov, i dodala da je licima koja borave u Dnevnom centru za obolele od Alchmajerove bolesti i  demencije, obezbeđena radna terapija koju sa njima svaodnevno izvode stručnjaci ove ustanove. Alchajmarova bolest je degeratni moždani poremećaj koji dovodi do značajnog gubitka moždane mase. Smatra se glavnim uzrokom senilne demencije. Ova bolest uzrokuje postepeno i nepovratno gubljenje pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru, i sposobnosti da oboleli brine sam o sebi:

-LJudi se ovde druže i osećaju da nisu zapostavljeni. Kod njih se na ovakav način razvijaju radne i higijenske navike, a istovremeno obezbeđuje socijalna integracija. Predstojećom prekategorizacijom, i mi ćemo morati da ovaj, smešten u staroj zgradi Gerontološkog centra,  prekategorišemo jer se vodi samo za zdrave, psihički očuvane, pokretne i nepokretne osobe. Sve ustanove socijalne zaštite u Republici Srbiji biće obuhvaćene prekategorizacijom. Cene naših usluga ostale su na nivou od oktobra prošle godine. Smeštajna cena u apartmanu za korisnika kojem je na raspolaganju kupatilo košta 29.700 dinara- pojasnila je Radanova.
Pomoćnica predsednika opštine Gordana Bulatović istakla je da je odnos lokalne samouprave i Gerontološkog centra iz godine u godinu sve bolji:
-Trudimo se da ispratimo sve novine iz oblasti Zakona o socijalnoj zaštiti i sve mogućnosti koje nam zakonske odredbe i novine dozvoljavaju. Zahvaljući tome što rukovodstvo Ggerontološkog centra reaguje brzo i na vreme, možemo da se pohvalimo da u poslednjih nekoliko godina ta ustanova izgleda potpuno drugačije od „ubogog doma“  kako su ga  svojevremeno zvali ljudi. U našem,mentalitetu nekada s smatralo sramotom da stariji ljudi završe u Domu. Danas su uslovi žitota i smeštaja potpuno drugačiji, i u skladu sa svetskim standardima. Naša naredna ideja odnosi se na otvaranje Dnevni centar za starije osobe, ili kako se popularno naziva „Zabavište za penzionere“, ali i Dnevni centar za osobe s posebnim potrebama-rekla je Bulatovićeva
 

Otvaranjem izložbe radova nastalih na prošlogodišnjme Internacionom simpozijumu skulpture u terakoti „Tera“, zvanično je otvoren jubilarni 30. saziv u svetu jedinstvene vajarske kolonije. Čast da u galeriji „Tera“ otvori izložbu, pripala je pokrajinskom sekretaru za kulturu i javno informisanje Miloradu Đuriću koji je rekao da su retki projekti koji ,iako nastali pre tri decenije, na jedan savršen način odgovaraju imaginarnom prestu savremenosti:

-Dela nastala pre trideset godina izgledaju kao da su stvorena juče. S jedne strane „Tera“ omogućava mobilnost umetnika koji dolaze iz čitavog sveta. Nakon jednomesečnog boravka u Kikindi ostavljaju svoja vajarska dela, a sa sobom nose iskustvo.  S druge strane simpozijum „Tera“ postaje jedna od svetlećih tačaka projektovanog razvoja Kikinde. Jedan stari zapušten  industrijski objekat „Tera“ je nadživela i pretvorila u nešto novo. Ona na savršen način odslikava ambijent u kome nastaje.U „Teri“ se umetnost bavi od onoga što se nalazi ovde- od zemlje, vode,vatre  i  vazduha. Zato ta umetnost mora da bude savršena  kao što i jeste. Ova četiori osnovna elementa garantuju da će „Tera“ trajati dugo i ja joj čestitamc prvih trideset godina - rekao je u pozdravnoj besedi Đurić.

Trideseti rođendan jedinstvenoj vajarskoj kolniji čestitao je i predsednik opštine Ilija Vojinović :
U protekle dve godine otkako sam postao prdsednik opštine,puno sam pričao o „Teri“ , o njenom značaju za Kikindu i celu Srbiju. A , kako ne pričati, kako i večeras ne kazati kada  po tridseti put otvaramo internacionalni simpoziju koji nema niko na svetu. Kako ne kazati da u svom fundusu „Tera“ ima više od 1.000monumentalnih skulptura. Ideja o  „Teri“podrazumeva i izradu muzeja , koji bi takođe bio jedinstven u svetau, ali i otvaranje otvaranje koledža. Mi smo svi zajedno ponosno na „Teru“.  Radostan sam što su našu „Teru“ prepoznali Ministarstvo  kulture i Pokrajinski sekretarijat za kulturu. To znači da svi  zajedno da radimo na istom zadatku, razvijanju i relalizaciji ovih ideja. Mi smo već na tom putu. Nadam se da ćemo uskoro to i realizovati, jer  je „Tera“ razvoja šansa Kikinde-
Označaju „Tere“ govorila je i istoričar umetnosti i likovni kritičar Liljana Ćinkul, istakavši da je od 1982. Godine oko 400 vajara iz četrdesetak zemalja sa svih kontinenta, svortilo više od 1.000 skultura:
-Projekat „Tera“ , njen arhitektonski kompleks, umetnici međunarodne reputacije, kao i budući muzej odavno je prevazišao svoje geografske okvire na atraktivnoj lokaciji, i prerastao  u značajan umetnički toponim na geografskoj karti sveta. Ovo je vreme kada se posebno akcentuje realizacija dugo pominjanog muzeja „Tera“, koji će biti središte za istorijsko kritičarske elaboracije tokova skulpure dela  20. veka, celog 21. veka i  narednih stoleća. Iza ubedljivih argumenta gde je muzej „Tera“ pitanje civilizacijskog odnosa prema kulturnom blagu, stoji jedinstven fundus od preko 1.000 skulptura nastalih od 1982. godine do danas. Kultura je strateško dobro. Svaka prava investicija u kulturi se višestruko vraća. To je životna praksa pokazala. O značaj Tere“ pisali su istoričari umetnosti, kritičari i novinari. Niko nije ostao ravnodušan prema kreativnoj atmosferi, entuzijazmu i ambijentu „Tere“ -navela je ona.  
Na ovogodišnjem sazivu do kraja jula stvaraće šestoro umetnika iz Rusije, Mađarske, Rumunije i Srbije.

U dvorištu Kurije sinoć su zajednički koncert održali profesionalni rumunski ansambl „Banatul“ iz Temišvara, i njihovi domaćini ADZNM „Gusle“. Celovečernji koncert plod je usepšne desetogodišnje saradnje dva društva- naveo je umetnički rukovodilac „Gusala“ Igor Popov, i  podsetio da je saradnja započela kroz Etno-kamp, čiji su se polaznici bavili istraživanjem vokalne, instrumentalne i igračke tradicije i običaja Srba u Rumuniji:

-Zajednički koncert realizovan je u sklopu „Kikindskog kulturnog leta“. Gosti su se publici predstavili igrama iz Rumunije, dok su članovi „Gusala“, između ostalih, izveli i „Igre sa banatskih salaša“. Ovog leta „Gusle“ će biti veoma aktivne. Danas nastupamo na „Festivalu ivanjskog cveća“ u Sivcu. Reč je o manifestaciji koja okuplja kulturno- umetnička društva
koja neguju vojvođansku folklornu tradiciju. Predstavićemo se „Srpskim igrama iz okoline Kikinde“ ,  „Igrama sa banatskih salaša“, ženskom pevačkom grupom i tamburaškim orkestrom- reka je Popov.