Aktuelno

Ministarstvo kulture Republike Srbije odobrilo je časopisu za književnost „Severni bunker“ čiji je izdavač Kulturni centar Kikinda sumu od 200.000 dinara. Ta sredstva biće dovoljna za pripremu i štampanje dva broja „Severnog bunkera“.

 Glavni i odgovorni urednik renomiranog književnog časopisa i direktor Kulturnog centra Kikinda Srđan Tešin, saopštio je da su, sem ove sume, takođe na osnovu konkursa,  od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu dobili 70.000 dinara
- Najnoviji broj, koji će iz štampe izaći tokom juna, posvećen je temi "Književnost i veliko platno".Časopis „Severni bunker“ izlazi od 1999. godine, a osnovan je uokviru nedeljnika „Kikindske“ kao specijano izdanje za književnost. „Severni bunker“ okuplja pisce iz Srbije, ali i iz regiona i Evrope- kaže Tešin.

Koourednik časopisa i jedan od osnivača „Severnog bunkera“ je Jovan Gvero. Za izuzetan vizuelni identitet pobrinula se Mila Melank, u uredništvu su Srđan Srdić i Tanja Brkljač. Stalni saradnici su Mića Vujičić, Marijana Kukić, Miša Dragin, Slaviša Starčev i Aleksandar Šomođi.

Radnici preduzeća “Vojvodinaput”  asfaltirali su dvorište službe Hitne medicinske pomoći. Zahvaljujući radovima koji su podrazumevali uklanjanje dotrajalog i postavljanje 50 kvadratnih metara novog asfaltnog sloja, pristup sanitetskih vozila ali i putničkih automobila zgradi Hitne pomoći biće daleko lakši:
 
- Radovi koji su se izvodili radnici firmi “Minikop” i “Vojvodinaput”u dvorištu službe Hitne medicinske pomoći nisu koštale budžet niti JP “Direkcija za izgradnu grada” ni dinara. Reč je o gratis poslovima građevinskih firmi koje preko tendera dobijaju poslove u našoj opštini. Ovo je njihov doprinos kikindskom zdravstvu. Nakon saniranja dvorišta Hitne medicinske pomoći, slični radovi obaviće se i u krugu Opšte bolnice. Nadam se da će ovakvim akcijama u toku letnjeg  raspusta biti obuhvaćena i pojedina školska dvorišta, kako bismo popravili sve ono što nije u redu- saopštio je predsednik opštine Ilija Vojinović.

Utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na imovinu, do 2009. godine obavljala je Poreska uprava, a sada to radi Lokalna poreska administracija Opštine Kikinda. To je veoma značajno za sve građane jer ćemo boljom naplatom poreza na imovinu imati bolje ulice, puteve, vodovodnu i kanalizacionu mrežu, uređenije škole i vrtiće.

Efikasno, i pre svega pravedno prikupljanje javnih prihoda, omogućiće da se teret funkcionicanja zajednice jednako raspoređuje  na sve građane.

Poslednji popis nepokretnosti u Kikindi obavljen je 1992. godine, pa je bilo neophodno sa se izvrši revizija stanja, kako bi se evidentirali novosagrađeni objekti, ali i unele eventualne promene podataka sadržanih u već postojećim poreskim prijavama.

Lokalna poreska administracija Opštine Kikinda, od 1. juna do 1. septembra, provodi popis svih nepokretnosti na celoj teritoriji opštine. Značajno je naglasiti, da  se ovaj važan posao ne finansira iz opštinskog budžeta, pa samim tim ne pada na teret naših građana. Popisivači su angažovani putam  Nacionalne službe za zapošljavanje u okviru  javnih radova.

Zakonom je utvrđena obaveza poreskih obveznika da prijave nepokretnosti na kojima su nosioci prava svojine, prava korišćenja ili stanovanja (zemljište, stambene zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade za odmor i drugi građevinski objekti).Zakonodavac je propisao obavezu podnošenja poreskih prijava najkasnije do 31. decembra 2011. godine, kako za imovinu za koju prijavu nisu podneli, iako su po Zakonu bili dužni, tako i za imovinu za koju su ranije podnosili prijavu. 
 
Popisivači će poreske prijave dostaviti na kućnu adresu, a potom će prilikom prikupljanja prijava, građanima kojima budu potrebna dodatna objašnjenja, pomoći da ispravno popune prijave. Na ovaj način dodatno pomažemo obveznicima, jer će se sve potrebne radnje moći obaviti na kućnoj adresi, pa se niko neće morati izlagati nikakvim troškovima.

Poreski obveznik dužan je da podnese poresku prijavu za svaku nepokretnost na kojoj je nosilac prava svojine, korišćenja ili zakupa, bez obzira da li je upisana u zemljišne ili druge javne knjige, i da li je legalizovana ili ne.

Odgovornim odnosom prema ovoj obavezi svi građani daće svoj doprinos da se Kikinda razvija kao mesto poželjno za život.

Direktor Javne agencije za poljoprivredu i malu privredu Nebojša Laketa ocenio je danas da je za vrlo kratko vreme, prihvatilište za napuštene pse i mačke opravdalo svrhu svog postojanja. Na kikindskim ulicama, ali i u okolnim selima sada vrlo retko mogu da se sretnu napušteni kućni ljubimci:

- Mi smo dosadašnjim efektima rada zadovoljni. Verujem da i sugrađani dele naše mišljenje. Neću preterati ako kažem da je u ovom pogledu Kikinda jedan od najbezbednijih gradova. Za dva meseca udomili smo 51 psa, koji su nakon kraćeg boravka kod nas našli nove vlasnike. Sa jedne strane to je pokazatelj našeg rada, a sa druge plemenitosti koju su pokazali naši građani. Sklopili smo ugovor sa opštinama Novi Bečej i Nova Crnja sa čijih ulica uklanjamo pse i mačke lutalice. Sve opštine koje nemaju zoohigijeničarsku službu naši su potencijalni klijenti, jer imaju zakonsku obavezu da sa nekom ustanovom kao što je naša sklope ugovor o uklanjanju pasa lutalica. U tom smislu realno je očekivati da će za naše usluge sem ove dve biti zainteresovane još neke opštine. U izgradnju i opremanje prihvatilišta opština Kikinda uložila je oko 10 miliona dinara, dok je mađarski grad Mako u tu svrhu  izdvojio 75.000 evra. Raspolažemo  kavezima za smeštaj životinja, savremenom opremom za veterinarski pregled, vozilima i prikolicama-saopštio je Laketa

Tokom jučerašnjeg dana distribuirano je 560 setvenih jedinica kukuruza koju je Javnoj agenciji za poljoprivredu i malu privredu donirala novosadska firma “AgroVojvodina”. Vrednost semenke robe koju su dobili ratari Bašaida, Banatske Topole i Ruskog Sela iznosi nešto više od miliona dinara.

U Regionalnom centru za stručno usavršavanje danas je počela informatička obuka koju će u narednih 20 časova pohađati sekretari Mesnih zajednica. Član Opštinskog veća zadužen za mesne zajednice i udruženja građana Imre Kabok objasnio je da je kurs uveden kao radna obaveza kako bi  sekretari Mesnih zajednica stekli osnovno informatičko znanje:

- U današnje vreme brzih komunikacija gotovo je nezamisliv rad bez upotrebe računara. Oni koji nisu bili vični upotrebi kompjutera bili su prinuđeni da autobusom dolaze do Kikinde kako bi doneli određenu dokumentaciju. Upotrebom elektronske pošte ubuduće će sve biti brže, efikasnije i jeftinije.  Većina seoskih mesnih zajednica poseduje kompjutersku opremu, ali se ona nije koristila u dovoljnoj meri jer nam je nedostajalo znanje.Ubeđen sam da ćemo zahvaljujući otvorenošću Regionalnog centra za stručno usavršavanje ovu mogućnost iskoristiti na pravi način. Kursu mogu da se priključe i predsednici Mesnih zajednica koji osećaju potrebu da prodube IT znanja- rekao je Kabok.