Aktuelno

Sa vršnjacima iz svih krajeva Srbije i još desetak evropskih zemalja, i kikindski maturanti učestvovali su u najmasovnijem sinhronizovanom plesu za Ginisa pod nazivom „Maturanstka parada - Ples sa Evropom“.

Uz zvuke Štrausovog kadrila iz operete „Slepi miš“ njih više od 500, plesalo je  u petak na gradskom trgu. Manifestaciju za pamćenje otvorio je predsednik opštine Kikinda Ilija Vojinović, i maturantima poželeo sve najbolje u životu:
- Ovo je dokaz da Kikinda teritorijalno, istorijski, ali i na kulturnom planu pripada Evropi. Draga deca vi jeste naš ponos. Uz puno poverrnje u vas, želim vam puno uspeha u vašem daljem školovanju- rekao je Vojinović.
Maturantsku paradu u Kikindi organizovao je Centar kreativnih ideja „Kreativija“ uz podršku lokalne samouprave, a u demonstraciji energije mladosti, univerzalne lepote i skladnog plesa, uživalo je više od 1.000 gledalaca.

U noći između četvrtka i petka na gradskom trgu uništena su četri reklamna panoa, vlasništvo Kulturnog centra Kikinda. Pričinjena materijalna i nematerijalna šteta procenjena je na najmanje 50.000 dinara, ali poslovodstvo Kulturnog centra Kikinda najviše tišti što ovo nije prvi put da su vandali uradili tako nešto:

- U noći između 5. i 6. marta, potpuno nam je devastirano i uništeno pet reklamnih panoa. Policija svaki put načini, pa će verovatno i ovog puta, zapisnik i konstatovati da je našoj ustanovi pričinjena materijalna šteta. I stvar će se, naravno, završiti na tome.

 Huligani koji su počinili ovo, i koji su počinili sva prethodna lomljenja panoa u najstrožem centru grada, ni malo ne mare što su polomili obaveštenja kojima se poštene građanke i građani Kikinde pozivaju na kulturne manifestacije, koncerte, tribine, književne večeri ili kojima se budući akademci obaveštavaju o upisu na studije. Svim našim oglašivačima se izvinjavamo zbog ovih neprijatnosti- kaže direktor Kulturnog centra Kikinda Srđan Tešin i dodaje da su ovoga puta panoi uništeni na dve lokacije na trgu.

Tešin kaže da ustanova na čijem je čelu, najoštrije osuđuje ovaj nerazumni čin i očekuje od nadležnih državnih organa da otkriju i kazne počinoca ili počinioce:

 -Prosto je neverovatno da u najstrožem centru grada može da se dogodi da neko u toku kratkog perioda uništi panoe. To su table izrađene od drveta pa je za njihovo uništavanje neophodna snaga. Neverovatno je to što je lomljeljenje tabli postao manir i što je pričinjena šteta sve veća- navodi on.  

Tešin je ogorčen i zbog toga što je metalna tabla o sovi utini, koja se nalazi pored reklamnih panoa Kulturnog centra, takođe, potpuno uništena.

Na Starom jezeru danas su Dan naše planete obeležili predstavnici lokalne samouprave, Zavoda za javno zdravlje, inspekcija za zaštitu životne sredine, učenici i predškolci.

Tim povom održan je ekološki čas“Milijardu aktivnosti za zaštitu životne sredine! Pronađite neku aktivnost, spasite svoju planetu!” na kome je istaknut  značaj očuvanja prirode za opstanak naše planete:

- U Kikindi je trenutno pošumljen jedan odsto površina. Pošumljenost je pre nekoliko godina bila ispod  jednog procenta. Kao društveno odgovorna lokalna samouprava u proteklom periodu zasadili smo 10.000 sadnica topole na potezu Galada. U Mokrinu je zasađeno 1.700 sadnica. Na  Simićevom salašu sada ima 7.000 dvogodišnjeg hrasta  i 6.000 jednogodišnje topole. U toku je i realizacija prekograničnog projekta “Zeleni Banat” kojim je predviđeno pošumljavanje 45 hekatara zemljišta. U okviru projekta biće zasađeno od 28.000 do 30.000 sadnica. Ove godine budžetom opštine Kikinda za ekologiju je planirano 16 miliona dinara- saopštio je član Opštinskog veća zadužen za privredu i ekologiju Nenad Grbić.

Govoreći o globalnom poremećaju klime dr Sanja Brusin Beloš iz Zavoda za javno zdravlje, poručila je da su ljudi odgovorni za uništenje Zemlje:

-Ima načina da se naša planeta spase. To se postiže sadnjom šuma i smanjenjem emisije zagađujućih materija u vazduhu. Neophodno je umanjiti potrošnju fosilnih goriva čijim se sagorevanjem emituju zagađujuće materije, i usresrediti se na na takozvane alternativne izvore energije kao što su sunce, vetar i voda- rekla je dr Brusin Beloš

Turistička organizacija opštine Kikinda organizovaće u subotu u dvorištu Kurije izložbu suvenira, domaće radinosti,  zanatskih proizvoda  i cveća i sadnica pod nazivom „Naše dvorište“. Organizator je izložbu tako koncipirao da je učešće izlagača besplatno, ali oni imaju obavezu da na licu mesta izrađuju radove i tako posetiocima pokažu kako nastaju:

- Očekuje se učešće oko 40 izlagača iz Vršca, Subotice, Bečeja, Temerina, Novog Miloševa, Kikinde i mnogih drugih mesta. Posetioci „Našeg dvorišta“ imaće priliku da vide suvenire koji predstavljaju naš grad, opštinu i regiju, ali i proizvode domaće radinosti i starih zanata poput kovačkog ili sapundžijskog. Predstaviće nam se ikonopisci i proizvođači cveća i sadnica. Biće to svojevrsna promocija lepote, rada i osobenosti naše regije. Izložba „Naše dvorište“ biće otvorena od 10 do 20 sati- najavljuje Marijana Mirkov, saradnica za turizam TO Kikinda.

Zamenik predsednika Opštine Miloš Latinović prisustovao je u Beogradu predstavljanju programa saradnje osam  opština Banata Bačke i Komore italijansko-srpskih privrednika  koje predstavlja  kompanija B.I.C., čiji su osnivači pet italijanskih građevinskih preduzeća - članice Italijanske privredne komore iz oblasti Isernija.   

Saradnja bi, kako se čulo na jučerašnjem sastanku, podrazumevala zastupanje opština pred evropskim pretpristupnim i pristupnim fondovima: radi dobijanja bespovratnih finansijskih sredstava za realizaciju infrastrukturnih projekata:
- Smatram da ova kompanija ima namere da iskoristi energetski potencijal koji postoji  u Banatu. Jedna od firmi, koja posluje pod okriljem B.I.C, bavi  se elektranama na vetar. Napravljen je prvi korak ka saradnji, a i Opštinsko veće usvojilo je informaciju o ugovoru koji bi trebalo da se potpiše između Kikinde i  B.I.C. Tražili smo dodatne informacije i objašnjenja koja bi trebalo da budu gotova vrlo brzo. Pretpostavljam da će tada i ugovor biti potpisan. Založiću se da uradimo što više poslova i da stvorimo mogućnost da neko dođe u Kikindu. Ipak, ništa se  ne može raditi bez odluke Skupštine opštine- rekao je Latinovi i dodao da se jedna od italijanskih firmi bavi zaštitom spomenika kulture i starih građevina.

Latinović je ocenio da bi u tom pogledu saradnja sa italijanskim partnerima bila korisna jer Kikindi ima dosta problema sa fasadama na starim objektima. Jučerašnjem skupu prisustvovali su šef sektora za Evropske integracije delegacije Evropske unije u Srbiji Alberto Kamarata, kao i predstavnik Evropske komisije za proširenje Đuzepe Raca. Kamarata je izjavio da  EU Upodržava osnaživanje lokalnih samouprava u Srbiji, dodajući da je u poslednjih deset godina u te namene izdvojeno 200 miliona evra.