Aktuelno

Ko će biti članovi Građanskog parlamenta biće poznato nakon ishoda glasanja izbora koji će se održati u petak u 15 sati na gradskom trgu. Na izborima će moći da učestvuju udruženja građana i neformalne grupe:

-  Na improvizovanom biračkom mestu građani će na glasačkim listićima zaokružiti jedno od udruženja sa liste. Glasanje će trajati do 18 sati, a nakon toga glasovi će biti izbrojani i po Dontovom sistemu raspodeliće se 39 mandata udruženjima koja će se naći u Građanskom parlamentu Kikinde- najavljuje Milan Novaković, sekretar Udruženja građana „Evropski pokret Srbija“  u Kikindi.

Predsednik kikindskog ogranka Dejan Reljin podseća da je u proteklih šest godina Udruženja građana „Evropski pokret Srbija“  postojalo samo formalno:

- Prošle godine grupa mladih iz Kikinde reorganizovala je udruženje i posle preregistracije imamo novo rukovodstvo. Cilj je da učinimo sve što je u našoj moći da građani i vlast zajednički rešavaju probleme lokalne zajednice- objasnio je Reljin.

U „Evropskom pokretu Srbija“ očekuju da će se njihovom radu pridružiti  učenički parlamenti svih srednjih škola, kao i studenstke organizacije fakulteta u Kikindi.  U planu je da svake subote u 10 sati u SO Kikinda budu organizovane sednice Građanskog parlamenta.

Kikindska organizacija Crvenog krsta prigodnim programima od 8. do 15. maja obeležava Nedelju Crvenog krsta čiji je ovogodišnji moto „Volonterska incijativa, pronađi volontera u sebi“.  U svetu najveću snagu međunarodne humanitarne organizacije, osnovane 1863. godine, koju je utemeljio Anri Dinan iz Švajcarske, čine upravo volonteri:

- Pozivamo naše mlade sugrađane da se uključe u rad Crvenog krsta. Nakon festivala „Mladosti, humanosti i lepote“ upriličenog na gradskom trgu, danas smo u našim prostorijama ugostili đake prvake iz gradskih osnovnih škola. Upoznali smo ih sa radom Crvenog krsta i darovali prigodnim poklonima. Poklon pakete obezbedili su naša organizacija i fabrika „Banini“.  U četvrtak će naši omladinci učestvovati na kviz takmičenju „Šta znaš o Crvenom krstu“ čiji će domaćin biti Vršac, a organizator Crveni krst Vojvodine. Za petak je planiran obilazak đaka prvaka u seoskim osnovnim školama. Sem njih darivaćemo i roditelje čija su deca rođena tokom obeležavanja nedelje Crvenog krsta- kaže sekretarka Crvenog krsta Aranka Felbab.

Saradnja JP “Službeni glasnik“ i opštine Kikinda danas je ozvaničena otvaranjem knjižare Službenog glasnika na gradskom trgu. Naš grad pridružio se grupi od sedam regionalnih centara u Srbiji, u kojima je „Službeni glasnik“ već otvorio knjižare:

-  Opština Kikinda ima odličnu saradnju sa najvećim nacionalnim izdavačem. U nameri smo da saradnju sa „Službenim glasnikom“ proširimo. Iskreno se nadam da će ovaj prelepi prostor naši sugrađani rado posećivati. Svima nama predstoji da u ovom lepom prostoru osmislimo razne sadržaje, kako bi se Kikinđani družili sa knjigama-  poručio je na otvaranju knjižare predsednik opštine Ilija Vojinović.

Otvaranje Glasnikove knjižare  zamenik predsednika opštine Miloš Latinović okarakterisao je kao važan kulturni momenat,  a zamenik direktora  JP „Službeni glasnik“ Miloje Obradović istakao da mu je čast i zadovoljstvo što se Kikinda pridružila grupi gradova u kojima već postoje ovakvi objekti:

- Privlačenje investitora je najvažniji posao svake lokalne samouprave-.Opština Kikinda s ponosom može da kaže da je privukla investitora koji će ulagati u duh, znanje i kulturu- podvukao je načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja.

Otvaranje Glasnikove knjižare naročito je obradovalo prof. dr Jovicu Trkulju, urednika Pravne biblioteke:

- Meni kao rođenom Kikinđaninu veliko je zadovoljstvo što je „Službeni glasnik“ odlučio da ovde otvori knjižaru. Sa ovom knjižarom uspostavljen je važan duhovni most između Kikinde, njene sjajne kulturne i spisateljske tradicije i „Službenog glasnika“ kao vodećeg izdavača Srbije. Kikinđani kao i većina građana Srbije imali su priliku poslednjih godina da , nažalost,  prisustvuju gašenju ognjišta kulture. Na prvom udaru našle su se knjižare koje su pretvarane u papirnice i kopirnice. Nasuprot tom generalnom trendu, „Službeni glasnik“ je pre nekoliko godina krenuo u svojevrsnu kulturno-prosvetiteljsku misiju otvaranja knižara- rekao je prof. dr Trkulja.

U akciji „Glasnikove knjige glasnicima znanja“, kartice Glasnikovog kluba čitalaca i knjige  dobilo je desetoro najboljih studenata iz kikindske opštine. Isti pokloni dodeljeni su najvrednijim čitaocima Narodne biblioteke- desetogodišnjoj Bojani Groza i Dragici Žigić Stojanović. Vodeći izdavač Srbije darovao je poklon paketima knjiga Narodnu biblioteku

 „Jovan Popović“ i Gimnaziju „Dušan Vasiljev“. Dan Glasnika u Kikindi završiće se proocijom „Sabranih spisa“ Mihaila Đurića u 12 knjiga. O jednom od najznačajnijih srpskih filozova 20. veka u Narodnoj biblioteci govoriće prof.dr Jovica Trkulja, Petar Arbutina i Gordana Milosavljević- Stojanović.

Povodom obeležavanja 9. maja Dana pobede nad fašizmom, danas su na spomenik žrtvama fašizma u centru Kikinde vence položile delegacije lokalne samouprave, SUBNOR-a, SPS i LDP:

- Mi koji nismo, na našu sreću, učestvovali u kreiranju dana pobede nad fašizmom danas imamo još veću obavezu da se sećamo svih onih koji su nam podarili slobodu, i koji su dali svoje živote u borbi protiv možda najvećeg zla naše civilizacije. Naša je obaveza da generacije koje dolaze, učimo šta je fašizam i šta znači pobeda nad tim zlom - poručio je zamenik predsednika opštine Kikinda Miloš Latinović.

Govoreći o značaju pobede nad fašizmom, predsednik OO SUBNOR-a Đuro Dotlić je rekao da je na današnji dan pobeđeno najveće zlo 20. veka:

- Oni koji su učestvovali u toj pobedi i borbama imaju razloga da slave i da se ponose. Deveti maj slobodno možemo nazvati praznikom sa ogronim moralnim značajem i snagom. Svi smo duboko zahvalni generacijama ljudi koje je zadesila teška sudbina rata, i onima koji su nesebičnim primerima herojstva pod vođstvom KPJ i druga Tita pali za slobodu.  Slučajno ili ne, za 9. maj vezana su dva velika jubileja- Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope. Sećanja koja nas vezuju za Drugi svetski rat imaju veliki udeo u oblikovanju savesti svakog evropskog naroda. Ostalo je upamćeno da je u toku Drugog svetskog rata, naš antifašistički pokret bio jedan od najmasovnijih i najsnažnijih u Evropi- rekao je, između ostalog,  Dotlić.

Venci su položeni i na Spomen kosturnicu na mokrinskom groblju, u kojoj počivaju ostaci boraca NOR-a i pripadnika Crvene armije, poginulih tokom završnih operacija za oslobađanje naše zemlje u Drugom svetskom ratu,

Pozlaćen i osvećen časni krst visok tri metra a širok metar i trideset centimetara, kupljen dobrovoljnim prilozima vernika, u subotu je podignut  i instaliran na centralnoj kupoli pravoslavnog hrama Svetih Kozme i Damjana u izgradnji. Kako se na svečanosti čulo, kum časnog krsta postao je otac Sava, arhimandrit manastira Studenica. Dugo očekivanom i za vernike i sveštenstvo radosnom događaju, prethodila je Sveta arhijerejska liturgija koju je služio vladika Banatski gospodin Nikanor:

- Evo, osvetismo ovaj časni krst koji je uzdignut na kupolu hrama posvećenog velikim svetiteljima i čudotvorcima, lekarima koji leče duše. Lečili su i lečiće po blagodati božijoj koju im je dao. Znakom krsnim tako je obeleženo da ovaj hram pripada narodu božijem, krštenom narodu, narodu hrišćanskom, u ovom slučaju narodu srpskom u ovome gradu, u  našoj eparhiji i celoj srpskoj pravoslavnoj crkvi. Dobrovoljni prilozi treba i dalje da stižu, sve  dok naš hram ne bude završen. To je u prirodi našeg naroda, koji je poznat kao narod zadužbinarski. Nema novine za ovu pojavu što se danas čuje, da neko bude kum krsta, da neko bude kum zvona, da neko bude kum ikonostasa ili hrama. To je u našem narodu blagosloveni događaj, radost za onoga ko to čini i još veći za njegove pretke, ali i potomke. Tako su se naši hramovi gradili, tako su se održavali i tako se obnavljali. To se čini i danas.I zato s Božijom pomoći, nikada nije naš narod posustajao gradeći manastire, hramove i druge crkvene objekte- poručio je okupljenim vernicima vladika Banatski.

Izgradnja crkve Svetih Kozme i Damjana započela je pre osam godina. Pored crkve, površine 500 kvadratnih metara, i centralne kupole visine 24 metra, izgrađen je zvonik i Parohijski dom. Jedan je od najvećih pravoslavnih hramova u neovizantijskom stilu u Banatu:

- Pokrivanje preostalog dela hrama sada nam je najveći prioritet. Svaka nova donacija i svaki novi prilog biće usmeren u tom pravcu- rekao je Starešina hrama Svetih Kozme i Damjana u izgradnji otac Boban Petrović, i izrazio nadu da će se, pored vernika, u finansiranje preostalih radova, uključiti lokalna samouprava i razni pokrajinski i republički fondovi. Pokrajinski poslanik Savo Dobranić potvrdio je da pomoć neće izostati:

- U više navrata opština Kikinda i pokrajinski fondovi pomagali su njegovu izgradnju. Za izradu i ugradnju kopletne stolarije JP „Direkcija za izgradnju grada“ izdvojila oko 2,5 miliona dinara. Fond za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine opredelio je iznos od 2,5 miliona dinara za pokrivanje hrama. Predstavnici lokalne samouprave i kikindske demokrate sa zadovoljstvom su prisustvovale ovoj svečanost- rekao je Dobranić.

Nakon Svete arhijerejske liturgije i podizanja krsta na kupolu, upriličen je prigodan kulturno-umetnički program i ručak. Prisutni su se počastili pečenim bikom na ražnju koji je darovao Opštinski odbor Demokratske stranke.