Aktuelno

U okviru projekta „Modernizacija sistema srednjeg obrazovanja“ Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ dobila je novu računarsku i drugu opremu. Direktor Viktor Felbab ocenio je da će 18 novih računara i server koji objedinjuje njihov rad, unaprediti  kvalitet nastave iz informatike ali i svih drugih predmeta, i da će u ovaj sistem moći da se umreži 200 kompjutera:
- Dobili smo i po dva laptopa, fotokopir aparata, projektora, video-bim, table i mašine za korišćenje seminarskih radova. Vrednost celokupne tehničke opreme je oko 20. 000  evra.

Računari koji su bili u informatičkom kabinetu biće raspoređeni u druge. Trenutan broj računara u školi zadovoljava osnovne potrebe- saopštio je danas Felbab.

Pomoćnica predsednika opštine zadužena za obrazovanje Gordana Bulatović, navela je da je najveći problem ove obrazovne ustanove nedostak  prostora:
- Očekivali smo  da će se nedostatak prostora za srednje škole rešiti brže, ali je neophodno ispoštovati proceduru i sačekati da se završi upis za narednu školsku godinu. Nakon toga pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i nadležno ministarstvo, imaće precizan  uvid u stanje u kikindskim školama. Za razliku od srednjih škola, u pojedinim osnovnim u gradu ima viška prostora- rekla je ona.
Bulatovićeva je saopštila da je ministar prosvete Žarko Obradović pohvalio način na koji se u kikindskoj opštini vodi računa o obrazovanju, o čemu svedoče Regionalni centar za stručno usavršavanje i juče otvoren nov Dom učenika i studenata.

Predsednik Vlade AP Vojvodina Bojan Pajtić i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović danas su otvorili nov Dom učenika i studenata. Zajedničkim ulaganjem sredstava iz republičkog, pokrajinskog i opštinskog budžeta u izgradnju moderne trospratnice, površine 4.000 kvadratnih metara, utrošeno je 310 miliona dinara. Đacima i studentima na raspolaganju je 68 soba. Objekat prima 150 osoba i u rangu je hotela sa četiri zvezdice:

- U poslednje četiri godine izgradili smo tri nova studentska doma i renovirali postojeće. Više od 50 odsto studentskih smeštajnih kapaciteta u Vojvodini jesu objekti prve kategorije. U tom smislu zaiasta se u Vojvodini isplati biti dobar i vredan student. Ulaganje u studentske domove i Univerzitet jeste ulaganje u budućnost. Zahvaljujući njemu Kikinda će biti profilisana kao regionalni univezitetski centar - rekao je nakon svečanog otvaranja Pajtić.
Nakon obilaska objekta ministar Obradović izrazio je zadovljstvo njegovom opremljenošću, i izrazio želju da se slični izgrade i u drugim delovima Srbije:

- Drago mi je što su nakon toliko vremena uz pomoć Vlade Srbije, pokrajinskog Izvršnog veća i opštine Kikinda, đaci i studenti dobili ovako lepu ustanovu, u kojoj imaju izuzetne uslove za rad. Sobe su sjajno opremljene, nameštaj kvalitetan, a na raspolaganju će im biti i internet. U protekle nepune tri godine, odlično sarađujemo sa pokrajinskim Izvršnim većem na realizaciji različitih projekata iz obrazovanja. Najbolja stvar koju možemo da učinimo, jeste da ulažemo u znanje i obrazovanje. Naš je zadatak da svake godine ulažemo sve više u obrazovanje i obezbedimo iste uslove za stanovanje, učenje i obrazovne profile . Da Kikinda postaje univezitetski centar govori i  to što je u ovom gradu nedavno otvoren Centar za stručno usavršavanje, jedini te vrste u Vojvodini. To samo govori koliko se na različitim nivoima  pridaje značaj obrazovanju i znanju- ocenio je ministar Obradović.

Predsednik opštine Kikinda Ilija Vojinović nije krio zadovoljstvo što je objekat konačno otvoren:
- Sigurno je da imamo najlepši  i najmoderniji Dom učenika u studenta u Vojvodini. On pruža fantastične uslove za boravak i učenje svoj deci, ali i priliku da tokom letnjih meseci u njemu budu smešteni sportisti koji će dolaziti na pripreme u naš grad- rekao Vojinović.
Direktor Doma učenika i studenata “Nikola Vojvodić” Goran Krstić podsetio je da je izgradnja ovog objekta započea još 1990. i prekinuta dve godine kasnije. Radovi su nastavljeni nakon 14 godina zahvaljujući zajedničkom ulaganju Republike, Pokrajine i opštine Kikinda.

Predsednik pokrajinske Vlade Bojan Pajtić danas  je korisnicima Narodne kuhinje, uručio pakete koji su dovoljni za jednomesečnu ishranu porodice. Sem namirnica, socijalno ugrože osobe dobile su i hemijske preparate za kućnu i ličnu higijenu. Iz pokrajinskih robnih rezervi dopremljena je i određena količina namirnica za pripremu obroka u Narodnoj kuhinji, u ukupnoj vrednosti dva miliona dinara.

- Za korisnike Narodne kuhinje obezbedili smo 500 paketa. Pre dve godine uspostavili smo preko pokrajinskih robnih rezervi program koji omogućava stalnost i stabilnost snabdevanja Narodnih kuhinja u Vojvodini. Oko 230 miliona dinara usmerili smo kroz ovaj program, bilo da se radilo o obezbeđivanju namirnica za Narodne kuhinje, ili pomoći područjima u kojima je bilo potrebe da se izgrade novi stambeni ili drugi objekti. Ovakvu vrstu pomoći omogućili su nam programi novih tehnologija i materijala koji su podrazumevali da se sredstva koja Pokrajine uloži, vraćaju kroz proizvode- objasnio je Pajtić
U Kikindu je danas stigao i građevinski materijal namenjen vlasnicima stambenih objekata,  koji su pretpeli štete izazvanih visokim nivoom podzemnih i nadzemnih voda. Sem 60.000 građevinskih blokova, meštanima čije su kuće ili imanja uništile poplave namenjeno je  3.000 setvenih jedinica suncokreta.

Predsednik opštine Kikinda Ilija Vojinović i gradonačelnik mađarskog grada Kiškunfeleđhaza Kristian Kapuš potpisali su danas sporazum o saradnji. Svečanom činu prisustvovao je i predsednik SO Kikinda Šandor Talpai, koji je podsetio da su još pre 25 godina saradnju inicirali bokserski klubovi dva grada. Saradnja lokalnih samouprava, ali i kulturno-umetničkih društava, vatrogasaca i škola intenzivirana je 2003. godine:
- Od svih gradova s kojima smo potpisali sporazume o saradnji ili bratimljenju, s Kiškunfeleđhazom imamo najbolju saradnju. Ona se nije prekidala bez obzira koja je politička opcija bila na vlasti u Kikindi. Planiramo da 20. avgusta potpišemo sporazum o bratimljenju Kikinde i Kiškunfeleđhaza. To će omogućiti  proširivanje saradnje  i na privrednom planu - naveo je Talpai.

Gradonačelnik Kiškunfeleđhaza Kristian Kapuš izrazio je zadovoljstvo što je saradnja ozvaničena i istakao je da će potpisani sporazum omogućiti da se uspostavljene veze u sportu i kulturi prošire i na privredu. Kapuš je podsetio da su dva grada sarađivala još za vreme carice Marije Terezije. Od projekata koji se finasiraju iz fondova Evropske unije, a odnose se na kulturu, odobreno je 50.000 evra za realizaciju zajedničkih manifestacija- sedam u  Kiškunfeleđhazi i pet u Kikindi.

Direktorica JP "Direkcija za izgradnju grada" Edita Divković danas je simbolično uručila ključeve hrama Svetih Kozme i Damjana starešini bogomolje u izgradnji ocu Bobanu Petroviću. Za izradu i ugradnju kopletne stolarije JP „Direkcija“ za izgradnju grada“ izdvojila je oko 2,2 miliona dinara:

- Firma „Hrast“ bila je u obavezi da izradi i ugradi kompletnu  stolariju, koja  je prošle godine završena, a ove i ugrađena. U proteklih nekoliko godina lokalna samouprava je iz budžeta za radove na ovoj crkvi izdvojila oko tri miliona dinara.  Hram Svetih Kozme i Damjana priključen je na javnu rasvetu. Ove godine je u planu “Direkcije za izgradnju grada” uređenje četiri crkve u našoj opštini, za šta će biti izdvojeno tri miliona dinara- rekla je Divković.

Starešina hrama u izgradnji otac Boban Petrović zahvalio je lokalnoj samoupravi na pomoći u izgradnji ovog verskog objekta i najavio njegovo pokrivanje kako bi se, po stručnom mišljenju Građevinskog fakulteta iz Subotice, zaštitio od propadanja:
-  Verujem da će i u ovim radovi učestvovati lokalna vlast. Očekujemo  podršku  raznih pokrajinskih i republičkih fondova. Pozivam Kikinđane da za najveći hrišćanski praznik, Vaskrs, budu u hramu gde će biti služena Sveta liturgija. Posle Vaskrsa u hramu Svetih Kozme i Damjana svake  nedelje i svakog verskog praznika, biće služene liturgije. Sedmog maja  služiće se Sveta arhijerejska liturgija kojoj će prisustvovati vladika banatski Nikanor. Nakon toga biće osvećen i na centralnu kupolu podignut krst - najavio je on.

Simbioličnom uručenju ključeva crkve u izgradnji, prisustvovali su pomoćnica predsednika opštine Gordana Bulatović i pokrajinski poslanik Savo Dobranić. On je saopštio da je pokrajinski Sekretarijat za kulturu izdvojio sredstva za revitalizaciju Belog krsta, i izrazio uverenje da će ove godine biti završen već deo tog posla kako bi se prepoznatljiv simbol Kikinde vratio na staro mesto.
Izgradnja crkve Svetih Kozme i Damjana započela je pre osam godina. Projekat hrama, koji pripada neovizantijskom stilu, izradio je arhitekta Dimitrije Marinković. Pored crkve, površine 500 kvadratnih metara, i centralne kupole visine 24 metra, izgrađen je zvonik i Parohijski dom.