Актуелно

Академско друштво за неговање музике „Гусле“ организовало је 12. Етно камп који је окупио петнаест студената етномузикологије. Они су истраживали вокалну, инструменталну и играчку традицију људи на подручју Кикинде, Зрењанина и румунског дела Баната:

- Ове године наставили смо истраживање у румунском делу Баната које се односи на живот Црногораца. Урађено је доста и на архивирању грађе- каже Игор Попов, уметнички руководилац АДЗМ „Гусле“, и додаје да ће наш град од четвртка до суботе бити домаћин Међународног фестивала оркестара.

Попов најављује да ће овогодишњи ФЕНОК окупити извођаче из Румуније, Бугарске и Србије. Кикинђани ће поново моћи да уживају у музицирању можда најбољег гајдаша на свету Божидара Сименова из Бугарске . Сплетом несрећних околности, Божидар је у детињству ослепео, али га то није омело да постане светски признат виртуоз на древном инструменту.

У петак ће се у Центру за стручно усавршавање окончати „Мини школа за прваке 21. века“. Пројекат који је започео 15. јуна, окупио је петнаестак малишана - будућих ђака првака:

- Идеја је да се деца која ће септембра први пут сести у школске клупе,упознају са оним што их чека у школи, али и да виде како настава може да изгледа. Жеља нам је да просветни радници почну да више примењују савремена наставна средства. Из тог разлога смо нашу учионицу у Центру за стручно усавршавање опремили тако да смо искористили сва наставна средства која су доступна и могу да се користе у редовној настави. Са децом раде учитељице Гордана Лекић-Лаковић и Милка Колдан Шевић, али и колегиница Станислава Хрњак и ја. Очекујемо да ће из „Мини школе за прваке 21. века“ проистећи један већи пројекат – каже заменица директора Центру за стручно усавршавање Гордана Булатовић.

Кикиндска болница нашла се у групи деветнаест здравствених установа у Србији у којима је уведен болнички информациони систем. Увођење електронске историје болести део је пројекта "Интегрисани здравствени информациони систем" који Европска унија финансира са 2,5 милиона евра из претприступних ИПА фондова, а уз помоћ ресорног министарства:

-Шта овај систем значи у здравству? Брже и ефикасаније прегледе и смањење редова, што знатно олакшава рад лекарима. Чест је случај да се здравствени картони историје болести изгубе, да неко жели свој картон да пребаци у другу здравствену установу, и због таквих папиролошких компликација пацијенти не стижу на прегледе- рекао је др Јован Јаконић, заменик директора Опште болнице.

Промоцији електронске историје болести која садржи све битне податке о пацијенту, укључујући дијагнозе и терапију,присуствовали су проф.др Владимир Ђукић, државни секретар у Министарству здравља, и шеф операција Европке уније у Србији Мартин Керн.
 

Удружење грађана „Торонтал“ из Руског Села, и њихов истоимени етно комплекс, ускоро ће поседовати два апартмана. Апартмани ће располагати са шест кревета. Налазиће се у кући чија је реконструкција у току. Радови су вредни око три милиона динара, а изводи из грађевинско предузеће „Пемир“ из Кикинде:

-Предвиђено је потпуно извлачење влаге, и замена комплетних инсталација и столарије. Изградиће се тераса и потпуно реконструисати санитарни чвор-набраја Оливера Кантар, в.д. директорка ЈП „Дирекција за изградњу града“.

Кућу која се адаптира Удружење грађана „Торонтал“ купило је пре четири године. Веома су задовољни што је општина Кикинда препознала њихову жељу да унапређују сеоски туризам:

-Мислим да развојем сеоске средине имамо могућности и за развој сеоског туризма- оценио је Шандор Талпаи, председник Удружења грађана „Торонтал“.
 

До средине августа окончаће се реконструкција пропуста на делу Тополског канала, који преко Галада, повезује Руско Село и Банатску Тополу.

Санација је била неопходна јер је пре шест година пропуст тешко оштећен. Вредност радова коју од половине јуна изводе неимари новосадске фирме „Градитељ“, износи 3,5 милиона динара:

- Остало је још бетонирање бочних страна пропуста и асфалтирање. Ми смо за ове радове према ценама које смо добили из претходно периода, планирали негде око 15 милиона динара. Набавка је спроведена за 3,5 милиона динара- саопштила је Оливера Кантар, в.д. директорка ЈП „Дирекција за изградњу града“.