Aktuelno

 Gost našeg grada danas je bio Donovan Ripkem, vodeći stručnjak za projekte održive rehabilitacije kulturnog nasleđa u SAD, ali i širom sveta. Glavni ekspert programa Svetske banke za rehabilitaciju kulturnog nasleđa u jugoistočnoj Evropi, tokom razgovora sa Pavlom Markovim, predsednikom opštine i njegovim saradnicima, nije krio da je fasciniran Suvačom. Da Kikinđani treba da su ponosni što imaju jedini sačuvan mlin na konjski pogon u Srbiji, potvrdio je i predstavnicima Narodnog muzeja, lokalne samouprave, Etno udruženja "Suvača" i Centra kreativnih ideja "Creativia":

-Veoma sam uzbuđen što sam video stari mlin u Kikindi, koji je jedinstven atribut ove sredine, i u tom pogledu je nezamenljiv. Možete napraviti novo golf igralište i zabavni park, ali ne možete izgraditi takav mlin ponovo. Suvača je važan međunarodni kulturni resurs. Potrebna je restauracija kako bi Suvača bila otvorena za javnost- naglasio je Donovan Ripkem.

 Povodom obeležavanja 123 godine kontinuiranog predškolskog obrazovanja u kikindskoj opštini i šest decenija postojanja i rada Predškolske ustanove "Dragoljub Udicki", mališani svih vrtića dobili su nove sprave za igranje koje su u skladu sa standardima Evropske unije. Za ovu investiciju je iz republičkih izvora opredeljeno 3,5 miliona dinara:

-Svi vrtići su dobili iste sprave, ali smo odlučili da ih predstavimo u "Plavom čuperku" jer je on centralni vrtić i otvoren je za građane. Apelovao bih na sugrađane da čuvaju ove sprave- kaže Miloš Pejakov, direktor PU "Dragoljub Udicki".

On je pozvao sugrađane da prisustvuju sutrašnjoj promociji monografije "Mala vrata za male ljude" autora LJubice Čoti i Vladislava Vujina, kojoj će u galeriji "Tera", prisustvovati i Raša Popov. Nakon toga će u Narodnom pozorištu biti upriličena svečana priredba.

 Ovogodišnja grejna sezona je zbog toplog vremena počela nešto kasnije- 20.oktobra. Četiri dana nakon toga, otklonjeni su svi problemi u delu mreže pa je potrošačima obezbeđena kontinuirana isporuka toplotne energije- potvrdio je Miroslav Čičulić, v.d. direktora JP "Toplana" i naglasio da do kraja grejne sezone, ne bi trebalo da dođe do korekcije njihovih usluga. Poskupljenje će biti neminovno samo ako dođe do drastičnog skoka cene gasa:

-Osnovni problem pojavio se u zgradi u Svetosavkoj 26. U pet ulaza bilo je izuzetno loše grejanje. U roku od pet dana, te probleme smo rešili. NJima će biti umanjeni računi za grejanje za pet zimskih dana- rekao je Čičulić.

"Toplana" za utrošen energent duguje "Srbijagasu" 226 miliona dinara. Ukoliko bi naplatila sva potraživanja, još bi toj firmi za plin dugovala 130 miliona dinara.

 Hvala puno! Tim rečima se Jelena Graorinov, jedina slepa gimnazijalka zahvalila svim ljudima dobre volje koji su podržali humanitarnu akciju "Topot za Jelenu". Inicirali su je Sportsko konjički klub "Topot" i Gimnazija "Dušan Vasiljev" kako bi se Jeleni kupio računar sa Brajevim redom. Vožnju fijakerima i dobrovoljnim prilozima, velik broj sugrađana podržao je ovu plemenitu akciju. NJih, ali i Jelenu, obradovala je vest da će kompjuter u najskorije vreme biti kupljen:

-Veoma će mi značiti što ću dobiti računar-priznala je Jelena Graorinov.

LJubomir Zamurović, direktor Gimnazije "Dušan Vasiljev", potvrdio je da će kompjuter i štampač naručiti početkom sledeće nedelje, a obeležiće i školu. To će, ističe on, omogućiti slepoj učenici da se lakše kreće.

 U narednih deset dana, Kikinđani u Narodnom muzeju mogu da pogledaju izložbu "Fotografije pre fotografija"- dagerotipije iz zbirke Fotomuzeja iz Beograda. Izložba je deo projekta " Prezentacija kolekcije dagerotipija u Srbiji" koju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Dagerotipija je fotografska slika nastala u procesu koji je lansirao Luj Žak-Mande Dager daleke 1839. godine u Francuskoj- ukazala je Milena Gnjatović, autorka izložbe:

- Fotomuzej je registrovan kao udruženje građana. Zapravo to je skup entuzijasta koji su sakupili najveću kolekciju dagerotipija u Srbiji. Dagerotipije su preteče fotografija nastale na posrebrenoj ploči sredinom 19. veka - pojasnila je ona i dodala da su dagerotipije predstavljale dominantan oblik portreta u prvim decenijama fotografije.