Aktuelno

 Izložbom radova nastalih na prošlogodišnjem sazivu, zvanično je otvoren 34. Internacionalni simpozijum u terakoti „Tera“. Da "Tera" decenijama inspiriše vajare iz celog sveta, složili su se prošlogodišnji učesnici, ali i umetnici iz Indije, Švajcarske, Italije i naše zemlje koji će do kraja meseca stvarati u nadaleko čuvenom ateljeu. U ime lokalne samouprave, vajare i poštovaoce umetnosti, na otvaranju izložbe je pozdravio predsednik opštine Pavle Markov. On je ocenio da se radi o unikatnom kulturnom događaju u svetu:

-"Tera" je brend Kikinde. Dužni smo da je poštujemo i unapređujemo- poručio je Markov.

Direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“, Slobodan Kojić, priznao je da bi voleo da ovaj simpozujum dobije ozbiljnu konkurenciju:

-Mi imamo svoju misiju. Pratimo naš put. Savršeno dobro znamo šta nam je činiti. Siguran sam da ćemo dobiti Muzej i "Terin" koledž- kazao je Kojić.

 Tokom proteklih dvanaest meseci nadležne opštinske službe intenzivno su se bavile kreiranjem u javnosti što boljeg imidža Kikinde, kao poželjne turističke destinacije, ali i mesta koje domaćim i inostranim investitorima pruža šansu da se u našoj sredini poslovno pozicioniraju. Šta je na tom planu konkretno urađeno, predočio je Saša Tanackov, sekretar Sekretarijata za lokalni ekonomski razvoj i turizam:

-Izradili smo tri promotivna filma.Tokom prošlog meseca, na svetskoj izložbi u Milanu, na štandu Republike Srbije, u okviru promocije Banata, prikazali smo promo film o "Danima ludaje"- ukazao je Tanackov.

Turistički aduti Kikinde, raspoloživi smeštajni kapaciteti u gradu i okolnim selima, ali i prepoznatljiva graditeljska baština, predstavljeni su u publikacija. Pored tri raspoložive, planirano je štampanje još sedam publikacija, potvrdio je Dragiša Ugarčina, šef Odseka za turizam opštine Kikinda.

 Nezapamćen pomor pčelinjih društava na više lokacija u ataru kikindske opštine i materijalna šteta koja u ovom trenutku iznosi oko 500.000 evra, bacila je u očaj ovdašnje pčelare. NJih stotinak, svoju gorku muku podelili su sa predsednikom opštine Pavlom Markovim i njegovim saradnicima. Ukazujući da je pomor započeo prošlog četvrtka, pčelari su konstatovali da je dosad otrovano više od 1.600 košnica i izrazili bojazan da to neće biti konačan bilans katastrofe. Do nje je, smatraju pčelari, došlo nakon tretiranja suncokreta određenim hemijskim preparatima:

-Do iduće nedelje, ne znam kolika će šteta biti. Trovanje se i dalje nastavlja. Stradaju mlade pčele. Nadležne službe, uključujući tužilaštvo i policiju, intenzivno rade na ovom slučaju-kaže Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara "Kikinda".

Pavle Markov, predsednik opštine, poručio je pčelarima da lokalna samouprava ima puno razumevanje za situaciju koja ih je snašla.

 Za Dajanu Butuliju, jednu od zlatnih košarkašica, koja je rođena u Kikindi,priređen je prijem u lokalnoj samoupravi.Čestitajući joj na istorijskom sportskom uspehu predsednik opštine Pavle Markov istakao je:
-Lično mislim da Dajana treba da bude uzor mladima u našoj zemlji. Radom, trudom i velikom željom ništa nije nemoguće, a biti prvak Evrope san je svakog sportiste. Ovo je značajno za naš grad i ostaćeš upisana u njegovoj istoriji.
Dajana Butulija zahvalila je na plaketi koju joj je Markov uručio i napomenula da joj je veoma drago što i njene sugrađane raduje njen uspeh.Mlada košarkašica susrela se i sa svojim nekadašnjim trenerima i sadašnjim članicama košarkaškog kojima je pričala o svom sportskom putu i odgovarala na njihova pitanja.
U večenjrnjim satima zlatnu košarkašicu pozdravili su i sugrađani na Gradskom trgu.

 Predsednik Opštine Kikinda Pavle Markov, potpisao je ugovore o dodeli subvencija za otvaranje novih radnih mesta u našoj opštini. Ugovori su potpisani sa 15 privatnih poslodavaca koji će zapšosliti 20 nezaposlenih sugrađana. Jedan od najvećih problema u Srbiji i Kikindi je nezaposlenost naglasio je Markov i dodao:
-Prvi problem koji ima posebno mesto i koji se mora rešavati je nezaposlenost. Za program novog zapošljavanja izdvojeno je četiri miliona dinara iz budžeta, a za programe stručne prakse i samozapošljavanja udružićemo oko šest miliona dinara sa novcem koji nam je odobren iz budžeta Republike Srbije.
Subvencija je 200 hiljada dinara po nezaposlenoj osobi, a poslodavac je dužan da radnika zadrži u radnom odnosu dve godine.