Актуелно

До краја септембра, односно првих дана октобра, требало би да се оконча изградња позоришног фоајеа. То значи да ће наредна сезона, у инфраструктурном погледу ове театарске куће, публици донети нешто сасвим ново. Прва фаза изградње недавно је почела. Са безмало пет милиона динара, у оквиру пројекта “Заједници заједно”, финансира је компанија НИС. Да радови одмичу жељеном динамиком данас се уверио и Павле Марков, градоначелник Кикинде:

- Ова година биће богата и инвестицијама које се тичу културе, а ово је веома важан пројекат. Укупна вредност радова процењена је на око 32 милиона динара. Публика више у позоришну салу неће улазити кроз двориште. То и не приличи оваквој установи. Све ће за који месец бити подигнуто на драстично већи ниво. За Кикинду, публику, али Народно позориште, ово је веома значајно- рекао је Марков и додао да актуелни радови подразумевају још нешто. Уређењем простора испред фоајеа, Кикинда ће добити мини трг који ће се уклопити у постојећи амбијент. Након јавне расправе биће познато и име будућег мини трга, а својевремено је потекла идеја да се Кикинда, на неки начин, одужи Јовану Ћирилову, истакнутом позоришном уметнику међународне репутације. У новом фоајеу налазиће се билетарница, лоби простор и галерија, а биће погодан и за изложбе и књижевне промоције:

- Изградња основе будућег фоајеа, корисне површине око 150 квадратних метара, чини прву фазу радова. Уследиће изградња санитарног чвора, а потом и радови унутар објекта. До краја јуна биће окончана прва фаза, иза које ће уследити реализација друге. Фоаје ће бити готов за јесењу премијеру- навео је Бране Марјановић, директор Народног позоришта.

До краја јула требало би да се оконча реконтрукција зграде Новог дома, што је за кикиндски Геронтолошки центар од изузетног знајачаја у погледу добијања трајне лиценце. Априла започети радови подразумевају комплетно уређење објекта и санацију система грејања. Битно је и што ће објекат, у улици Генерала Драпшина, имати више смештајних јединица:

- Садашњи и будући корисници, након завршетка радова, стећи ће праву слику и увидети велику разлику. Ради се о улагањима која нису мала. Укупна опредељена средства износе 26,3 милиона динара, а новац је обездедила Канцеларија за управљање јавним улагњима. Кикинда ће имати објекат за понос, али што је још најважније, стећи ће се услови за добијање трајне лиценце- рекао је Марков. Након реконструкције поткровља, овај објекат добиће канцеларијски простор. Тамо ће се преселити администрација, а њихове просторије биће биће претворене у апартмане:

- Добићемо пет нових једнокреветних апартмана. Ми их сада немамо у понуди. Они су тражени, јер поједини корисници желе да имају своју комоцију и приватност. С друге стране, радимо на изради пројектне документације за изградњу нове зграде у Старом дому, чиме бисмо решили листе чекања за стационарни вид лечења. У скоријој будућности, када се реши тај проблем, социјална заштита у Кикидни биће на високом нивоу- рекао је Светислав Вукмирица, директор Геронтолошког центра, и додао да ова установа располаже привременом лиценцом до 2021. године. Овим радовима је претходила адаптација просторија Клуба Геронтолошког центра. За уређење и опремање просторија, у улици Браће Лаковић, локална самоуправа и Геронтолошки центар определили су милион динара.

Осма Спортска олимпијада школске омладине Војводине одржаће се од 17. до 20. маја у Новом Саду, а Кикинду ће представљати више од 400 основаца и средњошколаца. Босиљка Срдић, заменица градоначелника, пожелела је данас нашим младим спортистима пуно успеха на најмасовнијем школском такмичењу покрајинског карактера. На овом такмичењу ће наступити око 4.500 спортиста:

- Покрајински секретаријат за спорт и омладину је организатор овог великог такмичења. Право учешћа осигурала су деца која су победила на окружним такмичењима. Наш град је од стране Покрајине препознат као средина која улаже у школски спорт. Кикинду ће представљати више од 400 основаца и средњошколаца. Они ће се опробати у 14 дисциплина - навела је Срдић. Координаторка за школски спорт, Јелена Крвопић, потврдила је да овакви успеси младих спортиста не би били могући без подршке локалне самоуправе. На 8. Спортској олимпијади школске омладине Војводине ђаци ће се надметати у атлетици, кошарци, стоном тенису, пливању, рукомету, фудбалу, баскету 3 на 3, стрељаштву, каратеу, џудоу, спортској гимнастици, малим олимпијским играма, одбојци и ритмичкој гимнастици. Наша спортска чета пуно очекује од стонотенисерке Иване Мршић. Она се нада да ће у појединачном наступу успети да се домогне победничког постоља.

У склопу ИПА програма прекограничне сарадње и пројекта “Мобилност радне снаге у пограничном региону” данас је озваничен почетак рада Инфо центра. Саша Танацков, члан ГВ задужен за локални економски развој, саопштио је да ће се Инфо центар налазити у Градској кући:

- Наши суграђани, житељи овог дела Баната, али и представници фирми, биће у прилици да, на једном месту, добију све релевантне информације о мобилности радне снаге. Превасходни интерес локалне самоуправе јесте да послодавце из Румуније мотивишемо да овде отварају производне погоне. Долазак “Зопаса” у наш град то је несумјиво потврдио. Важно је и да наши људе схвате да је за рад у иностранству потребно остварити одређене предуслове. Конкретно, у случају наших држава, неопходно је да румунски Сенат ратификује Споразум којим се регулишу све одредбе које се тичу радног односа. Српски парламент је прошле године усвојио овај важан документ - указао је Танацков и додао да се залажу и да гранични прелаз Наково -Лунга буде отворен 24 сата, и да туда саобраћају камиони и аутобуси:

- То би извозно оријентисаним фирмама, попут фабрике “Тоза Марковић” или погона “Зопас” у нашем граду, појефтинило трошкове превоза. Од почетка отварања, овај прелаз је користило више од пола милиона људи - прецизирао је Танацков. Менаџерка овог пројекта испред румунског парнера, Дајана Бузату, саопштила је да у овом тренутку Жупанији Тимиш недостаје између 1.500 и 2.000 радника и навела да је за бржи проток радне снаге, роба и капитала неопходно да гранични прелаз Наково - Лунга ради 24 сата. Тибор Хорват , директор Регионалне привредне коморе Севернобанатског округа, указао је и на конкретне бенефите које су захваљујући овом пројекту остварили наши суграђани:

- Програмом бесплатног учења румунског језика било је обухваћено 68 лица која припадају групи теже запошљивих. Више од половине је, захваљујући познавању румунског језика, дошло до радних места - казао је Хорват и подсетио да овај пројекат реализују Регионална привредна комора Севернобанатског округа и Привредна комора из Темишвара, уз подршку Града Кикинде.

И у Кикинди је достојанствено обележен 9. мај, Дан победе над фашизмом. Венце су на споменик жртвама фашизма у центру града, положили заменица градоначелника Босиљка Срдић, члан ГВ Миодраг Булајић и Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа.Комеморативном скупу присустовали су представници борачких организација и политичких партија. Почаст онима који су извојевали победу над фазизмом одао је и Сергеј Лашчук, први секретар амбасаде Руске Федерације. Лашчук је и ове године с породицом боравио у Кикинди:

- Важно је да се памти оно што се десило током Другог светског рата. Мој деда био је учесник тог страшног рата, а победу је дочекао као мајор. Памтим потресне детаље његових сведочења о ратним страхотама. Драго ми је што смо се окупили да заједно обележимо Дан победе над фашизмом и одамо почаст жртвама- рекао је Лашчук и нагласио да су наша два пријатељска народа поднели огромне жртве за слободу. Лазар Демић, потпредседник СУБНОР-а, констатовао је да је на данашњи дан, пре 73 године, стигла дуго очекивана:

- У Другом светском рату учествовала је 61 држава. Ратним сукобима било је обухваћено око 2 милијарде људи. Рат је вођен на територији 40 држава, а српски народ поднео је највећу жртву. Погинуло је око 1,2 милиона наших сународника-прецизирао је Демић. Након комеморативног скупа, уприличена је Свечана академија. Говорило се о раду СУБНОР-а и значају победе над фашизмом, а изведен је и пригодан програм:

- Обележили смо 70 година од оснивања СУБНОР-а. Велики јубилеј данас обележава цела Србија - навео је Ненад Димитријевић, председник ГО СУБНОР-а.