Актуелно

Комеморативним скупом и полагањем венаца на споменик интернирцима, одата је пошта Кикинђанима које у немачки фашисти интернирали на данашњи дан, 6. маја 1942. године. Фашисти су насилно, на север Европе, у логоре смрти у Норвешкој, одвели 46 суграђана. Голготу је преживело само њих седморо, а они су успели да се у Кикинду врате 1945. Данас више нема живих интернираца. Венце на споменик у центру града, дело вајара Слободана Којића, положиле су делегације локалне самоуправе, СУБНОР-а, и Српско-норвешког друштва - огранак Кикинда:

- У трајном сећању треба да остане помоћ коју је нашим земљацима пружио норвешки народ. У тешким околностима је успостављено пријатељство између два народа, а та сарадња још увек траје. Спаја нас искрено пријатељство- изјавио је Миодраг Булајић, члан ГВ, и подсетио да су прошле године, вишедеценијске нераскидиве везе између два народа и два братска града, Кикинде и Нарвика, потврђене потписивањем нове Декларације о пријатељству. Историчар Лазар Демић, председник Секције за неговање традиције ослободилачких ратова при СУБНОР-у, у пригодној беседи, осврнуо се на патње интернираца, али и пресудну помоћ коју су Кикинђанима пружили Норвежани. Демић је рекао да њихово страдање никада не сме да се заборави и понови. Амбасада Краљевине Норвешке у Србији, у договору са локалном самоуправом и кикиндским огранком Српско-норвешког друштва, пре неколико година је финансирала чишћење и реконструкцију споменика интернирцима у Норвешкој. Споменик је подигнут 1975. године.

За конзервацију и рестаурацију комплетног дрвеног механизма Суваче, али и за доградњу новог објеката у дворишту, у ком ће се продавати сувенири и одржавати радионице, кикиндском Народном музеју опредељено је нешто више од 101.000 евра. Средства су обезбеђена преко ИНТЕРРЕГ ИПА програма прекограничне сарадње Србија - Мађарска:

- Пројекат “Млинови који мељу, путеви који спајају” започео је 1. марта ове, а трајаће до 31. марта наредне године. Значајан део средстава утрошиће се и за увођење струје, воде и канализације. Планирано је инсталирање видео надзора и алармног система, али и постављање изложбе у млинаревој соби - навела је Лидија Милашиновић, директорка кикиндског Народног музеја и додала да ће Сувача, након обимних радова и нових садржаја, коначно туристима постати доступнија:

- У току радног времена, посетиоци ће моћи да посете Сувачу и сазнају све о једином сачуваном млину на коњски погон у Србији. Чланицама удружење жена, али и нашим предузетницима, овај простор довољно је инспиративан за реализацију њихових пројеката. То ће оплеменити туристичку понуду Суваче и нашег града - указала је Милашиновић. Помоћник градоначелника Кикинде, Шандор Талпаи, навео је да је пројекат “Млинови који мељу, путеви који спајају” плод сарадње братских градова, Кишкунфелеђхаза и Кикинде, вредног нешто више од 437.600 евра:

- Пројектом су обухваћена још два мађарска места и Ором код Кањиже, а жеља нам је да створимо занимљиву међународну туристичку руту, с акцентом на сачуваним и рехабилитованим млиновима -изјавио је Талпаи. Презентацији пројекта “Млинови који мељу, путеви који спајају” присуствовали су и мађарски партнери. Кристина Ференци, менаџерка пројекта, навела је да ће они реконструосати ветрењачу у дворишту музеју у Кишкунфелеђхазу:

- Сви наши досадашњи заједнички пројекти показали су се сврсисходним и вредним сваке пажње. Кикинда није само наш братски град него и добар партнер - потврдила је она.

Олимпијски комитет Србије уприличио је данас у центру нашег града “Олимпијски час”. Велики број основаца дружио се са доскорашњом прослављеном пливачицом из Зрењанина, Мирославом Најдановски. Подршку манифестацији, која је по први пут одржана у Кикинди, пружила је локална самоуправа. Да деца треба да се баве спортом и негују здраве стилове живота, најмлађим суграђанима указао је градоначелник Павле Марков. И он се, својевремено, веома успешно бавио спортом:

- Осим физичке снаге, спорт је важан и за менталну стабилност. Са задовољством смо прихватили позив Олимпијског комитета Србије да се прикључимо овој лепој манифестацији. Верујем да се најмлађим Кикинђанима, од свих часова, највише свидео управо “Олимпијски час”. Наши спортисти познати су широм свету. Спорт је најбољи и највећи извозни производ наше земље- констатовао је Марков.

И за Мирославу Најдановски, државну рекордерку, учесница три Олимпијаде и многобројних светских и европских такмичења, значио је сусрет с кикиндским основцима:

- На вашим базенима сам се пуно пута такмичила. Изузетна ми је част да будем с овим малишанима и да их мотивишем да се баве спортом - признала је она. Учесницима “Олимпијског часа” представљени су јединство духа, тела и ума, фер плеј, радост игре, поштовање различитости и тежња ка изузетности. То су и најзначајније олимпијске вредности.

На важност даљег развоја дуалног образовања у Кикинди, данас је указано током Сајма образовања, скупа који је по други пут побудио велико интересовање будућих средњошколаца из Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца. Четири кикиндске средње школе, али и представници домаћих и иностраних компанија које послују у нашем граду, потрудили су се да ученицима завршних разреда основних школа, на што атрактивији начин, дочарају постојеће образовне профиле. Снежана Олушки Влачић начелница Школске управе Зрењанин, у име ресорног министарства, поздравила је учеснике Сајма образовања и констатовала да је у нашој средини већ заживело дуално образовање што је, како је нагласила, за сваку похвалу. О значају и предностима дуалног образовања говорио је и Павле Марков, градоначелник Кикинде. Након отварања Сајма образовања, Марков је изнео да се током разговора са инвеститорима увек потегне и питање дуалног образовања:

- То више није наша жеља него потреба и реалност. Скоро све фирме које послују у нашој средини указале су мањак и непостојање стручне радне снаге. Ово је наш одговор- поручио је Марков и додао да су, уважавајући Стратегију образовања Републике Србије, већ предузели конкретне кораке који се односе на увођење дуалног образовања. Да је збиља тако потврдио је Станислав Имброњев, одељенски старешина првог дуалног одељења у Техничкој школи:

- То су будући бравари-заваривачи и оператери машинске обраде. Практичан део наставе обављају у школској радионици. Наредне школске године, ђаци ће праксу изводити код послодавца. Уверен сам да ће након трогодишњег школовања врло брзо пронаћи посао, јер су ово дефицитарна занимања у Србији и иностранству- рекао је Имброњев. Градска управа и кикиндска Филијала Националне службе за запошљавање организовали су Сајам образовања. За ученике из Чоке и Новог Кнежевца уприличена је посета Дому ученика и студената “Никола Војводић”, а потом и фирми “Гриндеx”.

Град Кикинда последњих година, у сарадњи с Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство и ЈП”Воде Војводине”, улаже велика средства у одржавање и ревитализацију постојеће каналске мреже. Само током прошле године у те сврхе је опредељено око 45 милиона динара. У питању су заједничка средства локалне самоуправе и покрајинске администрације. Да се послови дефинисани Програмом одводњавања за 2017. годину полако приводе крају, данас се уверио и Павле Марков, градоначелник Кикинде. На периферију града, код Шумице, тешка механизација и људство “Горњег Баната” ускоро ће окончати уређење канала, који кишну канализацију и воду из Старог језера одводи у канал ДТД:

- У претходном периоду било је доста проблема с подземним водама, кишном канализацијом и одводњавањем пољопривредног земљишта. Чињеница је да смо последњих година уложили значајна средства како би каналска мрежа у нашој средини била функционалнија - саопштио је Марков.

Радован Микан, представник ВПД “Горњи Банат, оценио је да се захвалујући континуираним улагањима, каналска мрежа у нашој средини налази у знатно бољем стању него што је то био случај 2010. године:

- Те године смо на подручју Града Кикинде били суочени с подземним водама. Каналска мрежа у нашој средини обухвата око 1.000 километара. Према Програму одводњавања за 2017. годину, радови се приводе крају у неколико катастарских општина. И на овој деоници канала “Кинђа” послови ће се ускоро окончати - навео је Микан.