Aktuelno

U kojim vremenskim epohama i sa kojom namerom su se u ovaj deo panonske ravnice doselili Nemci i ostavili dubok trag u kulturi i privredi ovog kraja, verno dočarava izložba "Naseljavanje podunavskih Švaba u Vojvodini". Na otvaranju izložbe u Galeriji “Terra” moglo se čuti da se taj proces etapno odvijao tokom 17. i 18. veka, nakon što je ratna sreća Turcima okrenula leđa. Muktrpnim radom kolononisti pristigli iz severnog i zapadnog dela Nemačke upustili su se u pretvaranje močvarnog u plodno zemljište:

- Ovom izložbom želimo da ukažemo na deo istorije Vojvodine koji su kreirali ljudi pristigli iz raznih krajeva Nemačke i svojim radom doprineli da bude na nivou na kom je danas- rekao je Aleksandar Konečni, predsednik Nemačkog udruženja Kikinda. Hilda Banski, zamenica predsednika udruženja, podsetila je da se naseljavanje odvijalo u tri etape:

- To su Karolinska, Terezijanska i Jozefinska kolonizacija, u vreme vladavine Karla VI, za vreme vladavine carice Marije Terezije i u vreme Josifa II. Interesantno je spomenuti da su 1922. godine, svi kolonizovani Nemci, dobili jedinstven naziv podunavske Švabe. Tako je rođeno najmlađe nemačko pleme. Najmasovnije naseljavanje bilo je za vreme Marije Terezije. Tada je nastalo 30 manjih i 27 većih naselja, pa i našoj javnosti dobro poznata: Sent Hubert, Soltur, Šarlevil, Hajfeld i Mastort- navela je Banski. Otvaranju izložbe. u organizaciji Nemačkog udruženja Kikinda, prisustvovala je i Stanislava Hrnjak, predsednica gradske Skupštine:

- Te tri kolonizacije, naročito u vreme Marije Terezije, bile su vrlo dramatične. Tada su mnogi ljudi ostali bez svojih domova i života, jer je od močvare trebalo napraviti žitnicu. Danas ovde žive naslednici kolonista, koji su iza kolonizacije podunavskih Švaba došli u ove krajeve. Mislim da nepravedno malo govorimo o tim delovima istorije- konstatovala je Hrnjak. Otvaranju izložbe "Naseljavanje podunavskih Švaba u Vojvodini" prisustvovali su predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine, predsednik Kancelarije za Banat, kao i predstavnici Nemačkog foruma iz Žombolja. U sklopu izložbe izloženi su i radovi u terakoti iz ciklusa "Seobe" kikindskog vajara Jovana Blata.

Pre tačno 40 godina, 6. oktobra, zvanično je počeo sa radom Sportski centar “Jezero”. Veliki broj sportista, rekreativaca i građana, tokom prethodne četiri decenije, prošao je kroz ovaj kompleks:

- Broj godina koji slavimo podrazumeva i određenu teškoću kada je u pitanju održavanje. U proteklih 40 godina puno toga je urađeno na investicionom održavanju objekta. Do kraja ove i naredne godine planiramo aktivnosti koje za cilj imaju poboljšanje uslova korsinika- poručio je Slobodan Marinkov, direktor SC “Jezero” i podsetio da su proteklih godina obnovljeni zatvoreni i bazeni na otvorenom. Plan za narednu godinu podrazumeva zamenu stolica u hali, ventilacionog sistema, ali i uvođenje led rasvete. Geadonačelnik Kikinde, Pavle Markov, ocenio je da je otvaranjem SC „Jezero“ u našem gradu postavljen poseban standard:

- Mnogo lepih trenutaka bilo je u istoriji, ali polako je sazrelo vreme da pričamo o budućnosti. Sportski centar ne čini sama zgrada, već sve što on sadrži i ljude koji okuplja. Planiramo da objekat proširimo što bi ga svrstalo u jedan od najboljih u regionu- najavio je Markov. Svečana akademija bila je prilika da se o prvih 40 godina rada “kikindskog hrama sporta” prisete sugrađani Dragan Strajnić i Milosav Reljin. Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost, prof. dr Zoran Milošević, konstatovao je da je uloga SC “Jezero” u pogledu obuke neplivača neupitna, baš kao i doprinos u organizaciji brojnih sportskih i kulturnih sadržaja.

Svetski dan životinja danas je obeležen i u našoj sredini. Za četvrdesetak učenika OŠ “Feješ Klara” u Narodnom muzeju organizovane su kreativne radionice. Predstavnici gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj približili su osnovcima ovdašnje zaštićene životinjske vrste. Mališani su se upoznali i sa prirodnjačkom postavkom:

- Odlučili smo da ovog 4. oktobra, na malo drugačiji način, obeležimo Svetski dan životinja. Dosad smo imali samo likovni konkurs za učenike nižih razreda osnovnih škol ili za predškolce. Zbog nesavesnog i bahatog ponašanja, ali i pohlepe, ljudi uništavaju prirodna staništa. Na taj način stradaju mnoge životinjske i biljne vrsta. Širom sveta postoji više od 3.000 zaštićenih životinjskih vrsta, u Evropi preko 980, a u Srbiji 429. U našoj sredini to je sova utina. U specijalnom rezervatu prirode "Pašnjaci velike droplje" obitavaju ove ptice, a izdvojila bih i jedino gnezdo orla krtaša u Srbiji. Ovaj rezervat dom je tekunici, beloj rodi i mnogim drugim- saopštila je Miroslava Krnić, sekretarka Sekretarijata za za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. Lidija Milašinović, direktorka Narodnog muzeja, smatra da bez edukacija najmlađih nema ni efikasnije zaštite biljnog i životinjskog sveta:

- Po reakcijama mališana, mogu da zaključim da se i njima svideo program koji sno pripremili sa kolegama iz resornog sekretarijata. Posebno vodimo računa o najmlađim sugrađanima. To je naša buduća publika - navela je ona.

Projekat “Mlade žene budući potencijal društva” predstavljen je meštankama Ruskog Sela i njihovim gošćama iz Novih Kozaraca. Ruskoselsko udruženje žena ovaj projekat realizuje uz podršku kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, i u saradnji sa lokalnom samoupravom, a sa ciljem da podigne društvenu svest o važnosti afirmacije ženskog inovativnog preduzetništva i na taj način obezbedi uslove za poboljšanje položaja žena. O svojim preduzetničkim iskustvima govorila je Branislava Golušin, direktorica firme Granit MB tron iz Ruskog Sela:

- Bavimo se prodajom i obradom granite i mermera. U planu nam je proširenje obima proizvodnje. Iako je ovo tipično muški posao, planiramo da u narednom periodu angažujemo i žene- nagovestila je Golušin. Učesnice ovog skupa sa interesovanjem su ispratile i životnu priču Jelenu DŽakule iz Ruskog Sela:

- Taksiram već punih devet godina. To je vrlo interesantan posao, a uglavnom putnike prevozim iz Ruskog Sela do Kikinde i nazad. Najveći deo radnog veka provela sam u “Livnici”. Osam godina nisam radila. Sin koji takođe taksira, predložio mi je da se okušam u ovom poslu- ispričala je DŽakula. Kroz intezivnu kampanju upućuje se poruka da je uspeh u oblasti ženskog inovacionog preduzetništva ne samo moguć, nego i neophodan za razvoj zajednice. Prezentacijom uspešnih preduzetnica koje su primer dobre prakse, podstaće se aktiviranje žena koje su neiskorišćeni potencijal društva i dati motivacija za dalji napredak ženske populacije.

Gradonačelnik Kikinde, Pavle Markov, upriličio je prijem za članice ruskoselskog stonoteniskog kluba „Čarnojević“. Plasmanom u Prvu saveznu ligu, one su ostvarile istorijski uspeh. Trener Igor Radić kaže da nije bilo lako da se, u konkurenciji finansijski jačih klubova iz većih sredina, jedan seoski plasira u elitu:

- Jako smo ponosni. Na kraju su se isplatili naš rad, trud i zalaganje. Nadamo se da ćemo ostvariti veće rezultate i sa drugim takmičarima. Treniramo svakog dana tokom nedelje, dva sata dnevno, dok se utakmice igraju vikendom. Imamo i rangirane igrače koji su deo reprezentacije. Pokušaćemo da u debitanstskoj sezoni izborimo opstanak, a za nekoliko godina da budemo u vrhu tabele- saopštio je Radić, dok je gradonačelnik Markov treneru i stonoteniserkama čestitao na velikom uspehu:

- Za sve nas, ovo je veliko i prijatno iznenađenje. Ovo je ogroman uspeh jer se radi o malom selu koje je ušlo u isti rang sa poznatim klubovima iz velikih gradova. U prvom kolu sastali ste se sa beogradskom “Crvenom zvezdom”. Posebno je značajno to što se radi o veoma mladim takmičarkama, starosti do 15 godina, što daje poseban motiv i nadu da će Rusko Selo moći u budućnosti da računa na velike uspehe- podvukao je Markov. Ove sezone u Prvoj saveznoj stonoteniskoj ligi nadmetaće se Danijela Molnar, Marijana Uzelac, Rita Kiš i Bianka Berta:

– Bilo je dosta teško da se plasiramo u srpsku stonotenisku elitu. Za početak, potrudićemo se da izborimo opstanak u Prvoj ligi- poručila je Danijela Molnar.