Актуелно

У галеријском простору Културног центра данас је уприличено отварање колективне изложбе 74 фотографа из Србије, од којих су многи учествовали на Фото сафарију, који је у децембру организован у нашем граду. Кикинда ће имати прилику да и у наредном периоду угости фотографе који су уочили лепоте нашег града, рекао је Младен Богдан, председник Градског парламента:

„Лепо је знати да наш град има све оно што је занимљиво и инспиративно оку фотографа. Град Кикинда је и овога пута помогао и подржао овакав вид сарадње Културног центра са Фото клубом Београд, а намера је да и у наредном периоду будемо домаћини овим креативним људима, који се окупљају око заједничког циља, а то је што лепши одраз свега што је инспирација за објектив. Свесни смо и чињенице, да се Кикинда на овај начин промовише, што у сваком случају подржавамо.“

Лепоте Кикинде, кроз објектив професионалаца и страствених заљубљеника у све оно што фотографија јесте обједињено је у поставци 126 фотографија, која је изложена у Културном центру. До сарадње је дошло сасвим спонтано, навео је Марко Марковљев, организатор културног програма КЦ и додао:

„Започели смо ову причу и договорили Фото сафари у Кикинди. Након тога смо уговорили и ову изложбу. Намера је да наставимо са оваквом сарадњом и ове и наредних година.“

На фото конкурс "Кикинда 2022" је пристигло126 фотографија, од тог броја 39 у кадру имају Кикинду и све њене лепоте, а на 87 слика су аутори фотографисали на слободну тему. Александар Јочић је био гост Кикинде у децембру:

„Био сам одушевљен разноликошћу вашег града. Примамљив је за око фотографа, може пуно тога да се види. Кикинда је пуно постигла у свом животном веку, тако да је јако примамљива за свакога ко дође. Види се да је ту уложен један рад, који даје резултате. Генерално јако лепе утиске носим из вашег града.“

За оне, којима је инспирација била Кикинда прва три места припала су Јан Валу, Гези Фаркашу и Славку Рошулу, док су похваљени Невена Стевановић, Драган Лелеш и Слађана Радовановић. На слободну тему, према мишљењу трочланог жирија најбоље фото радове направили су Мирјана Јовановић, Јан Вало и Слађана Радовановић. Похвале су уручене Маји Стошић, Александру Јочићу и Ивану Стојановићу.
 

У Свечаној сали Градске куће данас је одржан округли сто са темом „Родна равноправност и економско оснаживање жена у Средњем и Северном Банату“. Градоначелник Kикинде Никола Лукач отворио је дискусију, а теме у оквиру исте тицале су се јасног циља унапређења положаја жена на тржишту рада, као и оснаживања жена у руралним подручјима у оквирима предузетништва.

Дијана Јакшић Kиурски, заменица градоначелника, обратила се присутним учесницима дискусије, истичући задовољство што је наш град домаћин представницима владиног сектора, организација УН, представницима цивилног сектора и других локалних самоуправа, који су иницирали дискусију на једну итекако актуелну и важну тему:

,,Ова тема је изузетно значајна у оквиру наше локалне самоуправе, која тежи ка максималном учинку у стварању једног здравог и толерантног друштва које искључује било који вид дискриминације. Ми смо до сада на локалу успоставили родне механизме, те је у оквиру Градске управе оформљена комисија за популациону политику и родну равноправност која се бави овим значајним питањима. Kикинда је један од ретких градова који је у више од шест програма увео родно одговорно буџетирање, где се прецизно зна који су то родно одговорни циљеви и активности и ка чему су усмерени, а структура је дефинисана по полу. Циљ пројекта је да се женама из сеоских средина пружи институционална подршка за економско оснаживање, имајући у виду чињеницу да су недовољно препознате и укључене у развој својих заједница", навела је Јакшић Kиурски.

Испред Зрењанинског едукативног центра Радослава Аралица истакла је следеће:

„У августу 2019. започела је реализација пројекта „Оснаживање жена у Војводини – пројекат развоја предузетништва сеоских жена“, који се реализује у партнерству са Центром за подршку женама из Kикинде, а у активности су укључена сеоска удружења жена из Средњег и Северног Баната. У наредних годину дана наставићемо свој рад на унапређењу економског положаја жена првенствено кроз пружање подршке и помоћи женама да развију своје предузетничке идеје у самостални и одрживи бизнис".

Невена Марчета, пројектна координаторка у Агенцији УН за родну равноправност и оснаживање жена у руралном подручју додала је да су истраживања, као и различита искуства, потврдила да се жене које живе у руралним подручјима суочавају са бројним тешкоћама које њихов положај у заједници чини неповољним: „Намера нам је да жену из руралних подручја учинимо економски независнијом, да јој омогућимо отварање нових радних места, обезбедимо бољи квалитет живота и утичемо на одрживи економски, културни и друштвени развој кроз мере подршке које се спроводе. То су мере активације на тржишту рада попут различитих обука за стицање знања, доквалификација, преквалификација, а посебно се ставља акценат на женско предузетништво, како би жене свој хоби могле да претворе у бизнис.“

Данашњи округли сто су заједно реализовали Град Kикинда, Центар за подршку женама, Kоординационо тело за родну равноправност, Министарство за европске интеграције и “UN Wомен”, уз подршку Делегације Европске Уније као и представници РПK Севернобанатског управног округа, Националне службе за запошљавање, Едукативног центра Зрењанин, и представници Општина Чока и Нова Црња.
 

Пројекат „Увођење система техничке заштите у основним и средњим школама у Кикинди“ чију је реализацију подржала компанија НИС представљен је данас у ОШ „Свети Сава“. Пројектом је обухваћено дванаест школа у Кикинди, осам основних и четири средње школе, рекла је Гордана Рацков, директорица ОШ „Свети Сава“ и додала:

„Ради се о увођењу видео надзора и алармног система као заштите као и за безбедност деце у школама, што и јесте циљ и најбоља промоција пројекта. За реализацију овог пројекта компанија НИС је издвојила значајна средства у износу од 17 милиона динара. Пројекат је реализован у току 2021. године и завршен је у фебруару ове године. Приметно постављене камере доводе до побољшања дисциплине ученика. Оне нам пружају могућност превентивног реаговања и спречавања нежељених последица. Постојање алармног система ће сигурно допринети заштити објекта и у будућности редуковати недолично понашање .“

Сарадња са НИС-ом, кроз програм „Заједници заједно“ траје од 2009. Године, а Град Кикинда је спреман да настави заједничку реализацију планираних пројеката, рекао је Никола Лукач, градоначелник Кикинде:

„На овај начин показујемо да нам је заједнички приоритет безбедност и сигурност деце у школама. Јасно опредељење града је да води рачуна о деци. У претходном периоду смо у оквиру реализације пројекта кроз програм „Заједници заједно “ урадили много. До сада смо у сарадњи са НИС-ом реализовали 164 пројкта у оквиру којих је уложено 236 милиона динара у наш град. Ово ће нам и даље бити један од приоритета и сигуран сам да ћемо наставити ову лепу сарадњу.“
Школе су добиле систем видео надзора и алармни систем који су у складу са техничким стандардима, навео је Милан Бореновић, руководилац Погона НИС - Северни Банат.

„Овакав систем техничке заштите високог квалитета пружа могућност да утврдимо појединости евентуалних инцидентних догађаја како бисмо правилно реаговали. На овај начин ће бити заштићено негде око 4.000 дечака и девојчица. Захваљујем се и нашим партнерима, Граду Кикинди, Министарству просвете и Министарству унутрашњих послова. Ово није једини пројекат, који смо радили. Прошле године смо кроз пројекте „Заједници заједно“ у Кикинду уложили више од 15 милиона динара у пет пројеката еколошке заштите“, закључио је Бореновић.
 

Полагањем венаца на спомен бисту, која је подигнута у дворишту МЗ, која носи име кикиндске револуционарке, одата је почаст Лидији Алдан, која је пре 80 година, на данашњи дан извршила самоубиство, како не би пала у руке фашистичком окупатору. Градски одбор СУБНОР-а, је и ове године организовао комеморативни скуп, на ком су присуствовали представници Градске управе, као и представници других организација и удружења и појединци. Данас се сећамо Лидије Алдан, једне од најмлађих учесница НОР-а, којој иако није рођена у Кикинди, овај град јој дугује велико поштовање и обавезу на сећање, рекао је Младен Богдан, председник Градског парламента и додао:

„Кикинда је никада није заборавила и дугује јој велико поштовање. Овде јој је подигнута биста. Оно што могу да додам, је да сам имао прилику да упознам њену млађу сестру. Од ње сам чуо и да је такође била чланица КПЈ и НОБ, учествовала је у рату. Она је доживела дубоку старост. Имала је могућност да исприча све о томе, како је то изгледало када су млади људи одлучили да се боре против окупатора, јер су сматрали да је то њихова дужност и обавеза, да се фашизам никада више не врати. То и јесте највећа порука свих ових окупљања и обележавања. Истрајна и трајна борба против фашизма.“

У организацији свечаног помена учестовале су чланице Актива жена СУБНОР-а, чија је намера да се сличне манифестације организују и поводом помена народним херојинама Фејеш Клари и Слободанки Ациган. Описујући ангажовање и лик и дело Лидије Алдан, најмлађа чланица Актива жена, Драгана Дрљић је рекла да је 5. април датум који је остао уписан у историји НОБ-е, као датум када је младост рекла не.

„Недавно сам ушла у ову организацију. Мој прадеда је био у НОР-у. Хтела сам да будем део свега онога што је он поштовао и чему је стремио. Једна од активносту удружења и Актива је и обележавање важних датума, битних за нашу народноослободилачку борбу, која је изњедрила велики број хероја. Једна од оних, чије се име памти, свакако је и млада Лидија Алдан, око чије бисте смо се окупили у намери да јој још једном одамо почаст.“

Лидија Алдан је рођена у Русији, у Јекатеринодару 1921. била је члан Савеза комунистичке омладине Југославије и учесница Народноослободилачке борбе.
 

Висока школа струковних студија за образовање васпитача Кикинда, са традицијом дугом 68 година, сврстава се у ред најстаријих васпитачких школа у Србији, а препознатљива је по свом раду и квалитету. Свечаном академијом и доделом диплома, навела је Ангела Месарош, директорица школе, обележен је Дан установе и Дан студената:

„Свечано обележавамо овај важан дан. Традиционално на овај дан уручујемо дипломе студентима који су завршили основне и мастер струковне студије.”

Радост је доћи у Кикинду, у једну од школа које креирају нашу будућност, рекао је на свечаној додели диплома, професор др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност:

„Пуноћа наше радости је у чињеници да је овде јединствена фабрика оних који ће сутра пренети не само знања већ и вредности које будуће друштво тражи од нас. То су сигурно нови захтеви у раду, у етици у естетици, а то могу само учитељи и васпитачи. Једна нова генерација стасава и она ће показати оно што је највећи капитал нашег друштва.“

Основне и мастер струковне студије у овој образовној установи прошле године завршила су 122 студента, а за најбољег у генерацији проглашен је Никола Халај.

„Мени лично није ништа било тешко, обзиром да сам се пронашао у овој професији. Највише је оставило утисак баш то што професори имају разумевања и што се цени креативност што је код мене изражено. Креативни пут ка овој титули за мене оставило највећи утисак. Тренутно сам на мастер студијама, тако да су моји планови да следеће године завршим мастер студије и да дипломирам. Било би лепо да се укаже прилика да радим у вртићу, или у професији која има неке везе са радом са децом.“

Свечаности је присуствовала и Валентина Мицковски, чланица ГВ. Она је похвалила рад школе и честитала Дан свим студентима као и предавачима:
„Сматрам да је догађај врло битан, као и ова установа, која већ седму деценију успешно егзистира и школује исто тако квалитетан васпитачки кадар, који ће, надамо се и остати у нашем граду.“

Данас је Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди савремена васпитно-образовна институција која испуњава све стандарде Комисије за акредитацију и проверу квалитета, са основним струковним студијама првог степена и мастер струковним студијама другог степена. Настава на основним струковним студијама реализује се на два студијска програма: Струковни васпитач деце предшколског узраста и Струковни васпитач за традиционалне игре.