Aktuelno

Po tradiciji, funkcioneri lokalne samouprave prisustvovali su svečanim Vaskršnjim liturgijama u hramovima Svetih Kozme i Damjana, i Svetog Nikole u centru Kikinde. Vernicima su Vaskrs čestitali i liturgijama prisustvovali Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika, Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje i Mladen Bogdan, predsednik gradske Skupštine. To je učinio i Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde, tradicionalnim pozdravom Hristos voskrese, Vaistinu voskrese:

"Želim da svim pravoslavnim vernicima, svim Kikinđanima čestitam najveći hrišćanski praznik, Uskrs, pozdravom Hristos voskrese. Poželeo bih svima: zdravlja, radosti, blagostanja. Da nam svima porodični dom da snage da održimo mir i stabilnost."

Više od 200 pričesnika je ove godine završilo Uskršnji post pričestivši se. Nakon liturgije i Protojerej Vujadin Stokić, čestitao je vernicima Uskrs:

"Hristos voskrese. Čestitam svim vernicima ovaj veliki praznik. Hvala Bogu, u našem gradu je veliki broj vernika i sve je više onih koji poštuju post i pričešće, kao i ovaj veliki praznik. Narod dolazi u sveti hram i okreće se svojim korenima. Sva radost naše vere je baš u ovom prazniku, koji danas proslavljamo."

Na platou ispred pravoslavnog hrama Svetog Nikole podeljeno je 500 farbanih jaja koje su ofarbale članice gradskog Udruženja žena, a sugrađanima ih delili najmlađi članovi pozorišta "Lane".
 

Sezona protivgradnog dejstva u Srbiji je počela 15. aprila. Obuke za strelce su završene i sada je u toku distribucija protivgradnih raketa, koje se razvoze do radarskih centara širom zemlje i lansirnih stanica. Grad Kikinda je u 2022. godini izdvojio dva ipo miliona dinara, a sa strelcima je potpisan ugovor o šestomesečnom dežurstvu i nadoknadi od 8.000 dinara. Pored tog iznosa i RHMZ plaća strelce na mesečnom nivou iznosom od 4000 dinara, rekao je Dalibor Oličkov, rukovodilac Odseka za poljoprivredu i ruralni razvoj:

„Pored sredstava koje grad izdvaja za angažovanje strelaca, sredstva se opredeljuju i za nabavku novih raketa, kao i za održavanje protivgradnih stanica i opremanje strelaca, što podrazumeva kupovinu baterija za radio stanice, zatim baterijske lampe, kao i kupovinu sredstava za održavanje stanica. Kod nas se preklapaju dva radarska centra Samoš i Bajša“.

Posao strelca podrazumeva obavezu javljanja tri puta tokom 24 sata i u slučaju pojave oblaka mora da bude u pripravnosti, u blizini protivgradne lansirne stanice 24 sata, kao bi mogao da dejstvuje pravovremeno. Milana Vekić je završila obuku za protivgradnog strelca i od 15. aprila obavlja svoju dužnost na Protivgradnoj stanici „Samoš“, koja se nalazi u atarskom području u okolini Banatskog Velikog Sela:

„Ovo je moja prva, nadam se uspešna sezona. U obuci smo imali mogućnost dosta toga da saznamo. Moja obaveza je da budem u konstantnoj vezi sa radarskim centrom. Obaveza je slušanje prognoza, stručnih instrukcija i ukoliko se javi potreba da protivgradno delujemo. Takođe, ovde nema vremenskog ograničenja. 24 sata smo na terenu, u nekoj vrsti pripravnosti.“

Grad Kikinda, kako Oličkov objašnjava, u nagoveštaju je da će od sledeće godine biti uvedena automatska protivgradna zaštita, što znači da će manuelan rad koji za sada, na 14 stanica obavlja 28 strelaca, biti zamenjen automatikom. Na većem delu teritorije AP Vojvodini već je zaživeo ovakav način protivgradne zaštite. Ove godine Srbija ima 21 hiljadu protivgradnih raketa a u ovom trenutku aktivno je 1.250 stanica.
 

Kolektivnim ugovorima, koji su danas potpisani u Gradskoj kući između Nikole Lukača, gradonačelnika Kikinde i 11 gradskih ustanova, uređena su prava zaposlenih u ustanovama čiji je osnivač Grad Kikinda. Kako je rekao gradonačelnik, potpisivanje novih kolektivnih ugovora za sve indirektne i direktne budžetske korisnike, predstavlja lep povod okupljanja.

„Vodili smo računa o svakom zaposlenom, o svakoj instituciji. Razgovori nisu bili laki, trajali su mesecima, ali smo razgovarali otvoreno. Zajednički smo došli do najboljeg mogućeg rešenja za svakog zaposlenog. Kolektivni ugovor je bolji nego što je bio u prethodnom periodu. Poštujući granske kolektivne ugovore, zakon i prethodne ugovore, smatram da će zaposleni biti zadovoljniji nego što su bili. Smatram da smo u ovom momentu, kao Gradska uprava, došli do najboljeg mogućeg rešenja u zajedničkom dogovoru sa predstavnicima sindikata. Mogu da vam čestitam i da se nadam još boljoj saradnji.“

Sindikati su se borili za što bolju poziciju zaposlenih, dok je Grad sagledavao ekonomsku stabilnost kao garant da se ne ugroze druge investicije. Ilija Drljić, predsednik kikindskog ogranka Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da je najveći pomak u novom kolektivnom ugovoru taj što je urađena promena granskog kolektivnog ugovora, koji je ugrađen u novi kolektivni ugovor:

„Dosta toga smo uspeli da popravimo, između ostalog da sačuvamo stečena prava, a onda da ugradimo neka nova. Posebna pažnja je usmerena ka deci, kao na primer pravo na desetodnevno odustvo pri postupku vantelesne oplodnje, koje prati i solidarno davanje od tri bruto prosečne zarade u republici Srbiji, kao i pet radnih dana za roditelje da rešavaju zdravstvena i socijalna pitanja za decu starosti do 12 godina. Takođe, uvedeno je 100% plaćeno bolovanje za obolele od malignih bolesti i od kovida, što je potpuno novo pravo. Takođe, velika novost su Jubilarne nagrade, nakon 40 godina staža.“
 

Filijala Kikinda Nacionalne službe za zapošljavanje organizovala je sajam zapošljavanja u Sportskoj sali „Partizan“ u Kikindi. Sajam je, uz reči podrške otvorio Nikola Lukač, gradonačelnik:

„Želeo bih da u ponudi 24 poslodavca pronađete radno mesto, koje će zadovoljiti vaše planove, da u skladu sa svojom stručnom spremom budete i vrednovani na poslovima koje obavljate, što je slučaj sa poslodavcima, koji su trenutno aktuelni u gradu. Ono što, ispred grada mogu da obećam, to je da ćemo pokušati da dovedemo još investitora, kako bi se otvorilo još radnih mesta, koja bi podmirivala kriterijume budućih novozaposlenih.“

Kako je navela Jelena Mitrović, direktorica NSZ, oko 307 lica traži posao, a 24 poslodavca koji imaju potrebu za zapošljavanjem novih kadrova imaju mogućnost da ostvare direktan kontakt sa velikim brojem tražioca zaposlenja:

„Jako interesantan ovogodišnji sajam za nezaposlena lica zbog široke lepeze potreba, koje su iskazali poslodavci, od nekvalifikovanih do visokoškolaca. Imamo dosta poslodavaca koji traže radnike u proizvodnji, koji ne moraju imati ni osnovnoškolsko obrazovanje, zatim imamo poslodavace koji traže SSS, što podrazumeva potrebu za vozačima, građevinskim radnicima, variocima, administrativnim radnicima. Pored zanatskih zanimanja, traženi su i visokoškolci, oko 139 njih. Traže se diplomirani građevinski inženjeri, mašinski, elektro inženjeri, diplomirani ekonomisti i pravnici.“

Organizacija ovakve vrste predstavljanja poslodavaca budućim zaposlenim radnicima i obratno ima svoju statističku potvrdu. Samo 2018. godine u periodu od šest meseci nakon održanog sajma, više od 900 sugrađana je našlo zaposlenje, kaže Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i dodaje:

„Ove godine, na evidenciji je 2607 nezaposlenih lica, što je 22% manje nego prošle godine. To znači, da ukoliko uvažavamo sve okolnosti pandemije, sa čime smo se intenzivno borili, u proteklom periodu, možemo da kažemo da su sve one mere Vlade Srbije, koje su sračunate na relaksiranje privrede, koje su osmišljene da se pomogne privrednicima da što lakše i bezbolnije prođu kroz krizu, misleći na direktna davanja, dale su svoje rezultate, kada je bilo potrebno ispuniti cilj, a to je da se donekle održi nivo privredne aktivnosti i da ljudi sačuvaju svoja radna mesta. Mi sa NSZ imamo intenzivnu saradnju. U budžetu Grada Kikinde se predviđa oko 3 miliona dinara, kako bismo vodili aktivnu politiku zapošljavanja, ta sredstva se udružuju sa sredstvima republičkog budžeta, negde u ukupnom iznosu od 6 miliona dinara, a ta suma transferišu Nacionalnoj službi za zaposšljavanje, kako bi se realizovali određeni programi zapošljavanja“, zaključila je Jakšić Kiurski.

Kao što su poslodavci potvrdili, i ovoga puta najviše interesovanja vlada za javnim radovima. Programom se izlazi u susret i mladima, kako bi nakon završenog fakulteta, preko stručne prakse i Moje prve šanse našli zaposlenje. Ove godine će sredstva biti realizovana preko javnih radova i cilj će biti na teže zapošljivim kategorijama, a tu se, pre svega misli na osobe sa invaliditetom.
 

Grad Kikinda rešava višedecenijski problem i preuzima finansijske troškove za postupak legalizacije 134 stambena objekta, na potezu nekadašnjeg bloka A1.Tim povodom su predstavnici svih osam ulaza, stambenog bloka, koji se nalazi u Svetosavskoj ulici i nekada je bio označen kao A1, razgovarali sa Nikolom Lukačem, gradonačelnikom i njegovim saradnicima. Naime, do sada stanari nisu mogli da legalizuju svoje stanove. Taj proces traje još od 1980, kada se većina stanara i uselila u stanove na pomenutoj adresi. Problem se postavio kao prioritet i napokon je ušao u fazu rešavanja. Objekat leži na pet katastarskih parcela. Miroslav Dučić, član GV kaže da je grad morao da reši imovinsko pravne odnose sa kompanijom NIS, a.d., sa kojom je ušao u intenzivne pregovore u oktobru 2020. godine, kako bi moglo da se počne sa parcelacijom i preparcelacijom.

„Jedna percela je bila u vlasništvu AP Vojvodine i to smo rešili. To je nešto što je trebalo da bude rešeno još u momentu kada su ti stambeni objekti prelazili u privatno vlasništvo. To se tada nije desilo. Sada, na radost stanara iz ovog bloka, grad je preuzeo na sebe rešavanje nasleđenog problema i do sada smo najveći i najteži deo posla i završili. Ostaju još proceduralne stvari, rešavanje dokumentacije, a nakon toga će stanari pojedinačno legalizovati svoje objekte.“

Jelena Bajić Ivetić, Sekretar sekretarijata za urbanizam, objedinjenu proceduru i izgradnju grada kaže da je grad Kikinda opredelio oko milion dinara i sklopio ugovore za geodetsko snimanje i obeležavanje i izradu projekta parcelacije i preparcelacije:

„Cilj je da se sprovede planski dokument i formira jedna parcela, na kojoj leži ustvari objekat. To će ujedno biti i uslov da se isti i ozakoni. Početkom juna se očekuje da će projekat proći kroz katastarsku proceduru, da se formira parcela, što je uslov da se krene sa ozakonjenjem. Pošto je objekat velik, nalazi se na oko 13 hiljada kvadrata, nakon što sprovedemo nabavku i odaberemo projektantsku kuću koja će raditi izveštaj o zatečenom stanju i etažni elaborat, treba ući u svaki stan i svaku prostoriju, što znači da će procedura biti duga. Očekujemo početkom sledeće godine da će stanari moći da se uknjiže u katastru.“

Putnik Radmila je 1987. godine kupila stan i od tada živi u njemu. Kako kaže, do sada su pokušali da se obraćaju resornima, ali je sve ostalo na obećanju. Ovo je prvi put da je organizovan razgovor sa resornima i ona ima opravdani razlog da veruje da će uskoro imati pravo i mogućnost da za svoj stan, u kom živi više od tri decenije kaže da je baš lično u njenom vlasništvu:

„Jako smo zadovoljni, svi mi koji smo danas bili na razgovoru sa gradonačelnikom i njegovim saradnicima. Nekako se javlja nada, nakon toliko godina uzaludnih obećavanja. Čekamo, ali smo dobili uverenje da ćemo uskoro imati dokaz da živimo u legalizovanim stanovima“.