Aktuelno

U organizaciji Kinološkog društva Kikinda, kod SC „Jezero“, danas su zaljubljenici u kinologiju imali mogućnost da predstave svoje četvoronožne ljubimce. Više od 200 pasa, danas je svojim hodom, negovanom dlakom, lepim držanjem oduševljavalo sve one koji su posetili terene, kod SC „Jezero“ i uživali u ovoj lepoj smotri. 32. put je Kikinda bila domaćin Internacionalne smotre pasa svih rasa, koju je otvorio Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde, pozdravljajući sve okupljene:

„Međunarodna izložba pasa svih rasa „Kikinda-CAC-2022.“ označava početak kinološke sezone. Ova manifestacija je ušla u četvrtu deceniju održavanja, što je itekako značajno za naš grad. Meni je zadovoljstvo što je danas ovde preko 200 izlagača, čiji će ljubimci danas šetati kroz ring i pokazati dobru dresuru i držanje. Siguran sam da će uživati u Kikindi, da će se lepo družiti. Sudije su se pripremile da boduju ono što kriterijumi zahtevaju. Hvala svima na dolasku, budući da smo prošle godine, zbog epidemije bili prinuđeni da otkažemo smotru. Grad Kikinda je do sada podržavala Internacionalnu smotru pasa svih rasa i angažovanje Kinološkog društva, a tako će biti i u buduće“.

Tradicionalna smotra iz godine u godinu postaje prepoznatljiva manifestacija u našem gradu. Više od 200 izlagača je broj koji se i očekivao, budući da vreme baš nije išlo na ruku organizatorima i učesnicima, kao i jednogodišnji zastoj zbog epidemije, zaključio je predsednik kikindskog Kinološkog društva, Milan Belić i dodao:

„Rotvajler, nemački ovčar i doberman su rase koje ove godine prednjače svojom brojnošću. U katalogu je prijavljeno 204 psa, što je sasvim razumljivo, zbog okolnosti. Imamo izlagače i iz Rumunije i Mađarske, sa kojima godinama sarađujemo, a tu si i naši prijatelji iz cele Srbije. Ocenjivanje je povereno petorici sertifikovanih sudija, a delegat izložbe je Milan Milanović iz Ćuprije.“

Kao i svake godine i ovoga puta je organizovana revija pobednika, zatim je izabran najlepši pas u kategoriji mladih i starijih pasa, kao i najlepši parovi i najlepše odgaivačke grupe.
 

Grad Kikinda tradicionalno stipendira svoje najbolje studente, a ove godine 258 studenata su dobitnici gradske stipendije. To je odluka kojom lokalna samouprava želi da pokaže da vodi brigu o mladima, posebno onima koji svojim znanjem, radom i zalaganjem zaslužuju da ih Grad i na ovaj način podrži. Studentske stipendije predstavljeju vrstu novčane pomoći studentima radi daljeg školovanja i unapređenja uslova u kojima student gradi svoju akademsku i buduću profesionalnu karijeru. Čestitajući ovogodišnjim dobitnicima stipendije, Nikola Lukač gradonačelnik je rekao da će ovoga puta ugovor o stipendiranju potpisati svih 258 studenata, koliko ih je i konkurisalo.

„Drago mi je što smo našli način da pomognemo i da stipendiramo sve studente, koji su konkurisali. Zbog toga sam izuzetno ponosan na svoj grad. Ovo je podrška, ali način da se studenti vrate u naš grad nakon studiranja. Jedan od najvećih problema jeste veliki odliv mladih ljudi iz grada. Mislim da smo poslednjih nekoliko godina stvorili uslove da ti mladi ljudi počnu da razmišljaju o povratku u naš grad, premda lično smatram da to još uvek nije dovoljno. Odluka grada jeste da i u narednim godinama strateški obezbedimo uslove za razmišljanje i povratak mladih u grad. Trebaće nam mladi i obrazovani ljudi, da zajednički kreiramo još bolju budućnost za sve sugrađane. Sada im je najpotrebnije da imaju našu podršku. Tome u prilog je i informacija da smo svih 258 studenata, koji su podneli zahtev za stipendiju nekako podržali finansijski. Od tog broja 89 ispunjava sve kriterijume, dok njih 159 ne ispunjavaju sve uslove. Ipak smo se odlučili da i njima damo određenu finansijsku podršku, kako bi učili i vredno radili i ostali u ovom procesu stipendiranja".

Ove godine je iz budžeta za svrhu stipendiranja opredeljeno 11 miliona dinara. Za njih 89, koji ispunjavaju sve kriterijume konkursa, mesečna stipendija iznosi 8000 dinara, dok će 159 studenata, koji u potpunosti ne ispunjavaju sve uslove primati iznos od 4000 dinara. Stipendije se isplaćuju u 8 mesečnih rata.
 

Kikindu je danas u okviru projekta „Bonžur Srbijo“ posetio ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar. Cilj posete „Bonžur Kikindo“ bila je inicijativa Francusko-Srpske privredne komore u cilju podsticanja privredne saradnje Srbije i Francuske.

Ambasador Košar predvodio je svojevrsnu delegaciju koju su činili predstavnici Francusko-Srpske privredne komore i 12 francuskih firmi, potencijalnih investitora. Sa druge strane Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde, predvodio je delegaciju grada, upotpunjenu predstavnicima lokalnih preduzeća, ali i francuskih firmi koje posluju u Kikindi.

Dragan Stokić, predsednik Francusko-Srpske privredne komore objasnio da je projekat „Bonžur Srbijo“ inovativni koncept regionalnog umrežavanja kroz susrete sa gradskim institucijama i privredom:

„Zadovoljstvo mi je što smo danas u Kikindi, na manifestaciji koju smo simbolično nazvali „Bonžur Kikindo“ ili „Dobar dan Kikindo“. Cilj nam je da sagledamo ekonomske potencijale regiona i gradova Srbije, a sa druge strane da našim preduzećima članicama omogućimo da uspostave lokalnu saradnju sa privrednim subjektima u gradovima. Došli smo na ideju da u okviru inicijative „Bonžur Srbijo“ posetimo najmanje pet regiona u Srbiji ove godine i na taj način podstaknemo razvoj privrede u Srbiji i razvoj saradnje sa Francuskom“, zaključio je Stokić.

Ovakvu saradnju, koja je danas uspostavljena podržao je i Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji, naglasivši da je povod njihovog današnjeg dolaska u Kikindu ojačanje ekonomskih veza Kikinde i Francuske:

„Znamo da postoje već dve firme, „Le Belijer“ i „Mekafor“, a verujem da postoji interesovanje drugih preduzeća. Postoje snažne veze između Francuske i Srbije. Gradonačelnik Lukač uručio mi je poklon, kao svedočanstvo istorijske veze koja postoji između Francuske i vašeg grada 1919. godine. Francuska je šesta zemlja investritor u Srbiji. Postoji veliki broj preduzeća koja žele da rade i investiraju u Srbiji, čemu pomaže evropska perspektiva Srbije.“

12 potencijalnih investitora, koji su zainteresovani za saradnju sa Kikindom i koji će možda upravo ovde pokrenuti svoje pogone veliki su potencijal za grad rekao je Nikola Lukač, prvi čovek Kikinde i dodao:

„Sigurno je da je interesovanje veliko, zato što ovde, u Kikindi imamo dve velike firme, „Mekafor“ i „Le Belier“, koje predstavljaju primer dobrog poslovanja. NJihova iskustva opredeljuju francuske investitore za ulaganja u Kikindi. Moji saradnici će se maksimalno potruditi kako bi francuskim investitorima ponudili najbolje uslove, da u narednom periodu zajednički realizujemo projekte investiranja u Kikindu na obostrano zadovoljstvo. Osnovna misija ove saradnje je podsticanje ekonomske i trgovinske saradnje između naše dve zemlje, povećanje francuskih investicija u Kikindi i posledično otvaranje novih radnih mesta u našem gradu.“, zaključio je gradonačelnik Lukač.

Nakon poslovnog foruma delegacija je obišla francuske firme koje posluju u Kikindi, „Mekafor“ i „Le Belier“. Prilikom obilaska kompanije „Mekafor“ gosti su mogli da vide proizvodni proces u ovoj firmi. Mekafor je deo francuske grupacije La Fonte Ardenis. Proizvodnju u Srbiji najpre su pokrenuli u Senti, a 2016. izgradili su fabriku u Kikindi, gde se bave proizvodnjom metalnih delova za auto i avio industriju. Nebojša Nedeljković, direktor kompanije rekao je da je veliko zadovoljstvo što danas ima mogućnost da francuskoj delegaciji pokaže uspešno poslovanje komapnije:

„Od kada smo došli u Kikindu, u konstantnom smo razvoju. Te 2016. bilo nas je svega 45 zaposlenih. Danas je na listi zaposlenih 160 radnika i tu nećemo stati. Takođe trudićemo se da i dalje budemo društveno odgovorni i da pomažemo rad kikindske Opšte bolnice, ali i sportskih klubova i kulturno zabavnih manifestacija, koje se organizuju u Kikindi.“
 

Zaposleni, a na prvom mestu đaci OŠ “Vasa Stajić” u Mokrinu su danas obeležili Dan ustanove. Škola u Mokrinu nosi naziv po Vasi Stajiću, srpskom filozofu i piscu rođenom baš u Mokrinu. Nakon dve godine, u okviru kojih se ovaj važan datum nije mogao obeležiti na svečan način, ovoga puta je škola dobila svoj dobro poznati izgled, prepun kreativnih radionica, realizovanih ideja u kojima su učestvovali i đaci i zaposleni. Školu je obišla i Dan škole čestitala Valentina Mickovski, članica GV zadužena za kulturu i obrazovanje.

“U ime Grada Kikinde i svoje ime želim da đacima i zaposlenima čestitam Dan njihove škole. Atmosfera je danas u školi praznična, deca učestvuju u svim aktivnostima. Sve ovo na neki način vraća u neka vremena od pre korone, što me raduje. Inače, za svaku pohvalu je dugogodišnja dobra saradnja škole sa MZ i sa KUD-om “Mokrin” što i grad, u svakom slučaju podržava.”

64 godine od kako škola nosi ime po čuvenom Banaćaninu, kulturnom radniku, filozofu i književniku Vasi Stajiću, đaci su sa svojim učiteljima i nastavnicima obeležili u svojim učinonicama, tako što su osmislili radionice poput onih u kojima igraju pozorišne predstave za svoje drugare, ili štampaju majice sa likom Vase Stajića, ili radionice u kojima se đaci uče zdravim stilovima života, kaže Nenad Kihas, direktor OŠ “Vasa Stajić”.

“Zaista smo srećni što ovaj dan možemo da posvetimo našim đacima i da prikažemo sve ono što naša škola nudi i radi i što ustvari i čini jednu školu. Vreme nam nije baš išlo na ruku, pošto su planom obeležavanja Dana škole planirane i radionice na poligonu, ali smo se organizovali u sportskoj hali, gde smo deo sktivnosti izmestili, ali nećemo moći da realizujemo saobraćajnu aktivnost zbog kiše. Inače, školu pohađa 392 učenika u redovnoj nastavi i 50 u funkcionalnom obrazovanju odraslih osoba.”

Škola ima 56 zaposlenih, a nastava se odvija u 12 učionica. Đacima je omogućeno i da koriste biblioteku, kabinet za informatiku, kao i prostorije za produžen boravak i salu za fizičko.
 

Tema tribine, koja je danas održana u amfiteatru Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača bila je podsticanje potencijala i talenta kod mladih kroz formiranje zdravih odnosa u porodici i društvu koji se temelje na vrednostima vere, morala kao i obrazovanja, a sve to u spoju i skladu sa potrebama savremenog načina života. Veoma je bitno započeti serijal ovakvih tribina, kako bi se potencijal kod mladih negovao kroz zdrave odnose u porodici i u društvu, navela je Valentina Mickovski, članica GV inicijatorka tribine:

„Zdravi odnosi se moraju zasnivati na vrednostima, kao što su etika, poštenje, moral. Kroz tribinu nas vode predavači iz različitih sfera: Branislav Jesić, teolog, zatim Natalija Milošev, psiholog, Ognjen Đurđević, Gimnazijalac i Vladimir Jakšić, operski pevač. Oni svoje diskusije zasnivaju baš na tim vrednostima. Inače, ovo je početak, namera je da svaku sledeću tribinu, nakon konsultacije sa mladima, baš i prilagodimo njihovim potrebama.“

Predstavljanje potencijala, koji i jesu značajni za budući razvoj mladih, kao i uloga porodice u podsticanju kompentencija, koje su deci potrebna za budućnost, predstavljaju vrlo bitnu temu, na čega je pažnju skrenula Natalija Milošev, psiholog savetnik za planiranje karijere u NSZ i dodala:

„Neretko učenici, srednjoškolci u razgovoru kažu da im roditelji daju potpunu slobodu u odabiru zanimanja. Upravo bi trebalo na to skrenuti pažnju. Da li je baš potpuna sloboda, za decu tog uzrasta, ono što im treba? Malo više treba pričati o aktivnoj podršci, koju porodica treba da pruži deci, da u skladu sa mogućnostima dece pomogne učenicima u dolaženju do informacija, u proceni sebe i svojih sposobnosti i veština, mogućnosti svojih jakih strana, ali i slabosti, prednosti koje okruženje može da ponudi, ali i pretnji koje mogu da stignu iz okruženja. Čini se da ih velika mogućnost izbora ustvari ograničava.“ Ognjen Đurđević, Gimnazijalac maturant smatra da roditelji imaju najbitniju ulogu u odrastanju dece:

„Roditelji oblikuju našu ličnost, usađuju nam navike, koje su zaslužne za dostizanje svih viših ciljeva u našem kasnijem periodu odrastanja, pa između ostalog i onog ličnost, što zavisi od afiniteta oba roditelja. Porodica je najbitnija ćelija koja se ne sme zanemariti, ali koja može imati i svoje propuste, na čega obrazovanje može uticati.“

Tribina, je bila otvorenog tipa, te su učenici svih kikindskih srednjih škola imali mogućnost da učestvuju u razgovoru.