Актуелно

Стонотениски клуб ''Чарнојевић" из Руског Села, организовао је први Меморијални стонотениски турнир под називом ''Кабок Имре". У фискултурној сали ОШ ''Глигорије Попов" одржано је надметање стотинак стонотенисера свих узрасних категорија из неколико градова, посвећено некадашњем председнику Месне заједнице Руско Село и члану Градског већа за пољопривреду. Овом спортском дешавању, поред великог броја мештана, чланова породице и представника Савета Месне заједнице, присуствовали су Никола Лукач, градоначелник Кикинде, Шандор Талпаи, помоћник градоначелника и Драган Пецарски, члан Градског већа.

''Имре Кабок је био човек са којим сам годинама заједно сарађивао, са којим сам се борио да унапредимо његово Руско Село. Увек ћу га памтити као доброг човека, вредног домаћина који је све учинио да квалитет живота у селу подигне на што виши ниво, тако да је овај турнир нешто што је заслужио имајући у виду да је и један од оснивача клуба'', рекао је градоначелник приликом отварања турнира.

Град Кикинда подржао је организацију турнира који је посвећен недавно преминулом раднику Градске управе, некадашњем председнику Месне заједнице, члану Општинског већа за пољоривреду, месне заједнице и удружења грађана и члану Градског већа за пољопривреду и рурални развој:

''Био је велики човек који је пружио много за Град Кикинду и његово Руско Село. Заиста сам поносан на стонотениски клуб који је организовао меморијални турнир посвећем човеку који је један од оснивача клуба, који је у овако малој средини направио клуб са великим броје деце и озбиљним резултатима'', додао је Пецарски.

На турниру је учествовало стотинак такмичара из Зрењанина, Ечке, Суботице и Новог Сада:

''Осећам се дужним према Имреу јер је он све ово био покренуо и да није било њега клуб не би ни постојао, а данас окупља велики број деце, скоро 40 малишана, који су четири године играли прву лигу и који има два репрезентативца'', надовезао се Игор Радић, председник клуба.

Имре Кабок преминуо је јануара ове године након дуге и тешке болести у 67. години.
 

У Сајану су одржане 26. ''Севернобанатске жетелачке свечаности'', манифестација посвећена очувању традиције, културе и обичаја, жетеоцима и представљању старог начина живота на селу. Програм је започет испред Дома културе, да би се потом жетеоци упутили дефилеом ка парцели на којој су се надметали у ручном кошењу жита. Свакако неизбежан догађај је и припремање жетелачког доручка, који је, као и сваке године, обиловао домаћом храном са нашег поднебља. Манифестацији су присуствовали Шандор Талпаи, помоћник градоначелника и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

''Жеља нам је да оваквим манифестацијама негујемо и чувамо обичаје који су повезани са старинским ручним начином кошења жита, што се сматра једним од најзначајнијих пољопривредних радова . Велики значај је био и у јачању заједнице јер су ови радови некада окупљали велики број пријатеља и родбине'', истакла је Мелита Гомбар.

Манифестацију је организовало Културно – уметничко друштво ''Ади Ендре'' из Сајана, под покровитељством Града Кикинде, уз подршку Владе Војводине, Месне заједнице и Фондације ''Бетлен Габор'':

''Циљ нам је да сачувамо нашу традицију и да је пренесемо на младе. Слична манифестација одржана је на три локације у Војводини, тако да нисмо имали велики број екипа, али је важно да имамо доста деце која су научила нешто јако лепо'', додала је Шара Бењоцки, председница КУД-а ''Ади Ендре''.

Прве Севернобанатске жетелачке свечаности одржане су још 1995. године:

''Манифестација је јединствена, не само у граду већ и у читавој Војводини и на то смо веома поносни. У континуитету је одржавано већ 26 година, а сигуран сам да ћемо наставити и наредних деценија'', надовезао се Золтан Тот, председник Савета Месне заједнице Сајан.
 

У Галерији Нова, Народног музеја Кикинда, отворена је изложба под називом "Змијањски вез - светско нематеријално наслеђе", коју је реализовао Музеј Републике Српске. Изложба садржи оригиналне предмете са змијањским везом, али и предмете његове савремене примене кроз које се наставља традиција овог веза. Поред тога, изложба садржи и кратак филм о упису змијањског веза на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа. Отварању изложбе, која ће бити постављена до 30. августа, присуствовала је и Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

''Ради се о веома лепој иницијативи Народног музеја у Кикинди који је успоставио одличну сарадњу са другим институцијама, а која је веома битна у сфери културе ради побољшања рада на свим пољима уметности. Верујем да ће се кроз изложбу начин сарадње два музеја продубити низом додатних програма који могу да се реализују'', рекла је Валентина Мицковски.

Како би се наставила лепа сарадња, а уједно реализовали и нови пројекти, на свечаном отварању биле су присутне и чланице удружења жена из Накова, Банатског Великог Села, Нових Козараца и Руског Села. Змијањски вез је прво нематеријално културно добро из Републике Српске, односно БИХ које је уписано на ову репрезентативну листу:

''Змијање је област која се налази надомак Бањалуке, у којој је рођен писац Петар Кочић, у којој живи динарско становништво, претежно се бавећи сточарством. Жене са Змијања одувек су показивале посебну склоност ка везу, поготово зими када није било превише посла'', додала је етнолог Данијела Ђукановић, ауторка изложбе.

Такође је од изузетне важности и чињеница да је ово прва званична сарадња кикиндског и музеја Републике Српске из Бања Луке:

''Трудићемо да ова галерија буде домаћин репрезетнативним изложбама и мислим да ће то постати стална пракса. Ова изложба нам прича о томе како се нешто под УНЕСКО-вом листом чува, док нама причињава право задовољство нова сарадња са Музејом Републике Српке'', објаснила је Лидија Милашиновић, директорица Народног музеја Кикинда.
 

Рукометну репрезентацију глувих и наглувих Србије, која је на припремама у нашем граду за предстојеће Светско првенство у Данској, посетили су Никола Лукач, градоначелник Кикинде и Драган Пецарски, члан Градског већа задужен за спорт и омладину. Тридесетак репрезентативаца наше земље тренира у хали Спортског центра ''Језеро'', који им је обезбедио врхунске услове за припрему и постизање што бољих резултата на планетарном такмичењу.

''Како сте прошле године били одлични на Олимпијади у Бразилу, тако и сада очекујемо да ћете се из Данске вратити са медаљом. Знамо да ћете дати све од себе како би поносно представљали своју земљу и грб и како би обрадовали целу нацију која ће навијати за вас'', поручио је градоначелник.

Град Кикинда и Спортски центар ''Језеро'' обезбедили су врхунске услове за припреме репрезентације:

''На Олимпијади у Бразилу наши репрезентативци били су трећи. Сигуран сам да ће се из Данске са Светског првенства вратити са медаљом. Важно је напоментути да ништа од овога не би било на врхунском нивоу да немамо наш Спортски центар и руководство те установе који су пружили спортистима дивно гостопримство'', додао је Пецарски.

Градоначелнику и већнику за спорт уручене су и захвалнице:

''Мислим да имамо најбољу екипу до сада, заиста се ради о врхунском тиму, који је спреман за велике подухвате. Ја као тренер увек идем на медаљу'', истакао је Жељко Кукић, тренер репрезетнације.

''У Кикинди смо други пут јер смо прошле године пред одлазак на Олимпијске игре у Бразилу имали викенд окупљање у Кикинди и како је време пролазило освојили смо бронзану медаљу. Размишљајући како је то била последица доброг резултата одлучили смо да и ове године будемо у Кикинди'', надовезао се Златко Матић, генерални секретар Спортског савеза глувих Србије.

У репрезнатцији је и најбољи голман на свету, Кикинђанин Владимир Тепавац:

''Захваљујемо Граду Кикинди на великој помоћи јер су нам омогућили да радимо јако добро и квалитетно, а захваљујући лепом гостопримству и ја се осећам веома добро као домаћин. Веома сам задовољан како радимо и волео бих да једног днаа и друге екипе дођу у Кикинду. Даћемо све од себе да у Данској будемо максимално спремни, имамо сјајну екипу и очекујемо добре резултате'', поручио је Тепавац.
 

На 30. Седници Скупштине града Кикинде усвојено је свих 28 тачака дневног реда. Између осталог, усвојен је консолидовани буџет за 2022. годину који је износио око три и по милијарде динара, а реализован са преко 90 процената. Иако није била тачка дневног реда, на скупштинском заседању повела се полемика око недавне блокаде рачуна Града Кикинде, која је настала на основу измирења обавеза према грађевинској компанији ''3Д – Пројект''. Проблем је настао пре десетак година када је власник поменуте грађевинске компаније тужио Град Кикинду за извођење, и даље спорних радова, на путу Иђош – Ада. Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, поручио је да ће се на пресуду уложити захтев за ревизију и поднети кривичне пријаве против одговорних.

''Знамо да пут не постоји, да не постоји пројекат, да не постоји пружни прелаз и никада га неће бити јер пут није легалан, није завршен и званично не постоји. Али је до 2012. године коштао преко милијарду динара. Неће нико од нас пристати на исплату новца некоме коме новац не припада. Никада нећемо одустати ни од ревизије, ревизије овог срамног судског поступка и потраживања где има огромних пропуста и код надлежних одређених органа, тако да ћемо се даље жалити, а против свих оних који су учествовали и у сведочењима, поднети кривичне пријаве јер су заиста оштетили буџет. До сада смо исплатили око 90 милиона динара, директни и индиректни корисници неће бити ускраћени, одређене инвестиције ћемо пролонгирати, али ћемо све уговорне обавезе до краја године измирити'', рекао је градоначелник.

Буџет Града Кикинде за протеклу годину износио је око три и по милијарде динара, приливи су били око три милиjaрде и 200 милиона, што је више од 90 процената реализације, колико отприлике износе и расходи у години за нама:

''Када се ради о приливима и приходима, у градску касу прошле године слило се више од две милијарде и 200 милиона, преко 340 милиона динара више него што је то било 2021. године. Што се тиче инвестиција, преко 150 милиона динара утошено је само за водоводну инфрастркутуру, а преко 90 милиона смо утрошили за путну инфраструктуру, између осталог у нову индустријску зону, асфалтирање и рехабилитацију путева по граду и селима, као и за семафоризацију и постављање саобраћајне сигнализације. За месне заједнице издвојили смо преко 130 милиона динара. Наставили смо да улажемо у здравство, у културу и јавно информисање, у образовање и можемо рећи да је буџет Града Кикинде у претходној години остварио суфицит од 80 милиона динара, 20 милиона је текући суфицит, док је остатак пренесен из 2021. године – додала је Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника Кикинде.

На 30. Скупштинском заседању, усвојени су извештаји о раду свих јавних установа у граду, за 2022. годину, док је за новог директора Центра за ликовну и примењену уметност ''Терра'' именован Александар Липован, мастер менаџер културе и медија са УНЕСЦО катедре за културну политику и менаџмент Универзитета уметности у Београду.