Актуелно

У Свечаној сали Градске куће песнику Селимиру Радуловићу додељена је Награда „Душан Васиљев“. Радуловић је награђен за књигу „У царству ветрова арамејских“, која је једна од 124 наслова пристиглих на Конкурс за доделу Награде „Душан Васиљев“, коју од 1997. године додељује Град Кикинда за најбољу књигу написану на српском језику у претходној години. Свечаности у Градској кући присуствовали су заменица градоначелника Кикинде Дијана Јакшић Киурски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање Валентина Мицковски и члан Градског већа задужен за пољопривреду и сеоске месне заједнице Љубан Средић. Говорећи о Награди „Душан Васиљев“ Дијана Јакшић Киурски подсетила је да је у питању признање, које већ дуже време превазилази локалне оквире, будући да су Награду добила многа значајна имена домаће књижевности, попут Милорада Павића, Давида Албахарија и Светислава Басаре:

„У тој спони њихових дела, због којих су добили ову Награду и саме Награде „Душан Васиљев“ и живи његово име и зато се и надамо да ће бити услова и трудићемо се сви да се ова награда организује и додељује у неком наредном периоду“, рекла је Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника Кикинде.

За лауреата посебну вредност има признање које носи име песника, чији је живот прерано завршен:

„Све награде и признања су, како каже свети Павле, као цвет ливадски, односно трају један дан. Ипак, има песничких и књижевних награда као што је ова, које приређују човеку радост, макар на трен да зна да му руке нису раслабљене и да му снага није одузета“, истакао је Селимир Радуловић.

Дело Селимира Радуловића „У царству ветрова арамејских“ жири у саставу: Радован Влаховић, председник Зоран Ђерић, потпредседник и Ђорђе Писарев, члан, издвојио је као поезију, која се разликује од актуелне продукције:

„Пре свега, имајући у виду да је она религиозна у правом смислу, да је ослоњена на Библију и на литературу која је везана за историју књижевности, али и за велика имена на која се позива, цитира их или парафразира“, изјавио је потпредсеник жирија Зоран Ђерић.

У Мотелу у Новим Козарцима организована је друга манифестација под називом ''Кукурузно пролеће", у организацији Удружења жена Нови Козарци, уз подршку Месне заједнице и Града Кикинде. На манифестацији, која је била такмичарског карактера, правили су се, а потом и бирали,најбољи слатки и слани производи од кукурузних прерађевина. Најбољи производ по оцени судија направиле су чланице Удружења жена „Ливадарке“ из Александрова . Догађају су присуствовали Младен Богдан, председник Градског парламента и Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

''Не постоји ништа лепше него када вредне руке наших домаћица припреме јела која су остала део наше лепе традиције, оно што су научиле од својих мајки и бака и то наставиле да преносе на млађе генерације. Јако је важно да се настави неговање обичаја из места из којих смо дошли, јер тако тако чувамо нашу богату културу на коју смо јако поносни'', рекао је Богдан присутнима.

Удружења жена су прави пример очувања и промовисања националне кухиње локалних производа:

''Приметно је колико су наше жене посвећене томе, колико учествују на разним манифестацијама и колико су привржене традицији. Љубитељи гастрономије су уживали у јелима од кукурузног брашна и лепо је што смо пробали стара јела, али и нека нова'', додала је Мелита Гомбар, чланица Градског већа задужена за националне мањине, равоправност полова и бригу о породици.

Присутни су имали прилику да пробају босанску курузу, љевачу, проју, пуру и друга стара јела:

''Наше удружење постоји преко 40 година, окупљамо велики број чланица које су увек спремне да учествују на свим манифестацијама које се организују у селу. Жеља нам је била да сачувамо традицију јела од кукурузног брашна. Окупили смо велики број екипа, које су учествовале са својим јелима'', подсетила је Боја Ољача, председница Удружења жена ''Нови Козарци''.
 

Удружење мултипле склерозе Кикинда, уз подршку Града Кикинде, организовало је, на паркингу код ''Лидла'', акцију под називом "Сигурни сте да желите моје место?!", којом су покушали да утичу на суграђане, због непрописног паркирања на местима за особе са инвалидитетом. Акцију су подржали Младен Богдан председник Градског парламента, Мелита Гомбар, чланица Градског већа и Павле Поповић, инспектор Саобраћајне инспекције Града Кикинде.

''Град Кикинда подржао је ову акцију више удружења особа са инвалидитетом којом смо желели да укажемо на проблем који имају са паркинг местима, не само испред тржног центра већ и у целом граду. Они су се нама обраћали у више наврата, до сада смо већ имали неколико састанака у којима је учествовала и Саобраћајна полиција, тако да смо дошли до закључка да им то треба решити у складу са законом, како би особе са инвалидитетом имале прилику и могућност да се паркирају на местима која су обележена и да свакодневно обављају животне активности'', рекао је Богдан.

Март је месец дизања свести о мултипле склерози. Била је то прилика да се организује акција којом би се скренула пажња на особе са инвалидитетом и како би сви грађани са више разумевања поштовали прописе у вези са паркинг местима намењењним особама са инвалидитетом:

''Апелујемо на све наше суграђане, као и институције, да имају разумевања, јер смо ми особе са инвалидитетом и потребно је да схвате да не користе паркинг места намењена особама са инвалидитетом. Са разлогом смо се окупили код овог тржног центра јер је ту и највећи проблем. Највећи проблем настаје када укажемо грађанима да су нам заузели паркинг место које нама припада, они тада започињу свађу и то је веома стресно и болно за нас'', додала је Бранкица Мишков, председница Удружења мултипле склерозе Кикинда.
 

Жири за Награду Душан Васиљев у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан, већином гласова донео је одлуку да Награду Душан Васиљев добије песник Селимир Радуловић за књигу У царству ветрова арамејских (Лагуна, 2022).
Град Кикинда традиционално додељује Награду Душан Васиљев за најбољу књигу на српском језику у протеклој години. На конкурс је пристигло укупно 124 наслова.
Награда Душан Васиљев ће лауреату бити уручена у понедељак 27. марта у 12:30 часова у свечаној сали Града Кикинда.

СЕЛИМИР РАДУЛОВИЋ
Селимир Радуловић (1953, Цетиње) објавио је осам песничких књига: Последњи, дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016); књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996,1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник(2008), Песма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017).
У издању Српске књижевне задруге и Православне речи објављена су му Изабрана дела (I-V).
Поводом његовог песничког дела објављена су два зборника радова: Песник ноктурна (1995) и Светло из очеве колибе (2015).
Аутор је пет антологија/хрестоматија, књиге књижевно-критичких текстова Повој и чланци (1987) и књиге огледа Светло из очеве колибе (2015).
Издавачка кућа Чигоја објавила је, у колекцији Одговори, књигу разговора Милоша Јевтића са Селимиром Радуловићем Очево лице књиге (2017).
Објављене су му књиге изабраних песама на руском, грчком и македонском језику.
За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић,Награду Симо Матавуљ, Повељу Мораве, Награду Књига године Друштва књижевника Војводине, Награду Ђура Јакшић, Награду Деспотица Ангелина Бранковић, Награду Кондир косовке девојке, Змајеву награду.
Био је секретар Покрајинског фонда културе (1990-1992), директор Културног центра Новог Сада (1992-1997), председник Друштва књижевника Војводине (1997-2000), главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус (2001-2012), директор Стеријиног позорја (2012-2014). Сада је управник Библиотеке Матице српске.
Живи у Новом Саду.
 

Поводом обележавања 24 године од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, положени су венци на спомен плочу погинулим припадницима посебних јединица полиције у просторијама Полицијске управе Кикинда, а потом је на Градском тргу код спомен обележја ''Туга'' уприличен свечани програм на ком су, поред представника Удружења "Српски ратни ветерани", других борачких организација, Војске, Минитарства одбране, Министарства унутрашњих послова, као и чланова породица погинулих, присуствовали градоначелник Кикинде, Никола Лукач и његови сарадници.

''Обележавамо 24 године од почетка најсрамније војне акције у послератној историји Европе. У бомбардовању је уништено и оштећено 25 хиљада кућа и зграда, онеспособљено је 470 километара путева и 595 километара пруга, оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста. За 78 дана агресије, погинуло је скоро осамдесеторо деце'', истакао је градоначелник.

Обележавању је присуствовао и председник Градског парламента, Младен Богдан:

''Обележили смо овај датум достојанствено, како бисмо показали колико нам је важно да, заједно са породицама погинулих, одамо почаст онима који су дали своје животе'', додао је Богдан.

Свечани програм организовали су Удружење ''Српски ратни ветерани'' и Град Кикинда:

''Ово јесте тужан дан за све нас, али нас испуњава чињеница да сваке године у обележавању учествује све више школа. Мисија нашег удружења је да пренесемо сећање на наредне генерације'', надовезао се Владимир Радојчић, из Удружења "Српских ратних ветерана".