Актуелно

У Културном центру Кикинда уприличено је представљање Педагошког факултета из Сомбора. Била је то прилика да се средњошколци из нашег града детаљније упознају са условима сомборског Факултета који ове године планира да упише стотинак студената у неколико образовних смерова. Представљању програма Педагошког факултета из Сомбора присуствовала је и Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

''Сматрам да је учитељски позив један од најплеменитијих, тако да свако ко има прилику да утиче позитивно на систем вредности код деце, треба да размотри могућности које нуди Факултет из Сомбора. Кикинда ће имати знатан одлив учитељског кадра у наредних пет година. Планирано је да 28 учитеља оде у пензију, тако да је ово једна лепа могућност да млади упишу Факултет и да потом добију посао у просвети. Град Кикинда увелико размишља и о увођењу посебних стипендија како бисмо мотивисали младе људе да постану учитељи'', истакла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

Будућим студентима на располагању су смерови за васпитача, учитеља и библиотекара, док су неки још увек у процесу стицања акредитације:

''Педагошки факултет у Сомбору је институција која је најстарија за образовање учитеља у Срба и традицију чува од 1778. године, што је 245 година. Школа гаји традицију, али је и модерна и уписује васпитаче, учитеље и библиотекаре, али се надамо и новом програму за студенте дигиталног образовања, с обзиром на то да је у процесу акредитације. Дом је одмах поред факултета, буџетска места су довољна за потребе наше државе, а ако и буде било самофинансирајућих студената, треба да знају да су школарине најниже у земљи и да могу да се плате у ратама. Имамо заиста одличне услове за студенте, само треба да постоји мотив код младих људи'', поручио је проф. др Саша Марковић, декан Факултета.
 

Министарство за бригу о селу расписало је и ове године јавни позив за доделу бесповратних средстава за куповину сеоских кућа са окућницом. Максимална вредност за куповину куће износи милион и 200 хиљада динара. Колико се ова мера показала успешном, показује и податак да је до сада путем конкурса пет хиљада грађана решило своје стамбено питање, док су на територији Града Кикинде продате 33 куће. Мелита Гомбар, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици посетила је породицу Остојић у Новим Козарцима, која је одлучила да конкурише и живот проведе на селу.

''Циљ је оживљавање села и подстицање младих да не одлазе из сеоских средина. Желимо да их мотивишемо да се врате на село и овде заснују своје породице. Млади људи на овај начин добијају могућност да стекну услов за стицање породице и њено проширивање. Град Кикинда ће увек подржати овакве програме'', рекла је Мелита Гомбар, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

Лица која имају право да учествују на конкурсу су пунолетни држављани наше земље, који су млађи од 45 година. Веома је битно да они који конкуришу до сада немају ниједну непокретност на своје име осим пољопривредног земљишта. Битно је да се не дугује за порез, да нису осуђивани, да се против њих не води судски поступак као и то да са власником куће коју желе да купе нису у родбинским односима. Кућа која се продаје мора да буде безбедна и функционална, да задовољава основне услове за становање, да је њена процењена вредност максималано до милион и 200 хиљада динара, да је укљижена и да није предмет судског спора. Једни од оних који су конкурисали и одлучили да живот проведу на селу је породица Остојић у Новим Козарцима:

''Жеља нам је била да се осамосталимо, пошто смо живели у заједници, постало је превише комликовано са двоје деце. Пронашли смо објекат који желимо да купимо, пријавили се на конкурс и у врло кратком периоду добили потврдан одговор'', истакла је Лидија Остојић.

''Било је тешко пронаћи кућу на селу јер понуда баш и није била квалитетна. На срећу, пронашли смо објекат који је идеалан за нас. Има све прикључке, завршили смо столарију, управо радимо на грејању, такође ћемо реновирати и купатило. План је да се до лета уселимо у наш нови дом'', додао је Крстан Остојић.
 

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, заједно са Срђаном Кружевићем, директором ЈВП ''Воде Војводине", покрајинском посланицом, Станиславом Хрњак, начелником Севернобанатског округа, Мирославом Дучићем и својим сарадницима, обишао је радове на уређењу каналске мреже на територији катастарске општине Мокрин. Ради се о Бегејском главном и каналу Б-10, који пролазе кроз насељено место. Радове вредне 24 милиона динара, које изводи Водопривредно предузеће ''Средњи Банат'', финансирале су ''Воде Војводине'' и њима ће бити уређено четири километра каналске мреже, од границе са Румунијом до улива у Златицу. Радови се, после 15 година, одвијају на основу иницијативе мештана Мокрина, уз подршку Града Кикинде.

''Већ 15 година одлично сарађујемо са предузећем 'Воде Војводине', али у последњих неколико година потпуно смо се посветили приоритетима у насељеним местима, како бисмо решили вишегодишње проблеме. Комплетна санација канала значајано ће допринети квалитету одвођења атмосферских вода, имајући у виду да канал пролази кроз насељено место. У разговору са мештанима, али и представницима Месне заједнице, уређење канала одређено је као пројекат који мора што пре да се реализује. Ми ћемо наставити суфинансирање оваквих радова, определили смо средства, тако да ћемо све урадити како бисмо каналску мрежу уредили и на тај начин помогли нашим мештанима'', рекао је градоначелник.

Ради се о једном од најзахтевнијих пројеката на ком се није радило преко 20 година због великог броја пешачких мостова, близине домаћинстава, али и опасности прилазака машина:

''Извађена је огромна количина муља, преко 17.000 квадратних метара биљне масе, што значи да ћемо канал вратити у пројектовано стање, а свих 300 хектара земље, која се налази од државне границе са Румунијом, па до улива са Златицом, опет ће квалитетно моћи да буде одводњавано. Акција је спроведена на иницијативу мештана Мокрина уз подршку Града Кикинде, тако да могу да најавим да ћемо наставити са улагањима у овај град. Наше предузеће има средстава у овогодишњем рекордном буџету који износи шест милијарди динара, тако да имамо довољно новца да финансирамо овакве послове'', истакао је Срђан Кружевић, директор ЈВП ''Воде Војводине''.
 

Гусан Батак, власника Николе Никића, победник је Светског првенства у надметању гусана, које је 37. пут одржано у Мокрину. У борби која је трајала око 11 минута, гусан Батак је у финалу савладао Федора, власника Мирослава Челекетића. У категорији једногодаца најјачи је био гусан Спасоје, власника Милана Дражића, док је у категорији двогодаца прво место освојио Жућко, Лазара Адамова. Надметање, које су подржали Месна заједница Мокрин и Град Кикинда, почело је 18. децембра, а у све три категорије било је укупно 116 гусана. Манифестацији је присуствовао градоначелник Кикинде, Никола Лукач, са својим сарадницима.

‘’Сигурно да ово све треба чувати, али и подићи на виши ниво, а за то сви узгајивачи и организатори могу да очекују од Града Кикинде који ће им увек пружити подршку. Манифестација је веома значајна за Мокрин, јер се захваљујући борби гусана надалеко чује и за ово село и за Кикинду. Знамо да је важно учествовати, али Мокринчанима је јако важно и победити и бити најбољи у свом селу’’, истакао је градоначелник.

Власник шампионског гусана, Никола Никић, наредних 365 дана поносиће се својим пернатим гладијатором:

‘’Може он још да се такмичи, али не желим више да га мучим, доста је било. Пре две године је био други, сада је освојио прво место, као млад је већ био први, тако да је доста’’, рекао је Никић.

Најстарији и највећи шампион такмичења је гусан Ацика, стар 23 године, док је најстарија гуска чувена Четкица са својих 26 година. На манифестацији је проглашено и најлепше јато, којим се ове године поноси Душан Грујић:

‘’Када сте први и када годину дана можете да се хвалите да сте најбољи на свету, награде нису битне, као и новац јер за то не постоји цена, једноставно бити најбољи је на првом месту’’, додао је Живица Терзић, председник Удружења ‘’Бело перо’’ у Мокрину.
 

У Градској кући у Кикинди представљен је нови ИПА прекогранични пројекат под називом ‘’Банат 112’’, који Град Кикинда спроводи са румунском општином Жомбољ. Уговором вредним више од 760 хиљада евра предвиђено је да кикиндска Хитна служба добије нова возила као и нову медицинску опрему, док ће кикиндски Црвени крст , који први пут учествује на прекограничном пројекту, средства искорисити за реализацију разних промотивних и едукативних активности на тему пружања прве помоћи.

‘’До сада је из европских фондова потрошено преко два милиона евра за пројекте Зелени Банат, Повезаност Баната 1, Повезаност Баната 2 и протекле године пројекат Еколејкс, када је култивисан простор намењен одмору и рекреацији. Сума је подељена тако да Град Кикинда треба да обезбеди око 350.000, док се на општину Жомбољ односи 400.000 евра, док је нешто више од 18.000 евра предвиђено за реализацију активности Црвеног крста Кикинда. Средства морају бити обезбеђена у буџетима партнера, а онда након што се пројекти успешно реализују и прођу одређене мониторинге од стране надлежних финансијских институција, што домаћих, тако и румунских, укупна средства ће бити рефундирана из европских фондова у износу од 85 одсто’’, истакла је Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника Кикинде.

Пројектом је предвиђено да Хитна служба у Кикинди добије три санитетска возила, а предвиђена је и набавка опреме за амбуланту Хитне помоћи:

‘’Два санитетска возила биће комплетно опремљена свим средствима која служе за збрињавање трауме на терену, а такође ће поседовати и апарате најновије генерације као што је дефибрилатор који служи за директно спасавање живота код пацијената са срчаним застојем, респираторима, ЕКГ апаратима и осталом опремом. Треће возило користиће се за превоз пацијената до терцијалних установа у Новом Саду и Београду’’, објаснио је др Милош Бајић, начелник Хитне службе у Кикинди.

‘’Лиценцирани предавачи прве помоћи Црвеног крста у сарадњи са лекарима Хитне службе имају задатак да у оквиру пројекта едукују односно обуче децу основношколског узраста’’, подсетила је Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста.

Медицинску опрему очекују и са румунске стране у Болници у Жомбољу:

‘’Опрема ће нам помоћи у брзој дијагнози и решавању одређених сучајева, наравно у оквирима наших надлежности’’, каже Данијела Кирлиг, директорица Болнице у Жомбољу.

‘’Prethodni пројекти који су се реализовали у веома добрим околностима дају нам наду и убеђење да ће тако бити и са овим пројектом који смо започели’’, надовезао се Каба Габор, заменик председника општине Жомбољ.