Aktuelno

Đaci i zaposleni u Osnovnoj školi ''Jovan Popović'' u Kikindi obeležili su 73 godine rada i postojanja te obrazovne ustanove u gradu, organizacijom programa pod nazivom ''Svet je lep kada stvaramo''. Na dan rođenja književnika, čije ime nosi kikindska škola, održane su brojne radionice u okviru kojih su deca imala priliku da ilustruju književna dela, prave instrumente i bave se plesom. Svečanosti su prisustvovali gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, Valentina Mickovski, članica Gradskog veća kao i sekretari sekretarijata Ilinka Đilas i Bogdan Tasovac.

‘’Grad Kikinda je u ovoj godini izdvojio osam miliona dinara za investicije, tekuća održavanja i opremu u obrazovanju za ovu školu. Saniran je krov i zamenjeni pvc prozori u dnevnom boravku, takođe preko konkursa Zajednici zajedno kompanije NIS škola je dobila preko tri miliona i 700 hiljada dinara za sanaciju i adaptaciju svlačionica i toaleta’’,podsetio je Tasovac.

Veliku ulogu u celokupnom sistemu obrazovanja imaju roditelji kojima je ova škola posvetila posebnu pažnju:

‘’Sam naslov programa obeležavanja govori da učenici i nastavnici zajedno sa roditeljima stvaraju lepšu budućnost. Tradiconalno smo obeležili nedeljni doručak u okviru kog smo služili med koji smo takođe napravili zajedno sa članovima sekcije pčelarstva u našoj školi. U okviru radionica izrađivali smo muzičke instrumente, ilustrovali pojedina književna dela, dok smo učestvovali i u plesnoj radionici u kojoj su učestvovali roditelji, učenici i zaposleni u školi. Zajedno možemo sve, da promenimo budućnost zajedno sa roditeljima kao ključnim segmentom naše škole’’, dodala je direktorka škole, Jelena Krvopić.
 

U Narodnoj biblioteci ''Jovan Popović'' u Kikindi predstavljena je knjiga naše sugrađanke Marte Ištvan pod nazivom "Ovde počivaju u večnom miru- groblja u Kikindi", koja je objavljena u saradnji sa Arhivom Vojvodine. Programu su prisustvovali Valentina Mickovski, članica Gradskog veća i Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine.

''Smatram da je autorka ovim delom uspela da svedoči o prošlosti žitelja naše multikulturalne sredine, a ono što je lepo jeste što se u knjizi ne pominju samo znamenite ličnosti, već i drugi sugrađani sa vrlo interesantim pričama. Inicijativom Milenka Jovanova, narodnog poslanika, došlo je do odlične saradnje Arhiva Vojvodine i Grada Kikinde, koja će rezultirati vrlo korisnim projektima'', rekla je Valentina Mickovski.

Knjiga je nastavak sveobuhvatne teme o masovnim grobnicama u Vojvodini, tako da je autorka kao i poštovalac zavičajne istorije naše Pokrajine, odlučila da čitaocima predoči kikindska groblja. U ovom delu, koje očekuje i nastavak, nalaze se podaci i fotografije mokrinskog pravoslavnog i rimokatoličkog, kao i groblja na Vašarištu:

''Napravila sam istorijski uvod o nastanku evropskih grobalja, pa sam posle prenela podatke o kikindskim grobljima. Potrudila sam se da objasnim gde se ona nalaze klasičnom metodom, tu su staze u groblju, podaci o grobnicama, stare grobnice, biljni svet groblja, simboli koji se susreću, najstarije ploče i poznati Kikinđani. Beležila sam sve što sam videla'', dodala je autorka.

Zahvaljujući knjizi, čitaoci će biti na pravom kulturnom dobitku saznajući više o ljudima koji su nekada živeli na našim prostorima:

''To je svakako nešto što treba pozdraviti i podržati, ali i lep povod da pokažemo deci gde se nalaze njihovi preci i ko su bili ti ljudi. Kultura sećanja čuva vrlo važne stvari i bez ovakve arhivske građe malo bismo znali o svojim precima, a to nam je i te kako potrebno'', nadovezao se Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine.
 

Srpska pravoslavna crkvena opština Kikinda, svetom arhijerejskom liturgijom, koju je služio episkop banatski, gospodin Nikanor, u Hramu Svetih Kozme i Damjana, obeležila je praznik posvećen Kozmi i Damjanu, svetiteljima koji su u narodu poznati i kao Sveti Vrači, ali i 20 godina od početka izgradnje Hrama. Uz prisustvo sveštenstva i velikog broja vernika, kumovi su bili Ivan Gavrilov i Igor Golijanin, a svečanosti su prisustvovali gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač i njegovi saradnici.

''Ovo je za nas vrlo značajan momenat, pogotovo u ovako izazovnim vremenima jer se pokazalo da marljivost, upornost, ali i želja za očuvanjem tradicije, običaja i naravno opstanka treba da se poštuje. Upućujem čestitku onima koji brinu da ovaj Hram krasi naš grad i koji nas podsećaju da kada smo ujedinjeni možemo mnogo toga zajedno da učinimo'', rekao je gradonačelnik.

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Sveti Kozma i Damjan bili su braća, rodom iz Rima koji su čitav život posvetili pomaganju i lečenju drugih. Još za života su važili za velike čudotvorce, a bili su lekari koji za svoj rad nisu tražili nikakvu nagradu.

''To je velika čast i nadahnuće za naše porodice i želja nam je bila da doprinesemo proslavi i prijemu drugih vernika'', istakao je kum Ivan Gavrilov

''Velika je čast biti u hramu uz veliki broj vernika, pogotovo prilikom obelažavanja 20 godina od početka izgradnje hrama'', dodao je kum Igor Golijanin.

Ideja za gradnju novog hrama u Kikindi potekla je devedesetih godina prošlog veka, kada je započeto prikupljanje dokumentacije i tražena lokacija gde će se graditi hram:

'' Tadašnja opštinska vlast donirala je plac na kojoj će nastati hram. Mesto je osvećeno 1996. godine, da bi u jesen 2003. godine počeli građevinski radovi. Ovo je prilika da se setimo svih koji su sebe ugradili u ovo sveto zdanje'', nadovezao se otac Boban Petrović, starešina Hrama.
 

Svečanom priredbom i koncertom u fiskulturnoj sali, učenici i zaposleni, uz veliki broj gostiju, obeležili su 73 godine rada i postojanja Osnovne škole ''Vuk Karadžić''. U okviru svečanosti, za učenicu generacije u prethodnoj školskoj godini proglašena je Vladislava Petrović, dok je Teodora Stančić proglašena za sportistu generacije. Svečanom programu prisustvovali su Valentina Mickovski i Nebojša Jovanov, članovi Gradskog veća.

''Grad Kikinda ima odličnu saradnju sa školom, koja redovno prati trendove obrazovanja što je nama veoma bitno kako bi se deca obrazovala u skladu sa vremenom u kom žive. Podržali smo i finansijski rad škole , tako da smo obezbedili sredstva za projektno-tehničku dokumentaciju kako bi bila spremna za sve konkurse koji su na kraju uspešno i realizovani'', napomenula je Valentina Mickovski.

U okviru obeležavanja Dana škole, održane su brojne radionice, sportski dan, dok je u školskoj galeriji otvorena izložba o japanskoj kulturi:

''U fiskulturnoj sali zamenjeni su prozori na osnovu konkursa Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu u iznosu od 3,6 miliona dinara, dok nas do kraja prvog polugodišta očekuje postavka multifunkcionalne podloge, za šta je Sekretarijat za sport obezbedio 3,1 milion dinara. Pored toga, na osnovu konkursa Zajednici zajedno, kompanije NIS, odobreno nam je sedam miliona dinara kojim ćemo, zajedno sa Gradom Kikinda koji takođe učestvuje finansijski, promenti biber crep iznad sale za fizičko i kabineta za muzičku kulturu'', dodao je direktor škole, Ivan Pantelić.
 

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač i Dragan Pecarski, član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu, zajedno sa Dejanom Santračem, predsednikom Sudijske komisije Fudbalskog saveza Srbije, na stadionu OFK Kikinde organizovali su akciju podele sportske opreme mladim fudbalerima iđoškog ''Borca'' i nakovačkog ''Poleta''. Najnovija poseta predstavnika Fudbalskog saveza Srbije bila je i povod da se detaljnije upoznaju sa sportskom infrastrukturom u gradu i selima, kao i da sagledaju sa kakvim kapacitetima raspolažu naši klubovi.

''Upravo ovakve akcije trebalo bi da daju odlične rezultate u narednom periodu jer negovanje pravih životnih vrednosti kroz sport mora da se isplati. Svi klubovi treba da znaju da na Grad Kikindu uvek mogu da računaju'', poručio je gradonačelnik.

Ideja Fudbalskog saveza Srbije jeste da se kroz ovu akciju obiđu male sredine i klubovi gde meštani odvajaju svoja sredstva i vreme kako bi sve funkcionisalo na najbolji način:

''Na ovaj način im stavljamo do znanja da su svi važan deo naše fudbalske porodice. Veliku ulogu ima Grad Kikinda koji u najvećoj meri finansira sve klubove. To su ljudi koji žive za fudbal i spremni su na to da pruže mnogo kako bi se fudbal igrao u njihovim sredinama. Fudbal je u selima jedan od retkih sportova koji predstavlja pravu priliku za druženje i socijalizaciju u društvu'', dodao je Santrač.