Aktuelno

Za glumca kikindskog Narodnog pozorišta, Vladimira Maksimovića, dobitnika nagrade za najbolju mušku epizodnu ulogu u filmu ''Ovuda će proći put", na festivalu ''Filmski susreti u Nišu", gradonačelnik, Nikola Lukač i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, priredili su svečani prijem. Mladi glumac nagrađen je na jednom od najvećih filmskih festivala na ovim prostorima.

''Vladimir je neko ko je sa velikim entuzijazmom došao u Kikindu, neko ko je uložio veliki napor da na najbolji način predstavi sebe i naše pozorište, tako da je bilo logičo da bude i nagrađen na ovako prestižnom festivalu. Svi ljubitelji teatra u Kikindi počastvovani su da imaju ovakvog glumca, koji je, po svemu sudeći, odlučio da ostane u našem gradu, na ponos svih nas koji ga odavno smatramo Kikinđaninom'', rekao je gradonačelnik.

Vladimir Maksimović je na daskama kikindskog teatra već desetak godina, kada je iz Beograda došao na sever Banata i ostao u gradu u koji se, kako kaže, zaljubio:

''Ne osećam nikakvo breme te nagrade jer sam se oduvek trudio da sve što radim u životu, to radim punog srca, tako da ne osećam nikakav pritisak odgovornosti koju takva nagrada može da izazove. Naprotiv, nagrada će mi da ti vetar u leđa da ono što radim nastavim još bolje nadajući se da će to biti prepoznato i nagrađeno u narednim godinama'', dodao je Maksimović.
 

U sklopu „Interreg – IPA Cross-border Cooperation Programme Romania – Serbia”, a u okviru projekta „Vanredne situacije“ (Romanian – Serbian Cross Border Risk Monitoring in case of Emergency Situations, RORS 218) u sredu, 18. i četvrtak,19. oktobra održavaju se predavanja na temu „Reagovanje u vanrednim situacijama“.
Prvog dana radionica je održana u Tehničkoj školi u Kikindi gde su kikindski i srednjoškolci iz Rekaša iz Rumunije bili u prilici da saznaju nešto više o vrstama požara i kako reagovati u datoj situaciji, dok će tema radionice u četvrtak biti „Požari na otovrenom“ koji su najčešći u Kikindi i dešavaju se dominantno u sezoni obavljanja radova u poljoprivredi. Gosti iz Rumunije će tokom oba dana biti u prilici da se upoznaju i sa turističkim znamenitostima najvećeg severnobanatskog grada.
Osim Kikinde i Zrenjanina, partneri na projektu su Agencija za vanredne situacije iz Temišvara (Asociatia de dezvoltare intercomunitara pentru managementul situatiilor de urgenta), Inspektorat za vanredne situacije „Banat“ za županiju Timiš iz Temišvara (Inspectoratul pentru situații de urgență “Banat” al județului Timiș) i Inspektorat Žandarmerije županije Timiš iz Temišvara (Inspectoratului de Jandarmi Județean Timiș).

Streljačka družina "Kikinda" će za vikend 21. i 22. oktobra, po drugi put organizovati međunarodno takmičenje u olimpijskim disciplinama, pod nazivom ''Kikinda Kup 2023''. Takmičenje, koje će ove godine okupiti preko 200 učesnika, održavaće se u hali Sportskog centra ''Jezero", a zvanično otvaranje predviđeno je u subotu od 13 sati. Sportsku manifestaciju najavili su Dragan Pecarski, član Gradskog veća, Duško Petrov, najbolji kikindski strelac i reprezentativac Srbije i Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Kikinde.

''Prošlogodišnji turnir bio je na zavidnom nivou, tako da smo ponovo dobili podršku iz Saveza da budemo domaćini velikog sportskog takmičenja u streljaštvu koje će okupiti naše najbolje strelce, reprezentativce i olimpijce, kao i goste iz nekoliko zemalja'', rekao je Pecarski.

Prvog dana takmičenja, u subotu, predviđeno je održavanje drugog kola Kupa Srbije:

''Veoma sam zadovoljan što nam je organizacija ove sportske manifestacie pripala i ove godine, to je samo potvrda da smo prethodne godine uradili dobar posao. Kikindski turnir nalazi se u kalendaru u Evropskoj federaciji, što znači da ceo svet može da vidi i naš grad na streljačkoj mapi. Očekujemo veliki broj takmičara iz naše zemlje, naše olimpijce, kao i goste iz Indije, Moldavije i drugih zemalja'', dodao je Duško Petrov, organizator turnira.

Pored Grada Kikinde, podrška stiže i od Sportskog saveza Kikinde:

''Uvek ćemo podržati ovako velike i značajne sportske manifestacije u našem gradu, pogotovo kada imamo nekoga ko se svim srcem bori za svoj klub i da u naš grad dovede najbolje strelce što i nama predstavlja dodatan motiv da budemo još bolji'', nadovezala se Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Kikinde.
 

U narednih mesec dana trebalo bi da započnu radovi na brzoj saobraćajnici Sombor-Kikinda, što je ozvaničeno potpisivanjem tri komercijalna ugovora sa kompanijama u Narodnoj Republici Kini, u kojoj se nalazi delegacija naše zemlje na čelu sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem. Ugovorom koji je parafirao resorni ministar Goran Vesić sa kompanijom ''China State Construction'', takozvani ''Osmeh Vojvodine'' povezaće naš grad sa graničnim prelazom Bački Breg preko Sombora, Kule, Vrbasa, Srbobrana, i Bečeja. Dužina tog puta biće skoro 200 kilometara.

"To je put koji zbog izgleda nazivamo Smajli, a on povezuje Bački Breg na severozapadu Srbije, preko Sombora, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja, Novog Bečeja, Kikinde i Srpske Crnje sa novim prelazom koji je sa Rumunima dogovoren. I spojiće zapadnu Bačku i severni Banat", rekao je predsednik Vučić.

Ministarstvo sabraćaja, infrastrukture i građevinarstva u Pekingu je potpisalo tri komercijalna ugovora sa kineskim kompanijama, koji se odnose na izgradnju infrastrukture u Srbiji, vrednosti skoro četiri milijarde evra, što donosi skoro 300 kilometara novih puteva.

Povodom obeležavanja 16. oktobra, Svetskog dana hrane, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje, organizovao je za učenike drugog razreda OŠ" Đura Jakšić", predavanje o zdravoj ishrani. Predavanje je vodila Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, dok je programu prisustvovao i Stevan Iličić, član Gradskog veća zadužen za ekologiju. Oni su deci simbolično uručili rančeve u kojima su se nalazili blok i jabuka.

''Upoznali smo učenike sa piramidom ishrane, kao i sa namirnicama koje treba da jedu. Bila nam je želja da im skrenemo pažnju na to koliko je važna uloga hrane kako bi deca bila zdrava i pravilno se razvijala. Pored hrane, bavljenje sportskim aktivnostima se podrazumeva u dečjem uzrastu'', istakla je Miroslava Narančić.

Kod polivine stanovništva u Banatu izražena je gojaznost, dok je desetak procenata pothranjeno:

''Svega 35 odsto stanovništa ima optimalnu telesnu masu, četvrtina dece je gojazna, tako da stanje hitno moramo da promenimo. O zdravoj ishrani treba da se priča i u okviru redovne nastave. Posledica gojaznosti su najčešće infarkt, hipertenzija cerebrovaskularne i endokrine bolesti'', dodala je dr Sanja Brusin Beloš, iz Zavoda za javno zdravlje Kikinda.