Aktuelno

U Svečanoj sali Gradske kuće pesniku Selimiru Raduloviću dodeljena je Nagrada „Dušan Vasiljev“. Radulović je nagrađen za knjigu „U carstvu vetrova aramejskih“, koja je jedna od 124 naslova pristiglih na Konkurs za dodelu Nagrade „Dušan Vasiljev“, koju od 1997. godine dodeljuje Grad Kikinda za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku u prethodnoj godini. Svečanosti u Gradskoj kući prisustvovali su zamenica gradonačelnika Kikinde Dijana Jakšić Kiurski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje Valentina Mickovski i član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu i seoske mesne zajednice LJuban Sredić. Govoreći o Nagradi „Dušan Vasiljev“ Dijana Jakšić Kiurski podsetila je da je u pitanju priznanje, koje već duže vreme prevazilazi lokalne okvire, budući da su Nagradu dobila mnoga značajna imena domaće književnosti, poput Milorada Pavića, Davida Albaharija i Svetislava Basare:

„U toj sponi njihovih dela, zbog kojih su dobili ovu Nagradu i same Nagrade „Dušan Vasiljev“ i živi njegovo ime i zato se i nadamo da će biti uslova i trudićemo se svi da se ova nagrada organizuje i dodeljuje u nekom narednom periodu“, rekla je Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika Kikinde.

Za laureata posebnu vrednost ima priznanje koje nosi ime pesnika, čiji je život prerano završen:

„Sve nagrade i priznanja su, kako kaže sveti Pavle, kao cvet livadski, odnosno traju jedan dan. Ipak, ima pesničkih i književnih nagrada kao što je ova, koje priređuju čoveku radost, makar na tren da zna da mu ruke nisu raslabljene i da mu snaga nije oduzeta“, istakao je Selimir Radulović.

Delo Selimira Radulovića „U carstvu vetrova aramejskih“ žiri u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik Zoran Đerić, potpredsednik i Đorđe Pisarev, član, izdvojio je kao poeziju, koja se razlikuje od aktuelne produkcije:

„Pre svega, imajući u vidu da je ona religiozna u pravom smislu, da je oslonjena na Bibliju i na literaturu koja je vezana za istoriju književnosti, ali i za velika imena na koja se poziva, citira ih ili parafrazira“, izjavio je potpredsenik žirija Zoran Đerić.

U Motelu u Novim Kozarcima organizovana je druga manifestacija pod nazivom ''Kukuruzno proleće", u organizaciji Udruženja žena Novi Kozarci, uz podršku Mesne zajednice i Grada Kikinde. Na manifestaciji, koja je bila takmičarskog karaktera, pravili su se, a potom i birali,najbolji slatki i slani proizvodi od kukuruznih prerađevina. Najbolji proizvod po oceni sudija napravile su članice Udruženja žena „Livadarke“ iz Aleksandrova . Događaju su prisustvovali Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta i Melita Gombar, članica Gradskog veća.

''Ne postoji ništa lepše nego kada vredne ruke naših domaćica pripreme jela koja su ostala deo naše lepe tradicije, ono što su naučile od svojih majki i baka i to nastavile da prenose na mlađe generacije. Jako je važno da se nastavi negovanje običaja iz mesta iz kojih smo došli, jer tako tako čuvamo našu bogatu kulturu na koju smo jako ponosni'', rekao je Bogdan prisutnima.

Udruženja žena su pravi primer očuvanja i promovisanja nacionalne kuhinje lokalnih proizvoda:

''Primetno je koliko su naše žene posvećene tome, koliko učestvuju na raznim manifestacijama i koliko su privržene tradiciji. LJubitelji gastronomije su uživali u jelima od kukuruznog brašna i lepo je što smo probali stara jela, ali i neka nova'', dodala je Melita Gombar, članica Gradskog veća zadužena za nacionalne manjine, ravopravnost polova i brigu o porodici.

Prisutni su imali priliku da probaju bosansku kuruzu, ljevaču, proju, puru i druga stara jela:

''Naše udruženje postoji preko 40 godina, okupljamo veliki broj članica koje su uvek spremne da učestvuju na svim manifestacijama koje se organizuju u selu. Želja nam je bila da sačuvamo tradiciju jela od kukuruznog brašna. Okupili smo veliki broj ekipa, koje su učestvovale sa svojim jelima'', podsetila je Boja Oljača, predsednica Udruženja žena ''Novi Kozarci''.
 

Udruženje multiple skleroze Kikinda, uz podršku Grada Kikinde, organizovalo je, na parkingu kod ''Lidla'', akciju pod nazivom "Sigurni ste da želite moje mesto?!", kojom su pokušali da utiču na sugrađane, zbog nepropisnog parkiranja na mestima za osobe sa invaliditetom. Akciju su podržali Mladen Bogdan predsednik Gradskog parlamenta, Melita Gombar, članica Gradskog veća i Pavle Popović, inspektor Saobraćajne inspekcije Grada Kikinde.

''Grad Kikinda podržao je ovu akciju više udruženja osoba sa invaliditetom kojom smo želeli da ukažemo na problem koji imaju sa parking mestima, ne samo ispred tržnog centra već i u celom gradu. Oni su se nama obraćali u više navrata, do sada smo već imali nekoliko sastanaka u kojima je učestvovala i Saobraćajna policija, tako da smo došli do zaključka da im to treba rešiti u skladu sa zakonom, kako bi osobe sa invaliditetom imale priliku i mogućnost da se parkiraju na mestima koja su obeležena i da svakodnevno obavljaju životne aktivnosti'', rekao je Bogdan.

Mart je mesec dizanja svesti o multiple sklerozi. Bila je to prilika da se organizuje akcija kojom bi se skrenula pažnja na osobe sa invaliditetom i kako bi svi građani sa više razumevanja poštovali propise u vezi sa parking mestima namenjenjnim osobama sa invaliditetom:

''Apelujemo na sve naše sugrađane, kao i institucije, da imaju razumevanja, jer smo mi osobe sa invaliditetom i potrebno je da shvate da ne koriste parking mesta namenjena osobama sa invaliditetom. Sa razlogom smo se okupili kod ovog tržnog centra jer je tu i najveći problem. Najveći problem nastaje kada ukažemo građanima da su nam zauzeli parking mesto koje nama pripada, oni tada započinju svađu i to je veoma stresno i bolno za nas'', dodala je Brankica Miškov, predsednica Udruženja multiple skleroze Kikinda.
 

Žiri za Nagradu Dušan Vasiljev u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik, i Đorđe Pisarev, član, većinom glasova doneo je odluku da Nagradu Dušan Vasiljev dobije pesnik Selimir Radulović za knjigu U carstvu vetrova aramejskih (Laguna, 2022).
Grad Kikinda tradicionalno dodeljuje Nagradu Dušan Vasiljev za najbolju knjigu na srpskom jeziku u protekloj godini. Na konkurs je pristiglo ukupno 124 naslova.
Nagrada Dušan Vasiljev će laureatu biti uručena u ponedeljak 27. marta u 12:30 časova u svečanoj sali Grada Kikinda.

SELIMIR RADULOVIĆ
Selimir Radulović (1953, Cetinje) objavio je osam pesničkih knjiga: Poslednji, dani (1986), San o praznini (1993), U sjenku ulazim, oče (1995), O tajni rizničara svih suza (2005), Snovi svetog putnika (2009), Pod kišom suza s Patmosa (2012), O pastiru i kamenu sa sedam očiju (2015), Senka osmog eona (2016); knjige izabranih pesama: Po licu noći (1996,1997), Knjiga očeva (2004), Gde Bogu se nadah (2006), Izveštaj iz zemlje živih (2009), Svetlo iz očeve kolibe (2011) i knjige izabranih i novih pesama: S visa sunčanog, strašnog (1999), Kao mirni i svetli vesnik(2008), Pesma s ostrva siročadi (2010), Dah male molitve (2017).
U izdanju Srpske književne zadruge i Pravoslavne reči objavljena su mu Izabrana dela (I-V).
Povodom njegovog pesničkog dela objavljena su dva zbornika radova: Pesnik nokturna (1995) i Svetlo iz očeve kolibe (2015).
Autor je pet antologija/hrestomatija, knjige književno-kritičkih tekstova Povoj i članci (1987) i knjige ogleda Svetlo iz očeve kolibe (2015).
Izdavačka kuća Čigoja objavila je, u kolekciji Odgovori, knjigu razgovora Miloša Jevtića sa Selimirom Radulovićem Očevo lice knjige (2017).
Objavljene su mu knjige izabranih pesama na ruskom, grčkom i makedonskom jeziku.
Za svoj književni rad dobio je Novembarsku povelju Novog Sada, Iskru kulture, Pečat varoši sremsko-karlovačke, Kočićevo pero, Nagradu Proljetnog sajma u Banjaluci, Nagradu Teodor Pavlović, Vukovu nagradu, Nagradu Miodrag Đukić,Nagradu Simo Matavulj, Povelju Morave, Nagradu Knjiga godine Društva književnika Vojvodine, Nagradu Đura Jakšić, Nagradu Despotica Angelina Branković, Nagradu Kondir kosovke devojke, Zmajevu nagradu.
Bio je sekretar Pokrajinskog fonda kulture (1990-1992), direktor Kulturnog centra Novog Sada (1992-1997), predsednik Društva književnika Vojvodine (1997-2000), glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Orfeus (2001-2012), direktor Sterijinog pozorja (2012-2014). Sada je upravnik Biblioteke Matice srpske.
Živi u Novom Sadu.
 

Povodom obeležavanja 24 godine od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, položeni su venci na spomen ploču poginulim pripadnicima posebnih jedinica policije u prostorijama Policijske uprave Kikinda, a potom je na Gradskom trgu kod spomen obeležja ''Tuga'' upriličen svečani program na kom su, pored predstavnika Udruženja "Srpski ratni veterani", drugih boračkih organizacija, Vojske, Minitarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i članova porodica poginulih, prisustvovali gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač i njegovi saradnici.

''Obeležavamo 24 godine od početka najsramnije vojne akcije u posleratnoj istoriji Evrope. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25 hiljada kuća i zgrada, onesposobljeno je 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga, oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta. Za 78 dana agresije, poginulo je skoro osamdesetoro dece'', istakao je gradonačelnik.

Obeležavanju je prisustvovao i predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan:

''Obeležili smo ovaj datum dostojanstveno, kako bismo pokazali koliko nam je važno da, zajedno sa porodicama poginulih, odamo počast onima koji su dali svoje živote'', dodao je Bogdan.

Svečani program organizovali su Udruženje ''Srpski ratni veterani'' i Grad Kikinda:

''Ovo jeste tužan dan za sve nas, ali nas ispunjava činjenica da svake godine u obeležavanju učestvuje sve više škola. Misija našeg udruženja je da prenesemo sećanje na naredne generacije'', nadovezao se Vladimir Radojčić, iz Udruženja "Srpskih ratnih veterana".