Aktuelno

U Kulturnom centru Kikinda upriličeno je predstavljanje Pedagoškog fakulteta iz Sombora. Bila je to prilika da se srednjoškolci iz našeg grada detaljnije upoznaju sa uslovima somborskog Fakulteta koji ove godine planira da upiše stotinak studenata u nekoliko obrazovnih smerova. Predstavljanju programa Pedagoškog fakulteta iz Sombora prisustvovala je i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.

''Smatram da je učiteljski poziv jedan od najplemenitijih, tako da svako ko ima priliku da utiče pozitivno na sistem vrednosti kod dece, treba da razmotri mogućnosti koje nudi Fakultet iz Sombora. Kikinda će imati znatan odliv učiteljskog kadra u narednih pet godina. Planirano je da 28 učitelja ode u penziju, tako da je ovo jedna lepa mogućnost da mladi upišu Fakultet i da potom dobiju posao u prosveti. Grad Kikinda uveliko razmišlja i o uvođenju posebnih stipendija kako bismo motivisali mlade ljude da postanu učitelji'', istakla je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.

Budućim studentima na raspolaganju su smerovi za vaspitača, učitelja i bibliotekara, dok su neki još uvek u procesu sticanja akreditacije:

''Pedagoški fakultet u Somboru je institucija koja je najstarija za obrazovanje učitelja u Srba i tradiciju čuva od 1778. godine, što je 245 godina. Škola gaji tradiciju, ali je i moderna i upisuje vaspitače, učitelje i bibliotekare, ali se nadamo i novom programu za studente digitalnog obrazovanja, s obzirom na to da je u procesu akreditacije. Dom je odmah pored fakulteta, budžetska mesta su dovoljna za potrebe naše države, a ako i bude bilo samofinansirajućih studenata, treba da znaju da su školarine najniže u zemlji i da mogu da se plate u ratama. Imamo zaista odlične uslove za studente, samo treba da postoji motiv kod mladih ljudi'', poručio je prof. dr Saša Marković, dekan Fakulteta.
 

Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je i ove godine javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Maksimalna vrednost za kupovinu kuće iznosi milion i 200 hiljada dinara. Koliko se ova mera pokazala uspešnom, pokazuje i podatak da je do sada putem konkursa pet hiljada građana rešilo svoje stambeno pitanje, dok su na teritoriji Grada Kikinde prodate 33 kuće. Melita Gombar, članica Gradskog veća zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici posetila je porodicu Ostojić u Novim Kozarcima, koja je odlučila da konkuriše i život provede na selu.

''Cilj je oživljavanje sela i podsticanje mladih da ne odlaze iz seoskih sredina. Želimo da ih motivišemo da se vrate na selo i ovde zasnuju svoje porodice. Mladi ljudi na ovaj način dobijaju mogućnost da steknu uslov za sticanje porodice i njeno proširivanje. Grad Kikinda će uvek podržati ovakve programe'', rekla je Melita Gombar, članica Gradskog veća zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.

Lica koja imaju pravo da učestvuju na konkursu su punoletni državljani naše zemlje, koji su mlađi od 45 godina. Veoma je bitno da oni koji konkurišu do sada nemaju nijednu nepokretnost na svoje ime osim poljoprivrednog zemljišta. Bitno je da se ne duguje za porez, da nisu osuđivani, da se protiv njih ne vodi sudski postupak kao i to da sa vlasnikom kuće koju žele da kupe nisu u rodbinskim odnosima. Kuća koja se prodaje mora da bude bezbedna i funkcionalna, da zadovoljava osnovne uslove za stanovanje, da je njena procenjena vrednost maksimalano do milion i 200 hiljada dinara, da je ukljižena i da nije predmet sudskog spora. Jedni od onih koji su konkurisali i odlučili da život provedu na selu je porodica Ostojić u Novim Kozarcima:

''Želja nam je bila da se osamostalimo, pošto smo živeli u zajednici, postalo je previše komlikovano sa dvoje dece. Pronašli smo objekat koji želimo da kupimo, prijavili se na konkurs i u vrlo kratkom periodu dobili potvrdan odgovor'', istakla je Lidija Ostojić.

''Bilo je teško pronaći kuću na selu jer ponuda baš i nije bila kvalitetna. Na sreću, pronašli smo objekat koji je idealan za nas. Ima sve priključke, završili smo stolariju, upravo radimo na grejanju, takođe ćemo renovirati i kupatilo. Plan je da se do leta uselimo u naš novi dom'', dodao je Krstan Ostojić.
 

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, zajedno sa Srđanom Kruževićem, direktorom JVP ''Vode Vojvodine", pokrajinskom poslanicom, Stanislavom Hrnjak, načelnikom Severnobanatskog okruga, Miroslavom Dučićem i svojim saradnicima, obišao je radove na uređenju kanalske mreže na teritoriji katastarske opštine Mokrin. Radi se o Begejskom glavnom i kanalu B-10, koji prolaze kroz naseljeno mesto. Radove vredne 24 miliona dinara, koje izvodi Vodoprivredno preduzeće ''Srednji Banat'', finansirale su ''Vode Vojvodine'' i njima će biti uređeno četiri kilometra kanalske mreže, od granice sa Rumunijom do uliva u Zlaticu. Radovi se, posle 15 godina, odvijaju na osnovu inicijative meštana Mokrina, uz podršku Grada Kikinde.

''Već 15 godina odlično sarađujemo sa preduzećem 'Vode Vojvodine', ali u poslednjih nekoliko godina potpuno smo se posvetili prioritetima u naseljenim mestima, kako bismo rešili višegodišnje probleme. Kompletna sanacija kanala značajano će doprineti kvalitetu odvođenja atmosferskih voda, imajući u vidu da kanal prolazi kroz naseljeno mesto. U razgovoru sa meštanima, ali i predstavnicima Mesne zajednice, uređenje kanala određeno je kao projekat koji mora što pre da se realizuje. Mi ćemo nastaviti sufinansiranje ovakvih radova, opredelili smo sredstva, tako da ćemo sve uraditi kako bismo kanalsku mrežu uredili i na taj način pomogli našim meštanima'', rekao je gradonačelnik.

Radi se o jednom od najzahtevnijih projekata na kom se nije radilo preko 20 godina zbog velikog broja pešačkih mostova, blizine domaćinstava, ali i opasnosti prilazaka mašina:

''Izvađena je ogromna količina mulja, preko 17.000 kvadratnih metara biljne mase, što znači da ćemo kanal vratiti u projektovano stanje, a svih 300 hektara zemlje, koja se nalazi od državne granice sa Rumunijom, pa do uliva sa Zlaticom, opet će kvalitetno moći da bude odvodnjavano. Akcija je sprovedena na inicijativu meštana Mokrina uz podršku Grada Kikinde, tako da mogu da najavim da ćemo nastaviti sa ulaganjima u ovaj grad. Naše preduzeće ima sredstava u ovogodišnjem rekordnom budžetu koji iznosi šest milijardi dinara, tako da imamo dovoljno novca da finansiramo ovakve poslove'', istakao je Srđan Kružević, direktor JVP ''Vode Vojvodine''.
 

Gusan Batak, vlasnika Nikole Nikića, pobednik je Svetskog prvenstva u nadmetanju gusana, koje je 37. put održano u Mokrinu. U borbi koja je trajala oko 11 minuta, gusan Batak je u finalu savladao Fedora, vlasnika Miroslava Čeleketića. U kategoriji jednogodaca najjači je bio gusan Spasoje, vlasnika Milana Dražića, dok je u kategoriji dvogodaca prvo mesto osvojio Žućko, Lazara Adamova. Nadmetanje, koje su podržali Mesna zajednica Mokrin i Grad Kikinda, počelo je 18. decembra, a u sve tri kategorije bilo je ukupno 116 gusana. Manifestaciji je prisustvovao gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, sa svojim saradnicima.

‘’Sigurno da ovo sve treba čuvati, ali i podići na viši nivo, a za to svi uzgajivači i organizatori mogu da očekuju od Grada Kikinde koji će im uvek pružiti podršku. Manifestacija je veoma značajna za Mokrin, jer se zahvaljujući borbi gusana nadaleko čuje i za ovo selo i za Kikindu. Znamo da je važno učestvovati, ali Mokrinčanima je jako važno i pobediti i biti najbolji u svom selu’’, istakao je gradonačelnik.

Vlasnik šampionskog gusana, Nikola Nikić, narednih 365 dana ponosiće se svojim pernatim gladijatorom:

‘’Može on još da se takmiči, ali ne želim više da ga mučim, dosta je bilo. Pre dve godine je bio drugi, sada je osvojio prvo mesto, kao mlad je već bio prvi, tako da je dosta’’, rekao je Nikić.

Najstariji i najveći šampion takmičenja je gusan Acika, star 23 godine, dok je najstarija guska čuvena Četkica sa svojih 26 godina. Na manifestaciji je proglašeno i najlepše jato, kojim se ove godine ponosi Dušan Grujić:

‘’Kada ste prvi i kada godinu dana možete da se hvalite da ste najbolji na svetu, nagrade nisu bitne, kao i novac jer za to ne postoji cena, jednostavno biti najbolji je na prvom mestu’’, dodao je Živica Terzić, predsednik Udruženja ‘’Belo pero’’ u Mokrinu.
 

U Gradskoj kući u Kikindi predstavljen je novi IPA prekogranični projekat pod nazivom ‘’Banat 112’’, koji Grad Kikinda sprovodi sa rumunskom opštinom Žombolj. Ugovorom vrednim više od 760 hiljada evra predviđeno je da kikindska Hitna služba dobije nova vozila kao i novu medicinsku opremu, dok će kikindski Crveni krst , koji prvi put učestvuje na prekograničnom projektu, sredstva iskorisiti za realizaciju raznih promotivnih i edukativnih aktivnosti na temu pružanja prve pomoći.

‘’Do sada je iz evropskih fondova potrošeno preko dva miliona evra za projekte Zeleni Banat, Povezanost Banata 1, Povezanost Banata 2 i protekle godine projekat Ekolejks, kada je kultivisan prostor namenjen odmoru i rekreaciji. Suma je podeljena tako da Grad Kikinda treba da obezbedi oko 350.000, dok se na opštinu Žombolj odnosi 400.000 evra, dok je nešto više od 18.000 evra predviđeno za realizaciju aktivnosti Crvenog krsta Kikinda. Sredstva moraju biti obezbeđena u budžetima partnera, a onda nakon što se projekti uspešno realizuju i prođu određene monitoringe od strane nadležnih finansijskih institucija, što domaćih, tako i rumunskih, ukupna sredstva će biti refundirana iz evropskih fondova u iznosu od 85 odsto’’, istakla je Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika Kikinde.

Projektom je predviđeno da Hitna služba u Kikindi dobije tri sanitetska vozila, a predviđena je i nabavka opreme za ambulantu Hitne pomoći:

‘’Dva sanitetska vozila biće kompletno opremljena svim sredstvima koja služe za zbrinjavanje traume na terenu, a takođe će posedovati i aparate najnovije generacije kao što je defibrilator koji služi za direktno spasavanje života kod pacijenata sa srčanim zastojem, respiratorima, EKG aparatima i ostalom opremom. Treće vozilo koristiće se za prevoz pacijenata do tercijalnih ustanova u Novom Sadu i Beogradu’’, objasnio je dr Miloš Bajić, načelnik Hitne službe u Kikindi.

‘’Licencirani predavači prve pomoći Crvenog krsta u saradnji sa lekarima Hitne službe imaju zadatak da u okviru projekta edukuju odnosno obuče decu osnovnoškolskog uzrasta’’, podsetila je Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta.

Medicinsku opremu očekuju i sa rumunske strane u Bolnici u Žombolju:

‘’Oprema će nam pomoći u brzoj dijagnozi i rešavanju određenih sučajeva, naravno u okvirima naših nadležnosti’’, kaže Danijela Kirlig, direktorica Bolnice u Žombolju.

‘’Prethodni projekti koji su se realizovali u veoma dobrim okolnostima daju nam nadu i ubeđenje da će tako biti i sa ovim projektom koji smo započeli’’, nadovezao se Kaba Gabor, zamenik predsednika opštine Žombolj.