Aktuelno

U Kulturnom centru Kikinda organizovana je promocija knjige pod nazivom "Pravoslavni hramovi u Kikindi", autora Dušana Dejanca. O knjizi su, pored autora, govorili i Tanja Nožica, Marija Tanackov i Vladimir Sretenović, a promociji knjige prisustvovao je i predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan.

''Srpska pravoslavna crkva je temelj našeg društva i institucija koja nas je držala zajedno na okupu svih ovih godina. Važno je čuti neke stvari o tome, kako bismo bolje naučili o lokalnoj istoriji. Veliki broj posetilaca imao je priliku da čuje više o dugoj tradiciji pravoslavih hramova u našem gradu, kao i o istoriji pravoslavne crkve na ovim prostorima, jer je to tema o kojoj se ne priča toliko često'', poručio je Bogdan.

U knjizi se, između ostalog, nalaze podaci o prvim doseljenicima u Kikindu koji su stigli dolinom reke Galadske 1751. godine:

''Hristifor Kenđelac je, na mestu sadašnje Pravoslavne crkve, svakodnevno okupljao Kikinđane i održavao liturgije. Crkva Svetog Nikole je kao prva institucija čuvala nacionalni i verski identitet Srba. Nakon toga, podignuta je Crkva na Vodicama 1865. godine, a dve decenije kasnije i Melina crkva'', naveo je Dejanac.
 

Dragan Pecarski, član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu, prisustvovao je, sa svojim saradnicima, svečanom uručenju Uverenja o završenoj edukaciji za Sportske operativne trenere i Sportske operativne trenere-sportske učitelje, koje je organizovano u Domu učenika ''Nikola Vojvodić". Bilo je prijavljeno 14 polaznika, od kojih je trenutno kurs završilo njih petoro.

''Kurs koji je sprovela visokoobrazovna ustanova TIMS iz Novog Sada zajedno sa Visokom školom strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi, pokazalo se kao prava stvar jer u gradu postoji veliki broj odličnih sportskih radnika koji nisu edukovani i nemaju dozvole za rad. Zakon o sportu je jasan da onaj ko radi sa decom mlađom od 14 godina mora da poseduje zvanje trenera što je ovim kursom bilo i omogućeno i kako bi naši treneri nastavili nesmetan rad sa decom. Težimo ka tome da dobijemo TIMS-ovo odeljenje u Kikindi, što naš grad po svim parametrima i zaslužuje'', rekao je Pecarski.
 

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, potpisao je u Svečanoj sali Gradske kuće ugovore sa građanima koji su dobili sredstva za subvencionisanje nabavke i ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, na osnovu Javnog poziva koji je raspisao Grad Kikinda. Gradonačelnik je potpisao ugovore sa vlasnicima četiri domaćinstva, koji su dobili od 350 hiljada do 420 hiljada dinara, u zavisnosti od iznosa predračuna. Grad Kikinda je, zajedno sa Ministarstvom za rudarstvo i energetiku, za ovaj konkurs, opredelio sredstva u iznosu od milion i po dinara.

''Sugrađanima koji su dobili sredstva ugradnja solarnih panela svakako će doprineti uštedi i smanjenju računa za električnu energiju. Uz brigu o zaštiti životne sredine, imaće mnogo efikasnije korišćenje alternativnih izvora električne energije'', rekao je gradonačelnik.

Prijavu je podnelo 11 domaćinstava, od kojih su četiri dobila subvenciju:

''Izdvojeno je milion i po dinara, od kojih je 784 hiljade izdvojio Grad, a ostatak resorno Ministarstvo. Grad je ove godine prvi put raspisao Javni poziv za građane za subvencionisanje nabavke i ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe u domaćinstvima'', podsetio je Nikola Jugin, energetski menadžer Grada Kikinde.
 

Na raskrsnici ulica Jovana Jovanovića Zmaja i Mihajla Pupina, jednom od najfrekventnijih delova grada, postavljena je nova svetlosna signalizacija. U radove je uloženo 5,2 miliona dinara, što je obezbeđeno sredstvima Grada Kikinde i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj. Od sada je vozačima na raspolaganju najmoderniji pametni semafor koji ima četiri senzora koji vrše analitiku saobraćaja, odnosno detekciju vozila, što znači da će u odnosu na frekventnost, semafor menjati tokove zelenog svetla u odnosu na pravce. Završetak radova obišli su gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog okruga, Miroslav Dučić, kao i predstavnici Saobraćajne inspekcije Grada Kikinde.

''Očekujemo da u toku ove godine postavimo još jedan radar na raskrsnici ulica Miloša Velikog i Sinđelićeve, u šta ćemo uložiti 12 miliona dinara. Time povećavamo bezbednost za svaki deo grada. Zajedno sa resornim Sekretarijatom, postaviće se još jedan radar kod Osnovne škole 'Jovan Popović', dok bi do kraja godine trebalo da se postavimo još jedan usporivač u Nakovu u zoni škole. Postavkom svetlosne signalizacije, uređenjem parking mesta, ali i uz izgradnju novog mini ritejl parka, ovaj deo grada trebalo bi da dobije potpuno novi izgled, koji su stanovnici Mikronaselja zaslužili'', rekao je gradonačelnik.

Novi semafor trebalo bi u znatnoj meri da unapredi bezbednost svih učesnika u saobraćaju, pogotovo što se u samoj blizini raskrsnice nalaze vrtić i osnovna škola:

''Ukoliko hitna služba nailazi do raskrsnice i poseduje GPS sistem, postoji mogućnost da joj se na vreme omogući prolaz kroz zeleno svetlo. Radi se o semaforu najnovije genereracije u državi'', podsetio je Vladimir Radnović, predstavnik izvođača radova.
 

U Osnovnoj školi ''Feješ Klara'', prigodnom priredbom i adekvatnim programom, obeležen je Međunarodni dan maternjeg jezika. Tako je u jedinoj dvojezičnoj obrazovnoj ustanovi u Kikindi, obeležen važan datum posvećen negovanju maternjeg jezika. Obeležavanju su prisustvovale i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje i Melita Gombar, članica Gradskog veća zadužena za rodnu ravnopravnost, nacionalne manjine i brigu o porodici.

''U našoj zemlji, u predškolskim ustanovama je u upotrebi deset jezika nacionalnih manjina, kada su u pitanju osnovne škole, osim srpskog, nastava se odvija na još 13 jezika, a preko 13 hiljada srednjoškolaca ima priliku da se obrazuje na jeziku svoje nacionalne manjine'', podsetila je Melita Gombar.

''Ne postoji lepši povod za promociju višejezičnosti i multikulturalnosti. Učimo decu i mlade da poštuju različitosti. Vrlo je važno da znamo barem jedan strani jezik, ali je ipak najbitnije da sačuvamo maternji jezik, jer na taj način čuvamo i tradiciju i kulturu'', dodala je Valentina Mickovski.

Prilikom obeležavanja, održan je "veliki čas", na kojem su se deca iz mađarskih i srpskih odeljenja zajedno takmičila u kvizovima:

''Uvek ističemo značaj učenja jezika, tako da je u našoj školi prvi jezik engleski, drugi je nemački, a deca u okviru izborne nastave uče i mađarski i romski jezik. U toku su pregovori sa beogradskim Institutom Konfucije, tako da će se u našoj školi, u sklopu vannastavnih aktivnosti, učiti i kineski jezik'', istakla je direktorica Osnovne škole "Feješ Klara", Hermina Čemere.