Aktuelno

Bračni par Stevan (50) i Željka Jakonić (50), do sada nisu tražili nikakvu pomoć, iako žive veoma oskudno, sa dvoje teško bolesne dece. Sin Jovan (23) je oboleo od cerebralne paralize. Do pre četiri godine mogao je da se kreće, a sada je vezan za postelju. Potpuno je nepokretan. Uz njega neko stalno mora da bude. Kćerka Jelena (26) gotovo je slepa. Odumire joj očni nerv i čeka je potpuni mrak. Štićenica je „Naše kuće“, ustanove za osobe ometene u razvoju. Stevan je do pre godinu dana radio u livnici. Potom je dobio otkaz. Željka nikada nije bila zaposlena. Morala je da se stara o deci. Žive od 36.000 dinara, koliko mesečno dobiju za bolesnu decu na ime tuđe nege i pomoći.
Majske i junske poplave gotovo su im potpuno uništile kuću u Kikindi, u ulici Laze Kostića 64. Voda je prodrla čak i u prostoriju u kojoj leži Jovan. Zidovi su natopljeni vodom i svuda oseća se miris vlage. U kući su počele da rastu samonikle gljive.
Tada su se Željka i Stevan prvi put obratili za pomoć. Najpre je reagovala lokalna samouprava, omogućivši da kuća u prvi mah bude zaštićena. Drugi poplavni talas sredinom juna nije mogao da bude zaustavljen.
S obzirom da su imali u dvorištu izgrađene temelje dovoljne za manju kuću, počeli su da je podižu. Javili su se donatori-privatna preduzeća i ljudi dobre volje. Neko je obezbedio šljunak i pesak, neko prozor, vrata... Reagovala je i lokalna samouprava iz Fonda solidarnisti. Još malo, i kućica će biti stavljena pod krov. Nedostaje, međutim, nešto cigala, a objekat bi trebalo da se i omalteriše, za čega Jakonići nemaju sredstava.
Kažu, trebalo bi im i nešto pločica za kupatilo, novca za sanitarije, a i majstore-zidare trebalo bi isplatiti, iako su veoma strpljivi, znajući u kakvoj su teškoj situaciji Jakonići. Želeli bi da se do zime presele jer sa bolesnom decom ne mogu da dočekaju mrazeve u vlagom natopljenoj nabijači. Kažu, dobro bi im došao svaki vid pomoći.