Делегације СО Кикинда, Српско-норвешког друштва и СУБНОР-а данас су положили венце на споменик интерницима, подигнут 1975. године у у знак сећања на 46 Кикинђана које су немачки фашисти 6. маја 1942. године интернирали у Норвешку:
- Данашњом комеморацијом обележевамо 69 година од страдања наших суграђана у неначким концентрационим логорима широм Норвешке. Против заборава морамо да се снажно боримо. Хоћемо да сећање остане живо, да успомена не умре заједно са жртвама. Деветог јануара 1942. године у кикиндском затвору је стрељано , а затим обешено 30 наших суграђана. За преостале затворенике 6. мај исте године је био пут неизвесности. Са још готово 4.500 људи са подручја Краљевине Југославије, 46 Кикинђана присилно су интернирани на север Европе у концентрационе логоре у Норвешкој. Голготу и страдање преживела су само седморица који су утрли пут нераскидивом прјатељству нашег и норвешког народа. Нажалост, 16. фебруара ове године престало је да куца племетито срце последњег преживелог кикиндског интернирца Чеде Ђомпарина- подсетио је у пригодној беседи професор историје Лазар Демић и навео да је октобра 1966. године у Кикинди потписана „Декларација пријатељства“ и извршено братимљење Кикинде и Нарвика.
Члан Општинског већа задужен за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок рекао је да Кикинда, срећом, не заборавља интернирце, али и пријатељство изграђено са народом Норвешке:
- Пријатељство се манифестује кроз рад огранка Српско-норвешког друштва, размену ђака, рад фонда „Јарен“. Све су то мостови нераскдивог пријатељства два народа- указао је Кабок.