Otvaranjem izložbe radova nastalih na prošlogodišnjme Internacionom simpozijumu skulpture u terakoti „Tera“, zvanično je otvoren jubilarni 30. saziv u svetu jedinstvene vajarske kolonije. Čast da u galeriji „Tera“ otvori izložbu, pripala je pokrajinskom sekretaru za kulturu i javno informisanje Miloradu Đuriću koji je rekao da su retki projekti koji ,iako nastali pre tri decenije, na jedan savršen način odgovaraju imaginarnom prestu savremenosti:
-Dela nastala pre trideset godina izgledaju kao da su stvorena juče. S jedne strane „Tera“ omogućava mobilnost umetnika koji dolaze iz čitavog sveta. Nakon jednomesečnog boravka u Kikindi ostavljaju svoja vajarska dela, a sa sobom nose iskustvo. S druge strane simpozijum „Tera“ postaje jedna od svetlećih tačaka projektovanog razvoja Kikinde. Jedan stari zapušten industrijski objekat „Tera“ je nadživela i pretvorila u nešto novo. Ona na savršen način odslikava ambijent u kome nastaje.U „Teri“ se umetnost bavi od onoga što se nalazi ovde- od zemlje, vode,vatre i vazduha. Zato ta umetnost mora da bude savršena kao što i jeste. Ova četiori osnovna elementa garantuju da će „Tera“ trajati dugo i ja joj čestitamc prvih trideset godina - rekao je u pozdravnoj besedi Đurić.
Trideseti rođendan jedinstvenoj vajarskoj kolniji čestitao je i predsednik opštine Ilija Vojinović :
U protekle dve godine otkako sam postao prdsednik opštine,puno sam pričao o „Teri“ , o njenom značaju za Kikindu i celu Srbiju. A , kako ne pričati, kako i večeras ne kazati kada po tridseti put otvaramo internacionalni simpoziju koji nema niko na svetu. Kako ne kazati da u svom fundusu „Tera“ ima više od 1.000monumentalnih skulptura. Ideja o „Teri“podrazumeva i izradu muzeja , koji bi takođe bio jedinstven u svetau, ali i otvaranje otvaranje koledža. Mi smo svi zajedno ponosno na „Teru“. Radostan sam što su našu „Teru“ prepoznali Ministarstvo kulture i Pokrajinski sekretarijat za kulturu. To znači da svi zajedno da radimo na istom zadatku, razvijanju i relalizaciji ovih ideja. Mi smo već na tom putu. Nadam se da ćemo uskoro to i realizovati, jer je „Tera“ razvoja šansa Kikinde-
Označaju „Tere“ govorila je i istoričar umetnosti i likovni kritičar Liljana Ćinkul, istakavši da je od 1982. Godine oko 400 vajara iz četrdesetak zemalja sa svih kontinenta, svortilo više od 1.000 skultura:
-Projekat „Tera“ , njen arhitektonski kompleks, umetnici međunarodne reputacije, kao i budući muzej odavno je prevazišao svoje geografske okvire na atraktivnoj lokaciji, i prerastao u značajan umetnički toponim na geografskoj karti sveta. Ovo je vreme kada se posebno akcentuje realizacija dugo pominjanog muzeja „Tera“, koji će biti središte za istorijsko kritičarske elaboracije tokova skulpure dela 20. veka, celog 21. veka i narednih stoleća. Iza ubedljivih argumenta gde je muzej „Tera“ pitanje civilizacijskog odnosa prema kulturnom blagu, stoji jedinstven fundus od preko 1.000 skulptura nastalih od 1982. godine do danas. Kultura je strateško dobro. Svaka prava investicija u kulturi se višestruko vraća. To je životna praksa pokazala. O značaj Tere“ pisali su istoričari umetnosti, kritičari i novinari. Niko nije ostao ravnodušan prema kreativnoj atmosferi, entuzijazmu i ambijentu „Tere“ -navela je ona.
Na ovogodišnjem sazivu do kraja jula stvaraće šestoro umetnika iz Rusije, Mađarske, Rumunije i Srbije.