Aktuelno

Paljenjem sveća i polaganjem cveća kod Spomenika norveškim internircima, građani Kikinde juče su odali  počast žrtvama bezumnog napada na zgradu Vlade Kraljevine Norveške i učesnicima kampa na ostrvu Utoja. Senima nedužno nastradalih ljudi, građani Kikinde poklonili su se na mestu koje simbolizuje neraskidive prijateljske veze našeg grada i  Norveške:
-Na inicijativu predsednika opštine i Srpsko-norveškog društva, ovde smo se okupili da odamo počast žrtvama bezumnog napada jednog desničarskog čoveka koji je pucao u ono što je najsvetlije- decu. To je samo još jedan dokaz koliko su ideologije krvi i tla opasne, i koliko mogu da nanesu štete jedno tako mirnoj i prosperitetnoj zemlji kao što je Norveška. Mi ovde u Srbiji, imamo posebnu osećajnost prema tom događaju iz dva razloga. Našu zemlju,  Kikindu i Norvešku, spajaju neraskidive veze nastale u Drugom svetskom ratu, koji je takođe predstavljao borbu protiv najgore ideologije u istoriji čovečanstva. Upoznati ste da je bezumni ubica kao ideal delovanja isticao neke ličnosti iz naše istorije i srpskog naroda, i tako nam naneo još jednu ljagu. Mi smo narod koji je na svoj koži dobro iskusio takve ideologije. Nažalost, u ovom poslednjem ratu pojedini pripadnici srpskog naroda naneli su zlo drugim narodima. To je još jedna opomena svima koji misle da je nacija izvor svega. Treba biti ponosan na svoju naciju, ali istovremeno treba biti svestan i da nacija  nije sve. Nacija  ne može da bude pokriće za bezumne akte- rekao je, pored ostalog, načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja izražavajući u ime Kikinđana najdublje saučešće porodicama nastradalih.
Potpredsednik kikindskog ogranka Srpsko-norveškog društva Zoran Kosić, rekao je da su ovim simboličnim činom pružili podršku prijateljima u Norveškoj, koje je pogodila nezabeležena tragedija:
-Među brojnim žrtvama bezumnog napada, nema nikog iz našeg bratskog grada Narvika. Norveški prijatelji sa kojima smo razgovarali i dalje su u šoku i neverici- kazao je Kosić, i podsetio da društvo u Kikindi postoji od 1970. godine  okuplja oko 150 članova.
Oktobra 1966. godine u Kikindi je potpisana „Deklaracija prijateljstva“ i  povelja o bratimljenju Kikinde i Narvika. U znak sećanja na na 46 Kikinđana koje su nemački fašisti 6. maja 1942. godine internirali  u Norvešku, u centru našeg grada  1975. godine podignut je spomenik internicima. Ambasada Kraljevine Norveške u našoj zemlji je pretprošle godine sa 310.000 dinara, finansirala čišćenje i rekonstrukciju spomenika,  delo mr Slobodana Kojića. Neraskidivo prijateljstvo dva naroda  manifestuje se kroz rad ogranka Srpsko-norveškog društva, razmenu volontera i rad fonda „Jaren“.