Датум 09.09.2011.
Председник општине Илија Војиновић и директор новосадске фирме „Генерал пројект“ Гена Николић данас су потписали споразум о пословној сарадњи. Споразум подразумева инвестирању у енергетске потенцијале општине, на бази обновљивих извора енергије, а у циљу боље енергетске ефикасности. Фирма „Генерал пројект“ требало би да изгради нову котларницу која као енергетско гориво не би користила скуп гас, него јефтину био масу:
- Уговор о сарадњи је корак да добијемо алтернативно и јефтиније грејање, а он не подразумева никаква финасијска средства општине. Кикинда је пољопривредни крај. Жетвени остаци куповали би се од овдашњих земљорадника. Ако све ово реализујемо онако како смо замислили, грејање би за грађане требало да буде јефтиније- рекао је председник Војиновић.
Директор „Генерал пројекта“ Гена Николић је након потписивања споразума о пословној сарадњи, навео спремност да у реализацију овог пројекта буде уложено око два милиона евра:
- Прва фаза подразумева изградњу котларнице на био масу да би идуће сезоне могли већ да започнемо испоруку топлотне енергије на постојећи систем. Друга фаза односи се на изградњу депоа за био масу која би се сакупљала на територији кикиндске општине. Нама треба 80.000 тона био масе, при чему би откупна цена бале биљних остатака од пшенице или кукуруза стајала између 30 и 35 евра-појаснио је Николић.
Члан општинског већа задужен за комуналне делатности и инвестиције Бранислав Чолак, рекао је да основни разлог да се локална самоуоправа одлучи за овај пројекат финасијске природе. Како се приликом потписивања споразума чуло, ако би пројекат заживео и ЈП „Топлана“ добила нову котларницу, цене даљинског грејања не би се мењала наредне две године, а убудуће би се усклађивала тако да буде 50 одсто нижа од актуелне цене природног гаса.
Иначе, у државном билансу био маса учествује само са један до 1,5 одсто, иако се у Србији годишње произведе чак око 11,5 милиона тона. Када би се, упозорава стручњаци, искористила само четвртина расположиве био масе, настале од биљних остатака пшеничне или сојине сламе, кукурозовине и других биљних остатака, уштедело би се више од 1,5 милиона литара уља за ложење.