Меморијални џез, блуз и рок фестивал, који
ће пред крај новембра по седми пут бити одржан у знак сећања на прерано преминулог
кикиндског музичара, Гезу Балажа-Гарија, овога пута ће, барем музички, бити квалитетнији
него икад. То су на данашњој конференцији за новинаре потврдили једни од организатора
ове већ традиционалне манифестације добре музике, Драган Влајнић и Владимир Вукша. У сали Народног позоришта, 20. новембра, око
22. часа, требало би да наступи прва права звезда овог меморијалног фестивала -
амерички блуз састав „Шугар Блу бенд“, један од најбољих чикашких оркестара који
негује ову врсту музике. То је, како је рекао Драган Влајнић, први пут да један
амерички музички оркестар гостује у Кикинди, у оквиру своје европске турнеје. Ови
Американци, односно њихов фронтмен, Шугар Блу, виртуоз на усној хармоници, музицирао
је, што на турнејама, што у студијима, са музичким величинама попут „Ролингстонса“
, Боба Дилана, Френка Запе, Реја Чарлса... Пре њих, музицира новосадски оркестар
„Про рок“, који изводи, углавном, композиције „Ролингстонса“.
Дан касније, у Позоришту би требало да наступи друга звезда фестивала, „Васил Хаџиманов бенд“, а увод у ову изврсну свирку требало би, од 20 сати, да направе кикиндски џезери, „Дамбала квинтет“. И пре и после наступа поменутих музичара, одржаће се пригодне музичке манифестације, попут „Вечери уз плоче“, коју 14, новембра припрема кикиндски музикофил Драган Брандић. Уследиће, потом, уличне музичке најаве за централни део овог фестивала, а интересантно ће бити и касније, 22. и 23. новембра у кафеу „Макс“, где ће бити приређен концерт и такозване музичке радионице, где би познати и искусни џез музичари требало да своје умеће покажу заинтересованим младим Кикинђанима. Имајући у виду да се ради о збиља квалитетним музичким уметницима који ће гостовати у Кикинди, Драган Влајнић, испред организатора, кикиндског Џез удружења, које је потпуно непрофитабилно, апеловао је на заинтересоване и оне који могу, да помогну одржавање овог музичког меморијала, који надмашује сам себе и лагано прераста у фестивал којим би се, а што да не, Кикинда могла да поноси.