Memorijalni džez, bluz i rok festival, koji
će pred kraj novembra po sedmi put biti održan u znak sećanja na prerano preminulog
kikindskog muzičara, Gezu Balaža-Garija, ovoga puta će, barem muzički, biti kvalitetniji
nego ikad. To su na današnjoj konferenciji za novinare potvrdili jedni od organizatora
ove već tradicionalne manifestacije dobre muzike, Dragan Vlajnić i Vladimir Vukša. U sali Narodnog pozorišta, 20. novembra, oko
22. časa, trebalo bi da nastupi prva prava zvezda ovog memorijalnog festivala -
američki bluz sastav „Šugar Blu bend“, jedan od najboljih čikaških orkestara koji
neguje ovu vrstu muzike. To je, kako je rekao Dragan Vlajnić, prvi put da jedan
američki muzički orkestar gostuje u Kikindi, u okviru svoje evropske turneje. Ovi
Amerikanci, odnosno njihov frontmen, Šugar Blu, virtuoz na usnoj harmonici, muzicirao
je, što na turnejama, što u studijima, sa muzičkim veličinama poput „Rolingstonsa“
, Boba Dilana, Frenka Zape, Reja Čarlsa... Pre njih, muzicira novosadski orkestar
„Pro rok“, koji izvodi, uglavnom, kompozicije „Rolingstonsa“.
Dan kasnije, u Pozorištu bi trebalo da nastupi druga zvezda festivala, „Vasil Hadžimanov bend“, a uvod u ovu izvrsnu svirku trebalo bi, od 20 sati, da naprave kikindski džezeri, „Dambala kvintet“. I pre i posle nastupa pomenutih muzičara, održaće se prigodne muzičke manifestacije, poput „Večeri uz ploče“, koju 14, novembra priprema kikindski muzikofil Dragan Brandić. Uslediće, potom, ulične muzičke najave za centralni deo ovog festivala, a interesantno će biti i kasnije, 22. i 23. novembra u kafeu „Maks“, gde će biti priređen koncert i takozvane muzičke radionice, gde bi poznati i iskusni džez muzičari trebalo da svoje umeće pokažu zainteresovanim mladim Kikinđanima. Imajući u vidu da se radi o zbilja kvalitetnim muzičkim umetnicima koji će gostovati u Kikindi, Dragan Vlajnić, ispred organizatora, kikindskog DŽez udruženja, koje je potpuno neprofitabilno, apelovao je na zainteresovane i one koji mogu, da pomognu održavanje ovog muzičkog memorijala, koji nadmašuje sam sebe i lagano prerasta u festival kojim bi se, a što da ne, Kikinda mogla da ponosi.