Na sinoćnoj svečanosti u Skupštini opštine, uručena je književna nagrada "Dušan Vasiljev", njenom dobitniku beogradskom piscu, pripovedaču, esejisti i prevodiocu - Milisavu Saviću, za knjigu "Rimski dnevnik, priče i jedan roman", u izdanju beogradske "Ariadne". Ovu nagradu, koju je ponovo ustanovila Skupština opštine Kikinda, uručio je piscu zamenik predsednice opštine Vladimir Ilić.
Kako je rekao predsednik tročlanog žirija Jovan Zivlak, veoma je dragoceno što je nagrada ponovo ustanovljena, kako za srpsku književnost, tako i za Kikindu, rodno, i mesto gde je umro veoma mlad, u 24.godini, osobena ličnost u kontekstu srpske moderne, književnik Dušan Vasiljev.
- Nagrada kvalifikuje dva žanra gde je Vasiljev bio istaknut: poeziju i prozu. U mnoštvu kljiga od nekoliko stotina, žiri je pročitao sve što je bitno u jednogodišnjoj produkciji - rekao je Zivlak.
O nagrađenoj knjizi je govorio i drugi član žirija, pesnik Dragan Jovanović Danilov.
- Milisav Savić je "zaronio" u nepoznato i otud iznedrio dve paralelne priče, koje se na jedan misterijalan način ukrštaju. Priču o Stefanu Zanoviću i Dositeju Obradoviću.Roman je jezički bogat, razvijen i smisaono zaokružen - rekao je Jovanović.
Treći član žirija, kikindski pisac Miloš Latinović, rekao je da je dnevnik književnika Milisava Savića, lajtmotiv ovog dela. Knjiga je, inače, sastavljena od tri dela: dnevnika, kratke priče i romana.
Pisac Milisav Savić, zahvalivši se na nagradi, rekao je kako u srpskoj književnosti nema kraćeg života od života Dušana Vasiljeva, kao što nema ni emotivnije i do usijanja dovedene priče o jednom životu.
- U njegovim pesmama, dramama i pričama, ima patnje za jedan čitav ljudski vek. Beda, nesreća i smrt disale su mu za vratom, i bile svakodnevne njegove pratilje i sagovornice. Iz nevelikog, ali po značaju neizmernog književnog opusa Dušana Vasiljeva, mogu se izvući dve lekcije, važne za književnost. Prva je da nema velike književnosti, bez doživljenog i odbolovanog. Druga lekcija tiče se moći, odnosno svrhe književnosti. Vasiljevova pesma nastala je na ruševinama jednog sveta, poraženog, bez Boga. Iako vidi nadu u svetu skrojenom po meri običnog čoveka, on nije ubeđen da svojom pesmom može da doprinese realizaciji te bolje budućnosti. Svestan je da je njegov glas, glas vapijućeg u pustunji. Međutim, svet bez pesme, ili priče, i ne bi bio svet - rekao je, između ostalog, Milivoj Savić. Nagrađenom književniku pripala je bogato ukrašena diploma, kao i nagrada od 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Juče popodne, pre dodele nagrade, Zivlak je, zajedno sa Latinovićem i Savićem, položio cveće na pesnikov grob na Melinom groblju.