Први записи кажу да је кикиндско Певачко друштво "Гусле" наступило 14. фебруара, 1876. године. Током више од 130 година постојања, приредио је више хиљада концерата. Чланови су наступали широм света, а записи кажу да је највеличанственија турнеја била 1902. године у ондашњој Краљевини Србији. Друштво је наступило у Београду, Нишу, Пироту и Врању, а у аудијенцију их је примио краљ Александар Обреновић.

Данас кикиндско Академско друштво за неговање музике "Гусле" делује у десетак секција и како каже директор Зоран Петровић, броји око 600 чланова.

Тешко је одабрати најбоље и најеминентније секције. Имамо женске и мушке певачке групе, солисте, инструменталисте, изворну групу. У школи фолклора постоји шест група, по узрастима. Играчки и извођачки ансамбл, дечји извођачки ансамбл, Велики народни оркестар, рок оркестар, Такбурашко оркестар "Стари ђерам". Углавном, годинама из Великог народног оркестра црпимо музичаре за ове друге видове рада и све је добило коначну форму. Ове године планирамо да направимо једну озбиљнију аудицију за вокале, баш оне који су у стању да отпевају поп и рок стандарде. Једино  жалим што тренутно не делује Хор девојака. Хоровођа Ева Арањош-Француски је отишла на порођајно одсуство. Замене нема, што је и градски проблем у хорском певању. Поред ње, лиценцу има и мр Биљана Јеремић. Има и млађих, али се још нису доказали - каже Петровић

Колико пажње посвећујете најмлађим  нараштајима и како их регрутујете?

Управо је број младих људи најважнији у нашој целокупној делатности. Кикинда постаје све старији град, са негативном демографском сликом, односно наталитетом, а број младих чланова је увек константан, ако не и виши него претходних година. Најбитнији је педагошки аспект. Трудимо се да од њих направимо, најпре добре људе. То је прво, а на другом месту су њихове школске обавезе. Тек на трећем је ова наша, примарна делатност. Током целе године имамо перманентан прилив младих, али сигурно је њихов највећи број почетком школске године. Организујемо аудиције, али чињеница је да, ако имамо јаке извођачке ансамбле, то је, уствари, најјачи мотив за младе. Ако сениори, односно извођачки ансамбли могу да направе у Кикинди атрактиван концерт, то је највећа ствар. По мени, већа и од путовања по иностранству. Обично се враћамо са причом, ми смо најбољи, то је био шампионат света, ми смо најубедљивији. Верујте, то је далеко од истине. Не постоји званично такмичење у фолклору које "поставља" прве, друге и треће...Фолклорна уметност није за такмичење и ја сам један од људи који не прихвата такву врсту такмичења. Имамо извођачке ансамбле за које други кажу да су на натпросечном нивоу. Публику понекад можеш да завараш добрим ефектима и атракцијом, али стручњака, не.

Значи ли то да не прихватате такмичење на овај начин?

Фестивали фолклора имају много мањкавости. Нећу да оспоравам признања која се тамо добијају, али ако освојите два - три злата, четири сребра, пет-шест бронзи, то прија ушима. Поготово када дођу новинари, па интервјуишу руководиоца, а он се тиме хвали. Ту има страшних проблема. Ово је веома мала земља, са мало правих стручњака. Многи су ангажовани у фолклорним друштвима и, могу да кажем, тај сукоб интереса је присутан на свим нивоима такмичења. То је један врло непоштен и некоректан систем. Годинама се борим против тога и тражим да се то промени. У реду, награда која се освоји на фестивалима, има неку специфичну тежину, али фолклорна уметност је као и друга врста уметности и питање је у којој мери може да буде део такмичења, поготово на овај начин.

Реците нешто о вашој предстојећој концертној активности?

Већ смо почели са концертима у оквиру овогодишњег "Културног лета". Тешко је сада одредити њихов тачан број и места где ћемо ићи. Све зависи од слободних термина. Већ смо 7. јуна одржали концерт Великог народног оркестра. Имамо намеру да 16. јуна организујемо концерт у дворишту "курије", на којем би се представила сва општинска културно-уметничка друштва. Желимо да кажемо да нисмо конкуренција једни другим. Ако временске прилике буду лоше, манифестација би требало да буде одржана у сали позоришта. Дан касније, 17. јуна, "Гусле" приређују целовечерњи концерт. Наступиће наши извођачки ансамбли, са гостима, фолклорцима из Бечеја. Биће то брза смена слика и кореографија. Уколико не буде проблема са визном документацијом, требало би да наступимо и словеначком делу Истре, од 1. до 7. јула, на Медитеранском међународном фестивалу фолклора. Могуће је да наступимо и у Хрватској. Видећемо...

Крајем јула "Гусле" имају изузетно богату активност. Шта можете да кажете о том?

Већ 24. јула у Кикинди почиње, такозвани, Етно камп. То је студијско истраживање музичке и фолклорне традиције северног Баната, односно Поморишја. По оцени стручњака, имамо изузетне резултате и то је најјачи пројекат такве врсте у држави. Етно камп траје до 2. августа. То је, иначе, пројекат који не траје само током лета, када је само његов студентски део. Ово музичко истраживање траје током целе године, када се стекну услови. Имамо подршку и Министарства за културу, као и Покрајинског секретаријата за културу. Наравно, ту је и општина која помаже, колико може. Паралелно, у Кикинди ће од 28. јула, до 2. августа бити одржан и "ФЕНОК 2009."- Међународни фестивал народне музике. Биће одржан у дворишту "курије", јер је то један изванредан простор. Покровитељ фестивала је Скупштина општине, а од Министарства културе још нисмо добили одговор на конкурс. За сада, не могу да кажем колико ће наступити оркестара. То је тешко рећи, јер је ово веома кризна година. Бојим се да неки не откажу гостовање у последњи час. Чак не можемо да угостимо велики број оркестара, јер су нам  одобрена средства ниска. Лане нам је финансијска подршка локалне самоуправе изостала за овај фестивал.

Како се сналазите у овим кризним временима, када је за све, па и за културу, новца веома мало?

Материјална ситуација је веома тешка. Кажу да у време кризе, култура прва страда. Надамо се да неће бити тако и да ће бити разумевања за нашу активност. Култура је скупа, није профитна, али је најбољи репрезент града, региона, државе.То је најбоља врста улагања у имиџ, односно обележје једне средине. Било да се ради о ликовној уметности, попут наше "Тере", Народног позоришта, или нечег сличног. Замерим оним који брзо уђу у политику, па не разликују културу од забаве, која често може да се уновчи. Ми не измишљамо, само примењујемо оно што већ постоји, уобличавамо га и презентујемо. То је фолклор на сцени.

У 2008. години на располагању смо имали 7,5 милиона. Половину смо добили преко општинског буџета, а други део обезбедили смо аплицирањем према разним фондовима, конкурсима, преко донатора... Имамо шест запослених, од којих петоро прима плату на рачун општинског буџета.