Ако се тренд пословања Јавног предузећа „Аутопревоз“ настави овим темпом и у наредних шест месеци, убеђен сам да ћемо 2011. годину завршити у плусу, што није био случај  претходних година. Садашњи показатељи стања у фирми која је оптерећена вишком запослених, кредитима за осам купљених аутобуса и свим другим проблемима на која нису имуна предузећа у нашој бранши, дају ми за право да будем умерени оптимиста.

Овим речима директор ЈП „Аутопревоз“ Мићо Стојановић скенира ситуацију у предузећу на чијем се челу налази од 2009 године.

У каквом сте стању затекли ЈП „Аутопревоз“ пре две године, а како је сада ?

Најкраће речено, затечена ситуација није била нимало ружичаста, и ни приближно иста садашњој. Претходни менаџент и власт имали су сасвим други концепт вођења „Аутопревоза“. На самом старту, суочио сам се великим проблемом- вишком запослених. Нажалост, тог баласта још  увек се нисмо решили. Тако ће, по мом убеђењу, бити све док се „Аутопревоз“ не приватизује, или се не обезбеде средства за одговарајуће отпремнине. Постојећи Колективни уговор и чињеница да нисмо у ситуацију да прекобројнима по години стажа исплатимо 200 евра, не дају ми за право да очекујем да ће проблем с вишком запослених бити брзо решен. „Аутопевоз“ тренутно има 197 радника. Економска рачуница говори да би с прам нашег  возног парка који обухвата 43 аутобуса, оптимално било да „Аутопревоз“ запошљава максимално 130 људи. Када сам преузео фирму настојао сам да од постојећег кадра извучем максимум. Мислим да овако устројена фирма иде узлазном путањом. Акценат сам ставио на туризам. Уз све недаће које прате нашу браншу, свакако да је оптерећујућа ставка цена горива. Нећу претерати ако кажем да је нашој фирми то проблем број један. Само у јануару цена је скочила десет одсто. Ми нисмо били у могућност да аутоматски за толики проценат поскупе и наше услуге. Лане у ово време нафту смо плаћали између 90 и сто динара. Сада литар дизела кошта 125 динара. Ове године то нам је у самом старту јако оптеретило пословање. Прошле године смо у марту били позитивни. Ове смо се у плусу нашли тек крајем маја.

Да ли је по вашем мишљењу обнова возног парка могла другачије да се обави, и у којој мери отплата осам аутобуса оптерећује пословање „Аутопревоза“ ?

Нећу одступити од раније изнетог критичкога става везаног за куповину аутобуса. Чињеница је да је „Аутопревоз“ морао да обнови дотрајао возни парк, али је спорно што су аутобуси купљени под тако неповољним условима. Дати тада нешто више од 1,8 милиона евра за осам аутобуса-  шест приградских и два туристичка који ће, када их у потпуности исплатимо, коштати 360 милиона динара,  мислим да није у реду. У обавези смо да свака три месеца за ове аутобусе на име рате за кредит исплатимо девет милиона динара. Сем ових осам аутобуса, нешто раније на лизинг су купљена  још три туристичка аутобуса и један мини бус. Месечна рата за та возила износи 10.000 евра. Оснивач наше фирме јесте Општина, али ми нисмо буџетски корисник. Отплата ових аутобуса огроман је намет. Да није тако сигурно би просечна зарада у „Аутопревозу“ била већа од садашњих 25.000 динара. Када говоримо о купљеним аутобусима марке „Темса“ морам да признам да то није било најсрећније решење. За отклањање сваког квара, па и ситнице принуђени смо да их возимо у Београд, у седиште фирме „Машинопромет“ која се налази неколико  километара од аеродрома. То нам ствара додатне трошкове. Ако је обнова возног парка била неопходна, онда је требало купити аутобусе марке „Мерцедес“, „Волво“ или „МАН“  који би без већих проблема прешли пола милиона километара. Овако смо морали да након само пређених 100.000 километара на „Темсама“ отклањамо веће кварове као што замена корпе,  ламеле итд. Ја бих се определио за куповину мањег броја квалитетнијих возила.

Поменули сте да је ваша пословна стратегија подразумевала стављање акцента на туризам. Да ли се показала исправном ?

Апсолутно. Веома сам задовољан како је стартовала овогодишња туристичка сезона. Већ је шеста година како  „Аутопревоз“ и наш „Турист биро“  организују превоз и надамо се незабораван боравак у Грчкој. Мислим да овог лета имамо убедљиво најбоље смештајне капацитете. Вила „Филениа“ у Лептокарији  од плаже је удаљена свега 50 метара. Поседује двокреветне, трокреветне и четворокреветне студије са мини кухињом, купатилом и терасама са погледом на море. Сви студији су климатизовани и имају ТВ. Свим силама  трудићу се да ту вилу задржимо и наредне сезоне. Надам се да ће наши драги гости бити задовољни условима боравка у овом објекту, али и у вили  „Океанис“  у Неи Порију која је незнатно удаљена од, како кажу, најлепше уређене пешчане  плаже на егејској обали. Драго ми је што се, осим грађана кикиндске општине, и све више Зрењанинаца опредељује за куповину наших аранжмана у Грчкој. Утисци гостију који су се већ вратили с летовања веома су повољни. Тамо би требало да буде све до 26. септембра до када ћемо превозити туристе у Лептокарију и Неи Пори. Још увек се размишљамо да, након тога,  сезону закључимо седмодневним  аранжманом за само 60 евра. Не запостављам ни суграђане који су у намери да летују на црногорском приморју. Први полазак из Кикинде за Игало планиран је 10. јуна. Сваких десет дана имаћемо полазак ка херцегновској ривијери. Иако у понуди „Турист бироа“  имамо и аранжмане за црногорско приморје, продаја је далеко слабија у односу на Грчку.

Зашто ових дана на међуградским линијама нема нових аутобуса, већ путнике до Београда, Новог Сада и Суботице превозите старим црвеним „саносима“, и шта корисници ваших услуга могу ускоро да очекују ?

Сви нови аутобуси ангажани су за  превоз ђака. Сем ученика из наше општине на екскурзије возимо ђаке из новоцрњанске општине, Зрењанина, Кањиже и  Новог Кнежевца. Надам се да наши драги путници имају разумевање због тога. Желим да нагласим да су иако стари сви „црвени“ аутобуси технички исправни, чисти, и са клима уређајима који функционишу. Све до краја јуна бићемо принуђени да до Београда, Новог Сада и Суботице путнике превозимо овим аутобусима. Иначе, раније најављена нова аутобуска Кикинда-Падеј- Ада-Мол није профукционисала 1. јуна због блокада путева. Чим се реши ситуација у вези са незадовољним пољопривредницима, ова линија ће се усталити. Намера нам је да преко новог моста на Тиси повежемо Кикинду и Аду у којој ради доста наших суграђана. Кад је реч о превозу путника и даље ће нам у фокусу бити превоз радника „Цимоса“, „Ле Белијера“ „ МСК“ , Нафтагаса“ и „Банинија“. Уколико буде интересовања менаџмента „Тозе Марковића“ превозићемо радника и ове фабрике. Очекујем да ћемо у сарадњи са локалном самоуправом и наредне школске године бесплатно превозити ђаке из околних села у Кикинду, што је несумњиво велико финансијско олакшање за родитеље. У плану је да до краја августа изгадимо десет  модерних аутобуских стајалишта у нашим селима.