"Штедећемо где год је могуће, под условом да нема негативних ефеката на функционисање локалне самоуправе. Усмеравамо буџетску потрошњу како би ефекти рационализације били најбољи - каже председница Општине Кикинда Јагода Толицки, одговарајући на питање да ли у Општини планирају још неке облике буџетске уштеде, осим мера штедње које је одредила Влада Србије.

Свим јавним предузећима и установама, буџетским корисницима, упутили сте позив на рестрикцију и смањење трошкова за 30 до 40 одсто. Какав сте одговор добили и да ли сте задовољни?

Одговори су различити, јер се установе и јавна предузећа баве различитим делатностима и различито се финансирају. Неки су искључиво буџетски корисници, док други, пак, остварују додатна, сопствена средства, а има и оних који су самостални привредни субјекти. Одговори су, мање-више, уопштени. Већина размишља о смањењу расхода. Негде је то могуће, а у неким установама и јавним предузећима би смањење трошкова довело до озбиљних поремећаја у функционисању система. Због тога морамо да будемо опрезни приликом доношења одлука којима дефинишемо облике штедње. Радује ме што су сви показали добру вољу и озбиљност у приступу решавању овог проблема.

Кикинда има занимљиву прошлост, и потенцијале који обећавају богатију будућност. Економску експанзију Кикинда доживљава у другој половини 19. века, да би се развој наставио и у наредном столећу - отварају се бројне занатске радње, подижу млинови, граде фабрике. Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, Кикинда је, по привредном потенцијалу и друштвеном стандарду, међу најнапреднијим градовима тадашње велике Југославије. Имала је јаку металску, црепарску, петрохемијску, обућарску, кланичну и машинску индустрију, као и моћни пољопривредни комбинат с прерађивачким погонима. Производња је у великој мери била извозно оријентисана. Економске санкције међународне заједнице драстично су урушиле све ове потенцијале и у целини уназадиле до тада моћну локалну привреду, осиромашиле град и највећи број његових житеља. Данас, општина Кикинда има 71.000 становника који живе у самом граду (41.000) и у сеоским насељима Наково, Банатско Велико Село, Нови Козарци, Руско Село, Банатска Топола, Башаид, Иђош, Сајан и Мокрин. Већину чини српски живаљ, док Мађари чине 12 одсто становништва. С обзиром на то да је Кикинда некад била општина богатих људи, са председницом општине Јагодом Толицки разговарамо о потенцијалима овог подручја да врати стару привредну снагу и постане један од ослонаца развоја Војводине и Србије.

  
 Да ли се Кикинда до сада развијала у складу са потенцијалима које је реално имала? 

 - Питање је изузетно комплексно, па је за ваљан одговор неопходна студиозна анализа свега што нам се дешавало у протекле две деценије. Кикинда је, у тим смутним временима снажних економских и политичких кретања, доживела судбину осталих градова у нашој земљи. Можда је прошла и горе, јер је имала јаку привреду и у целини од већине средина израженију развојну експанзију. Одавно смо, у том смислу, у општедруштвеном запећку. Држава нас је у приличној мери занемарила. А није само она крива што смо у својеврсном ћорсокаку. На њен маћехински резон наслањала се увек субјективна слабост, односно немоћ, неспособност, а можда и немар оних који су водили наш град и заступали га на вишем нивоу.

Након одлагања шесте по реду лицитације за давање у закуп пољопривредног земљишта у власништву државе, када већина присутних  учесника који су били 24. и 25 марта у Свечаној сали Скупштине општине, није дозволила да се надметање одржи, представници локалне самоуправе, односно председник општинске Комисије за давање у закуп државне земље Љубан Средић и члан Општинског већа за привреду, пољопривреду и малу привреду Младен Дука, били су у петак у Министарству пољопривреде.

Љубан Средић је, након сугестија и консултација са представницима  Сектора за аграрну оперативу, изјавио да је општинска Комисија радила по закону и да је испоштовала прописану процедуру.

 - На захтев неких учесника који нису били задовољни условима по којим је требало да, најдаље за седам дана од закључења уговора о закупу, плате најамнину за 2009. годину, у Минисарству за пољопривреду су нам потврдили да можемо да одложимо плаћање закупнине за текућу годину, али до краја јула 2009. године морају бити измирене назначене обавезе. То смо, уосталом, и предложили учесницима лиицитације - рекао је Средић.

До када би требало одржати ову лицитацију, како не би били узалидни време и утрошени новац?

Било је дилеме да ли би требало да расписујемо нову лицитацију, што значи нови оглас, нову комплетну процедуру, сагласности Министарства пољопривреде, пријављивање учесника, обилазак парцела и тако даље. У Министарству пољопривреде нам је сугерисано да искоростимо постојећи оглас и да наставимо тамо где смо стали, односно да се одлуком председнице Општине Јагоде Толицки утврди датум одржавања надметања. Према календару наведеног министарства, дужи смо да до краја априла спроведемо ово надметање. Дакле, требало би донети одлуку о новом термину, добити сагласност Министарства пољопривреде, а потом је, као и оглас о лицитацији, објавити у медијима. По нашој рачуници, надметање би требало да буде одржано између 20. и 25. априла, 2009. године.

Од буџетских прихода који су планирани за ову годину, готово половина би требало да оде на уређење и изградњу града. Како планирате да утрошите овај новац?

Према буџету за 2009. годину, за уређење и изградњу града требало би да буде утрошено 668 милиона динара, што износи 43,73 одсто укупно планиране буџетске потрошње. Од тих средстава, планирани расходи за Дирекцију за изградњу града су око 456 милиона динара. Средства ће се утрошити на санацију улица које су у најкритичнијем стању, изградњу канализационе мреже...

Општина је, након конкурса, доделила 6 милиона динара локалним информативним кућама. Којим критеријумима се руководила комисија за доделу ових средстава?

Шест милиона динара представља део буџета предвиђеног за финансирање медија. Тачније за помоћ медијима, јер локална самоуправа нити може, нити сме да финансира у потпуности поједине медије. Први конкурс односио се на информисање од јавног значаја за локалну средину уз идеју да се грађани информишу објективно о свим догађајима. Услов за добијање новца био је да медији имају дозволу за рад и да напишу пројекат. Средства се по први пут деле на овакав начин и мислим да су они који су до сада добијали средства без обзира на пројекат неозбиљно схватили и Комисију и Конкурс. Успешни пројекти подразумевају озбиљан рад и стручност, али и реално планиран утрошак средстава.